Evropska i albanska ustavna uslovljavanja Severne Makedonije

Dana 11. oktobra 1941. godine, napadom na bugarsku žandarmerijsku stanicu u Prilepu, započeo je ustanak u okupiranoj Makedoniji protiv nemačko-italijanskih snaga i kvislinških jedinica Albanije i Bugarske. Nakon oslobođenja, 1945, ovaj datum obeležava se kao najznačajniji državni praznik. Dan narodnog ustanka ustanovljen je u vreme SFR Jugoslavije kao praznik Socijalističke Republike Makedonije, slavio se i nakon osamostaljenja Makedonije, 1992. godine, a danas ga obeležava novoimenovana država Republika Severna Makedonija.

Konstituisanje nezavisne i suverene Republike Makedonije rezultat je dugog istorijskog procesa. Izgradnja savremene makedonske države počela je još tokom Narodnooslobodilačkog i antifašističkog rata 1941‒1944. godine, kada se makedonski narod zalagao za oslobađanje Makedonije i stvaranje nove, slobodne i narodne Makedonije. NOVJ, pod vođstvom KPJ i vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, donela je oslobođenje makedonske države, koja je najpre bila deo SFR Jugoslavije, a nakon njenog raspada, dobila je pravo da funkcioniše kao samostalna nezavisna i suverena država, koja je svoju politiku usmerila na evroatlantske integracije.

Međutim, ostvarenje njenih strateških ciljeva ne samo da je naišlo na ometanje od strane suseda, najpre Grčke, a zatim Bugarske, ova država i njen narod suočili su se sa napadima na sopstveni identitet i jezik. Uz to, albanski politički faktor sve je više jačao, a time i albanski interesi i zahtevi.

Prespanski sporazum sa Grčkom, promena Ustava i imena države – uveli su Republiku Severnu Makedoniju u članstvo u NATO-u, ali ne i u Evropsku uniju. Sada Bugarska zahteva novu promenu Ustava RSM kako bi njen narod postao konstitutivni element najvišeg državnog akta Severne Makedonije, dok o reciprocitetu nema ni govora, a uz podršku Evropske unije. Sadašnja vlast protivi se ovakvom uslovljavanju, tražeći makar garancije da se država, ukoliko i taj uslov ispuni, neće više suočavati sa preprekama na evrointegrativnom putu. Garancije nije dobila, već je dobila isključenje iz zajedničkog pristupnog paketa sa Albanijom. To je dakako dodatno uzburkalo odnose između albanskih i makedonskih političkih partija. Premijer Mađarske, predsedavajuće države EU, rekao je kako je spoljna politika EU prema Severnoj Makedoniji – tužna saga.

I u ravni same vlasti, koju čini koalicija VMRO-DPMNE i albanska koalicija VLEN, došlo je do oštrog suprotstavljanja o ovom pitanju. Naime, albanska koalicija VLEN zahtevala je da se u roku od šest meseci izvrši promena Ustava kako bi Severna Makedonija uhvatila voz sa Albanijom na putu evropskih perspektiva. Ipak, po rečima premijera Mickoskog, tako se nešto neće dogoditi sve dok se ne dobiju garancije od EU da više niko neće uslovljavati ovu državu bilo kojim zahtevima na evropskom putu.

I u vreme izborne kampanje, kao i pre toga, VMRO-DPMNE je obećao da nema promene Ustava na način koji Bugarska protežira. S druge strane, VLEN insistira na promeni Ustava i svim svojim političkim potezima ukazuje na to da će se ozbiljno usprotiviti svom koalicionom partneru VMRO-DPMNE ukoliko Severna Makedonija ne može da se priključi putu priključivanja EU, jer će takvim potezom Albanci u Severnoj Makedoniji ostati bez evropskih perspektiva.

Na dan obeležavanja početka borbe protiv fašizma i borbe protiv nemačkog okupatora i njegovih saveznika, predsednica Gordana Siljanovska Davkova je poručila Evropskoj uniji da bi trebalo da ima jasniju sliku za Makedoniju, naglašavajući da EU treba da pokaže konzistentnu politiku za proširenje, poštujući tzv. kopenhaške kriterijume.

Jasno je da se VLEN, kao ni albanska opozicija, ne slaže sa državnim stavovima koje protežiraju predsednica Siljanovska Davkova i izvršna vlast, sa Hristijanom Mickoskim na čelu, stoga se deo vlasti iz VLEN-a povodom Dana ustanka protiv antifašističke čizme držao veoma povučeno i diskretno, te je tek u popodnevnim satima predsednik Sobranija Afrim Gaši, kadar ove partije, čestitao ovaj državni praznik građanima u Severnoj Makedoniji. Takođe, na dočeku srpskog premijera Miloša Vučevića u Skoplju, uz sve državne počasti, nije bio prisutan nijedan ministar iz koalicije VLEN, koja je sastavni deo vlasti. Naravno, ne isključujemo mogućnost da je to zahtevao protokol ili da je to bila čista slučajnost. I sve to, možda, ne bi bilo simptomatično da ova koalicija nije na liniji sa Albinom Kurtijem, koji se ne slaže ni sa Edijom Ramom, premijerom Albanije, niti sa partijom DUI, najvećom albanskom prtijom u Severnoj Makedoniji, koju predvodi Ali Ahmeti. DUI, koji je odlukom naroda svrgnut sa vlasti, optužuje koaliciju VLEN kao odgovornu za to što Albanci u Severnoj Makedoniji ne mogu ruku pod ruku sa Albanijom u EU i ne uživaju više status privilegovane nacije.

U vreme vladavine SDSM i DUI, skoro polovinu izvršne vlasti Severne Makedonije činili su članovi albanskih partija. Dolaskom VMRO-DPMNE na vlast, Mickoski je predstavnike Albanaca u Vladi smanjio na tek na četiri ministra i predsednika Sobranja, te njihovu ulogu sveo na Ohridski okvirni dogovor. Poseban bes među Albancima ovih dana je izazvao Ustavni sud, jer je doneo odluku o ukidanju „balansera”, sredstva koje je korišćeno prilikom zapošljavanja u državnim institucijama kako bi postojala adekvatna i pravična zastupljenost etničkih zajednica. Drugim rečima, ukinuta je privilegija zapošljavanja po nacionalnoj osnovi, gde su kvalitet, znanje i obrazovna kvalifikacija bili u drugom planu.

Međuetnički odnosi i problemi, jasno je, imaju veliku ulogu u kreiranju političkih procesa, utičući na mnogobrojne odluke, pa i na tradicionalne principe. Uz licemernu politiku Zapada, koju Severna Makedonija vrlo dobro poznaje i oseća, sukobi na unutrašnjem planu postaju sve oštriji i prete opštoj bezbednosti ne samo u zemlji već i u regionu.

Da li će se licemerna politika Zapada nastaviti i sa Berlinskim procesom, videćemo ubrzo. Berlinski proces, podsetimo, rasanio se nakon što je „Otvoreni Balkan” uspeo da sačuva mir. SAD bile su uz zemlje Zapadnog Balkana, dok su Nemačka i Francuska najviše kočile razvoj ove inicijative i uz pomoć Kurtija nastojale da je sruše. Berlinski proces je, stoga, predvideo budžet od šest milijardi evra za Zapadni Balkan i tako stihijski odvukao pažnju sa „Otvorenog Balkana”. Kasa će se otvoriti 16. oktobra, kada će, radi podizanja ekonomskog rasta Zapadnog Balkana, biti podeljene dve milijarde evra – Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Kosovu. Na čekanju ostaje BiH.

Kako su sve ove zemlje na putu EU, uz nesređene dobrosusedske odnose, ostaje pitanje da li će EU podeliti bezuslovno dve milijarde evra, kao nepovratna sredstva i povoljne kredite, u ovakvim neraščišćenim političkim odnosima, pre svega, Bugarske i Severne Makedonije. Prosto je neverovatno, ali je moguće da ih ukrajinska kriza pritiska da se balkansko bure baruta ne proširi u svetsku eksploziju.