Zašto Aljbin Kurti ne dopušta nove lokalne izbore na severu i kakve to veze ima s demokratijom?

"Institucionalni vakuum koji postoji na severu Kosova Kurti vidi kao priliku da isprazni od sadržaja zaštitu koja je srpskoj zajednici data kroz decentralizaciju, do te mere da od srpskih opština ostane samo ljuštura. Zapad gleda Kurtijevo ruganje demokratiji i kršenje svih osnovnih prava Srba, ali ne preduzima ništa“

Priredio: Miloš Garić

Sva dosadašnja retorika političkog Zapada o brojnim "greškama“ Aljbina Kurtija i njihova navodna ljutnja zbog svojevoljnih poteza koje sprovodi, sve više postaju besmisleni, čak i tragikomični, to bez ustručavanja može da se konstatuje, jer se istovremeno ništa ne dešava što bi konkretno pokazalo da je aktuelni kosovski premijer zaista u nemilosti bilo koga značajnog među zapadnim posrednicima na Kosovu.

Predugo traje ta priča i suviše ima ponavljanja istog scenarija, da bi i dalje mogli da imamo bilo kakve dileme. Naprotiv, pokazalo se kao pravilo, da je Kurti uz manje ili više "grmljavine“ iz Vašingtona, Berlina i Brisela, sve odluke u pravcu kršenja zakona, a posebno gaženja ljudskih i građanskih prava Srba, koje je kao prvi čovek vlasti u Prištini doneo, u međuvremenu već realizovao ili ih upravo sprovodi u delo, kao što je to poslednja mera o zabrani dinara na Kosovu. Takođe, sve ono što nije hteo da uradi, iako su sa najvažnijih adresa SAD i EU stizali, ponekad i "oštri“, zahtevi da to učini, poput obaveza formiranja Zajednice srpskih opština ili vraćanja zemljišta manastiru Dečani, lider albanskog Samoopredeljenja je s neskrivenim prezirom i cinizmom odbacio. I, šta se desilo? Ništa.

Eno ga Kurti i dalje sedi u kabinetu i smišlja nove planove za mrcvarenje Srba, sve redom iz korpusa kosovske „vladavine prava“ i „demokratije“. A, u pauzama redovnih aktivnosti, od oduševljenih albanskih simpatizera s terena mu stižu i potvrde "kolosalnih rezultata", kao što je to bila nedavna vest o podizanju spomenika u čast njegovog lika i dela.

Jedan u nizu mnogih primera kako to Kurti prolazi bez posledica, dok se se sa svojom vladom igra „sprovođenja zakona“, je i procedura o ponavljanju lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova. Sve je učinio kako bi stvorio gustu maglu proceduralnih poteškoća, u kojoj se više ne zna šta se dešava, dok njegovi „gradonačelnici“, izabrani sa dva ili tri procenta glasova, i dalje sede u svojim foteljama i čak bez stida donose neke krupne lokalne odluke.

Kurtijevi dugoročni planovi

Politički analitičar Ognjen Gogić, koji ima jako dobar uvid u svakodnevna politička zbivanja na Kosovu, kaže za Kosovo onlajn da se svi potezi Aljbina Kurtija zasnivaju na njegovim dugoročnim političkim planovima.

"To se prepoznaje i u njegovom odnosu prema izborima u opštinama na severu Kosovu. Cilj politike koju on vodi je da se uruše svi aranžmani koji su, prema njegovom viđenju, dali prevelika prava srpskoj zajednici na Kosovu. To se odnosi na sve sporazume koji su proistekli iz briselskog dijaloga, ali i na Ahtisarijev plan na kom počiva ustavni poredak Kosova. Ahtisarijev plan dao je široka ovlašćenja opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, dok su sporazumi iz Brisela predvideli da one formiraju Zajednicu srpskih opština. Zbog oba rešenja Kurti i njegove pristalice svojevremeno su dolazili u sukob i sa drugim albanskim strankama i sa međunarodnim posrednicima. Institucionalni vakuum koji postoji na severu Kurti vidi kao priliku da isprazni od sadržaja zaštitu koja je srpskoj zajednici na Kosovu data kroz decentralizaciju do te mere da od srpskih opština ostane samo ljuštura“, ukazuje Gogić.

Kada su Srbi na severu Kosova, uz podršku Beograda, napustili kosovske institucije u novembru 2022. godine, postojalo je očekivanje da će se na taj način restartovati dijalog.

„Na taj način se želelo poručiti da se ne može razgovarati o novim sporazumima, poput francusko-nemačkog predloga koji je tada bio predmet pregovora iza zatvorenih vrata, dok istovremeno Priština povlači jednostrane poteze i odbija da sprovede prethodne dogovore. Međutim, posrednici u dijalogu prešli su preko toga kao da će se situacija na severu Kosova sama od sebe vratiti u pređašnje stanje. Kurti je to iskoristio da preuzme lokalnu vlast u opštinama na severu Kosova, koju održava uz pomoć policije kojom kompenzuje odsustvo legitimiteta“, objašnjava Gogić.

On napominje da je, nakon incidenta u Banjskoj, srpska strana zauzela popustljiviji stav.

"Lideri Srba na severu Kosovu najpre su izrazili spremnost da se vrate u opštinske institucije bez ispunjenja uslova koje su ranije postavljali. Jedino što su zauzvrat očekivali jeste da će do novih izbora doći ostavkama gradonačelnika umesto putem procedure koju predviđa administrativno uputstvo usvojeno od strane nadležnost kosovskog ministarstva. Pošto Priština nije bila spremna da napravi takav ustupak, Srbi su na kraju prihvatili da se u institucije vrate na teži način i pod uslovima koje je Priština definisala. Međutim, pokazalo se da ni to nije dovoljno“, napominje Ognjen Gogić.

Nakon što su Srbi u svakoj od četiri severne opštine putem peticija prikupili broj potpisa koji višestruko prevazilazi broj glasova koje su albanski gradonačelnici osvojili na izborima, inicijativa za smenu gradonačelnik završila je u fioci.

"Kosovska Centralna izborna komisija trenutno ne žuri sa proverom potpisa. Kada taj posao napokon i okonča, uslediće nove opstrukcije. CIK se već izjasnio da ne postoji pravni osnov za sprovođenje referenduma za smenu gradonačelnika koji bi trebalo da usledi nakon peticija. Kada CIK bude odbio da sledi proceduru predviđenu administrativnim uputstvom, Kurti će postupiti isto kao i povodom Uredbe Centralne banke Kosova. Saopštiće da je reč o „nezavisnoj instituciji“ kojoj on ne može da naređuje šta da radi. Ako bi se i pronašli volja i način da se održe referendumi za smenu gradonačelnika u četiri severne opštine, pitanje je da li bi se obezbedilo bezbedno okruženje da na njih izađe potreban broj od preko 50 odsto upisanih birača. Na kraju, kada bi nakon svih tih prepreka bili izabrani novi srpski gradonačelnici, oni bi naspram sebe imali odbornike iz albanskih partija koji bi blokirali njihov rad“, upozorava Gogić. 

Izbori tek u redovnom terminu

Natezanje oko smene gradonačelnika, kako stoje stvari, potrajaće taman toliko dugo da se približi termin redovnih lokalnih izbora koji se na Kosovu održavaju fiksno svake četiri godine.

"Čak i kada bi se organizovali prevremeni izbori, mandat novih gradonačelnika ne bi trajao četiri godine već do trenutka održavanja redovnih lokalnih izbora koji se očekuju na jesen 2025. godine. S tim u vezi se može očekivati da će se u nekom trenutku iz Prištine čuti argument da nije ekonomično organizovati dva izborna ciklusa u kratkom periodu.  Izbori u opštinama na severu Kosova verovatno neće biti održani pre termina redovnih lokalnih izbora, a sigurno ne pre parlamentarnih izbora koji se očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine“, predviđa Gogić.

Zamrzavanjem situacije na severu Kosova, kaže, Kurti postiže više ciljeva istovremeno.

"Lokalne vlasti u severnim opštinama, a naročito u Severnoj Mitrovici, donose odluke u skladu sa politikom Samoopredeljenja koje nikada u drugim okolnostima ne bi prošle. Zatim, dezavuisanjem administrativnog uputstva Srbima se šalje poruka da im neće biti omogućeno da ostvare čak ni ona prava koja im Kurtijeva vlada ustanovi. Srbi se na taj način podstiču ili da se opredele za druge metode za ostvarivanje svojih prava ili da zaštitu potraže negde drugde. Na kraju, demontiranjem severnih opština obesmišljava se čitav koncept na kom bi trebalo da bude izgrađen kosovskih administrativni sistem. To odražava najdublje političke ciljeve Kurtija i Samoopredeljenja o čemu su nedavno i sami izjasnili prilikom obeležavanja godišnjice protesta protiv Ahtisarijevog plana“, zaključuje Gogić.