AP „Janićije Popović“ iz Gračanice – više od pola veka pozorišta, generacija dece i ljubavi prema sceni

Amatersko pozorište „Janićije Popović“, koje pri Domu kulture „Gračanica“ postoji više od pola veka, danas je posebno posvećeno radu sa decom. Od obnove dečje sekcije 2014. godine, mladi glumci iz Gračanice izveli su 20 premijera, učestvovali na brojnim festivalima u Srbiji i regionu i osvojili značajna priznanja, potvrđujući da se uz trud i posvećenost zapaženi rezultati mogu postići i u manjim sredinama.

Za mlade glumce u ovom pozorištu je svaka nova predstava prilika da nauče nešto novo, a za njihovog mentora Aleksandra Gudžića potvrda da trud, posvećenost i rad mogu da daju rezultate i u sredini koja nema iste uslove kao veliki kulturni centri.

Priča o Amaterskom pozorištu „Janićije Popović“ počinje davne 1968. godine, kada je grupa entuzijasta iz Gračanice, predvođena Ratkom Popovićem, pokrenula rad pozorišta. Već tokom sedamdesetih godina ansambl je počeo da privlači pažnju učešćem na brojnim festivalima, čime je Gračanica dobila svoje mesto na amaterskoj pozorišnoj mapi, ističe urednik pozorišnog programa Doma kulture „Gračanica“ Aleksandar Gudžić.

„I kao i svako pozorište, i naše pozorište je imalo plime i oseke, periode uspeha, ali periode kada nije bilo vidljivo na sceni“, navodi Gudžić.

Iza tih „plima i oseka“ ostala je tradicija koja se prenosi na nove generacije. Dečja sekcija prvi put je osnovana 1994. godine, ali je njen rad nakon rata bio prekinut. 

„Dečja sekcija osnovana je 1994. godine i negde je funkcionisala do rata. Nakon rata došlo je do izvesnog zatišja, da bi 2014. godine obnovili rad dečije sekcije. I danas samo dečja sekcija funkcioniše“, navodi on.

Od tada do danas, dečja scena postala je najaktivniji deo pozorišta. Dvadeset premijera za nešto više od decenije, brojni nastupi i festivali pokazuju kontinuitet rada, ali i ambiciju da se pozorišna umetnost približi deci i mladima.

„Za ovu priliku ću spomenuti učešće na `Lektrići eks-ju festu` u Prokuplju, to je festival koji okuplja amaterska pozorišta iz zemlje i regiona i tu svake godine učestvuju amaterska pozorišta iz Trebinja, Banjaluke, amaterska pozorišta iz Makedonije, ali i iz Srbije, i u takvoj nekoj konkurenciji Beograda, Niša, Banjaluke, Trebinja, Makedonije, deca iz Gračanice su 2021. godine osvojili drugo mesto, 2019. su osvojili prvo mesto. Vredan pomena za ovu emisiju je i Festival `Moravski cvetić` gde je naše pozorište sa predstavom `Igra` osvojilo glavnu nagradu. I ne samo glavnu nagradu, već je pokupilo i niz drugih nagrada: za najboljeg glumca — tu nagradu je poneo Miloš Đekić; zatim nagradu za glumački par — tu nagradu su uzeli Marko Đekić i Aleksa Simić; za idejno rešenje rekvizita“, istakao je Gudžić.

Nagrade su, međutim, samo jedan deo priče. Za decu koja izlaze na scenu, svaki festival predstavlja i iskustvo, priliku da upoznaju druge ansamble, steknu prijateljstva, prevaziđu tremu i nauče da funkcionišu kao deo kolektiva. Da kvalitet rada nije vezan samo za velike sredine, potvrđuju i rezultati sa drugih takmičenja.

„Vredno pomena za ovu priliku je i učešće na Međuokružnoj smotri amaterskih pozorišta u Lebanu, gde je naše pozorište osvojilo drugo nagradu u konkurenciji 12 pozorišta iz Srbije. Spomenuću neke od njih - pozorište iz Aleksinca, dramske grupe iz Beograda, Niša... U takvoj jednoj konkurenciji naše pozorište je osvojilo drugo mesto. I zapravo su ova deca, koja su članovi našeg pozorišta, dokaz da i sredine sa daleko manjom infrastrukturom i logistikom mogu ostvariti zapažene rezultate, mogu se takmičiti sa daleko većim sredinama koje pružaju veću mogućnost za napredovanje i gde je, ako hoćete, i veća mogućnost odabira dece“, naveo je Gudžić.

Iza svakog uspeha na sceni nalazi se mnogo više od učenja teksta i pripreme predstave. Za decu je pozorište prostor u kojem razvijaju samopouzdanje, sposobnost komunikacije, koncentraciju i kreativnost. Upravo zato cilj pozorišta nije samo stvaranje budućih profesionalnih glumaca.

Ideja nije isključivo da se u pozorištu proizvedu profesionalne glumce, ističe Gudžić, već i da ovladaju tehnikama koje će im koristiti u životu.

„Ako se neko od te dece odluči da se oproba u svetu pozorišta, u svetu glume, to je njihova odluka. A naša želja je da ova deca kroz pozorište, kroz rad na daskama koje život znače, ovladaju nekim tehnikama i veštinama koje će im koristiti kasnije u životu. Dakle, gluma i pozorište nije puko deklamovanje teksta koji je neko napisao. Ta deca kroz proces pravljenja predstave usavršavaju svoj govor, javni nastup, vežbaju pamćenje teksta, koncentracije i te tehnike i te veštine će im kasnije svakako koristiti jer, kako bih rekao, 21. vek je vek komunikacije. Cene se ljudi koji mogu kvalitetno da izraze svoje misli, ideje, tako da će se ceniti u ovom veku ljudi koji su dobri naratori, dobri govornici. A kroz proces pravljenja predstave ova deca svakako će ovladati i tim govorničkim veštinama“, napomenuo je Gudžić.

Pozorišna scena, međutim, nije jedini prostor u kojem se mladi iz Gračanice izražavaju. U okviru pozorišta razvijena je i filmska sekcija koja je omogućila deci da se okušaju i pred kamerama.

„I tu nam je posao dodatno olakšan jer Dom kulture Gračanica godinama unazad ima jednu radionicu filma, `Školu filmske magije`, i to nam je pomoglo, pa smo tako u proteklom periodu napravili dosad tri kratka dokumentarno-igrana filma edukativnog karaktera“, naveo je Gudžić.

Jedan od njih je i „Bonton u bioskopu“, film u kojem deca iz Gračanice kroz dokumentarno-igranu formu govore o pravilima ponašanja u pozorištu i bioskopu. Njihova poruka nije ostala ograničena samo na lokalnu sredinu. Film je, osim širom Srbije, prikazan i na festivalu u Španiji.

„I to je, priznaćete, i fantastična reklama, da deca iz Gračanice, te male Gračanice, objašnjavaju drugoj deci, ali i odraslima, ne samo u Srbiji nego i na nekom festivalu u Španiji, kako se treba ponašati u bioskopu. I ta deca zapravo i pokazuju koliko su talentovana, koliko su posvećena i koliko rade nešto što vole. A kad radiš nešto što voliš, onda kad u taj posao i proces uložiš emociju, to se negde i vraća i to negde i prepoznaje.

Danas Amatersko pozorište „Janićije Popović“ funkcioniše kao sekcija glume Doma kulture „Gračanica“. Njegov rad podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, a deca imaju priliku da sarađuju sa umetnicima iz Beograda, Subotice i drugih gradova Srbije.

Takva saradnja dodatno obogaćuje rad Škole glume, jer deca imaju priliku da uče od ljudi sa iskustvom u profesionalnom pozorištu, filmu i obrazovanju, navodi Gudžić, dodajući da u okviru Škole glume brojni poznati i ostvareni umetnici iz centralne Srbije rade sa decom u Gračanici.

„Spomenuću neke od njih, Đorđe Marković — profesor dikcije na Fakultetu umetnosti u Beogradu, zatim Mihailo Laptošević — glumac Narodnog pozorišta Kikinda, Anđela Kiković — glumica Narodnog pozorišta Kikinda, zatim glumac Marko Pantelić, koji je vašim čitaocima verovatno poznat po ulozi Kirila Ivanova u seriji `Montevideo, Bog te video`... To su neki od ljudi koji godinama unazad rade sa decom Gračanice i, po njihovom mišljenju, članovi naše dramske grupe imaju neverovatan potencijal i talenat, i vredni su, i kažu da je zadovoljstvo raditi sa ovom decom“, navodi on.

Interesovanje dece za glumu postoji, a trenutno Amatersko pozorište okuplja blizu 30 članova. Kao i u mnogim drugim sredinama, među polaznicima je znatno više devojčica nego dečaka.

„Naravno da vlada interesovanje, jer to je nešto što je zanimljivo deci. U našoj sredini, dakle u Gračanici, veće interesovanje za pozorište i pozorišnu umetnost vlada kod devojčica nego kod dečaka, tako da, ne znam, preko 90 procenata članova našeg pozorišta su devojčice. I to nije neka ekskluziva Gračanice, dakle sličan je odnos i u Beogradu i u nekim drugim sredinama, dakle devojčice više privlači pozorište i ta elitna umetnost“, istakao je on.

Pozorište, ipak, nije samo mesto za igru i umetničko stvaralaštvo. Tokom godina, njegovi članovi učestvovali su i u projektima koji su imali širi društveni značaj. Jedan od njih bila je akcija „Pinokio i radost u svakoj školi na Kosovu i Metohiji“, kroz koju su predstave stigle do dece u sredinama koje nemaju često priliku da ugoste pozorišne ansamble.

„Jedna od kvalitetnijih i boljih akcija našeg pozorišta bila i akcija `Pinokio i radost u svakoj školi na Kosovu i Metohiji`, gde su članovi našeg pozorišta obišli dobar deo škola na Kosovu i Metohiji i za učenike škola u Goraždevcu, Velikoj Hoči, Orahovcu, Šilovu, Partešu, igrali predstave koje su tada bile na repertoaru. I to je negde bila i prilika da oni nastupaju pred decom koja nemaju često prilike da odgledaju jednu pozorišnu predstavu, tako da su oni imali, kako bih rekao, jednu humanu misiju širenja pozorišne umetnosti, promocije pozorišne umetnosti i elitne kulture u srpskim izolovanim geto sredinama na Kosovu i Metohiji“, naveo je Gudžić.

Za decu iz Gračanice pozorište tako postaje mnogo više od vannastavne aktivnosti. Ono je mesto susreta, učenja, druženja i stvaranja, ali i prostor u kojem mogu da pokažu da talenat i upornost nisu rezervisani samo za velike kulturne centre.

A dok se jedna predstava završava, druga već nastaje. Probe su u toku, nove ideje se razvijaju, a pred mladim glumcima su novi festivali i nastupi.

„Ideja je da ove godine nastupimo u Subotici, ali i u Prokuplju na festivalu `Lektrići eks-ju fest`, zatim u Trsteniku, Festival `Moravski cvetić`, i naravno u drugim sredinama na Kosovu i Metohiji“, zaključio je on.

U Gračanici se tako već godinama stvara nova generacija mladih glumaca, od kojih neki već imaju zapažene rezultate na festivalima i smotrama širom Srbije. Njihove priče su različite – neko je u pozorište došao iz radoznalosti, neko slučajno, a neko zato što je još od detinjstva osećao posebnu privlačnost prema sceni. Ono što im je zajedničko jeste želja da nastave da se bave glumom.

Jedna od njih je Helena Popović iz Gračanice, učenica drugog razreda Gimnazije Priština sa sedištem u Lapljem Selu. Za nju je gluma postala prostor u kojem se oseća najprirodnije i najslobodnije.

„Gluma je nešto u čemu se najbolje pronalazim i u čemu se osećam slobodnijom dok se bavim time, i onda sam odlučila da postanem član pozorišta“, navodi ona.

Iako je srednjoškolka i ima brojne školske obaveze, Helena kaže da joj usklađivanje škole i pozorišta ne predstavlja problem. Za nju je ključ u dobroj organizaciji i ljubavi prema onome čime se bavi.

„Nije teško, zato što kada znate da volite nešto uvek ćete naći vremena za to. Čoveku je potrebna samo dobra organizacija“, tvrdi Hlena koja je u Lebanu sa predstavom „Emilija i detektivi“ na međuokružnoj smotri amaterskih pozorišta osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu i za glumicu večeri.

Njeni uspesi nisu vezani samo za pozorišnu scenu. Helena se bavi i recitovanjem, a na Republičkoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“ u Valjevu osvojila je drugo mesto. Takmičenja joj, kako se vidi iz njenih rezultata, predstavljaju dodatni podsticaj da nastavi da razvija talenat.

„Volela bih da jednog dana studiram na Fakultetu dramskih umetnosti i da, ako Bog da, postanem glumica“, rekla je Helena, navodeći da su joj omiljeni glumci Žarko Laušević, Nebojša Glogovac i Radmila Savićević.

Za razliku od Helene, Dunja Živić (15) iz Gračanice u svet glume zakoračila je gotovo slučajno. Ipak, ono što je u početku bilo samo pokušaj da pronađe novu aktivnost tokom pandemije koronavirusa, pretvorilo se u ljubav prema pozorištu koja traje i danas.

„Gluma mi je lepo izgledala, ali nisam verovala da ću se baviti time. Za vreme korone sam kao aktivnost odlučila da se prijavim za audiciju za predstavu i radila sam tada svoju prvu predstavu i od tada sam se zaljubila u glumu i nastavila da glumim i volela bih da se i u budućnosti bavim ovim“, rekla je Dunja.

Svaka nova predstava za mlade glumce donosi i nove izazove. Za Dunju je posebno zahtevna bila uloga Pepeljuge, jer je predstavljala njen prvi veliki glumački zadatak.

„To mi je bila prva glavna uloga koju sam imala i to mi je sve bilo novo i zahtevno, morala sam jako da se usredsredim“, rekla je Dunja.

Da ljubav prema glumi ne poznaje ni kilometre ni svakodnevne prepreke, pokazuje i priča trinaestogodišnje Tijane Mitić iz Bresja. Ona zbog časova glume putuje oko 40 kilometara u oba pravca, ali joj putovanje i vreme koje provodi na probama ne predstavljaju prepreku.

Za Tijanu su trud i podrška porodice važan deo njenog glumačkog puta. Roditelji joj pomažu da stigne na probe i da istraje u onome što je čini srećnom.

„To mi ne predstavlja problem, moji roditelji se trude da izdvoje vreme, da me sačekaju za vreme probe i trude se da urade ono što je za mene najbolje i što me čini srećnom. Gluma je nešto što me je odmalena privlačilo, kroz glumu mogu da iskažem svoja osećanja, da budem neko drugi, ali i da budem svoja“, navodi Tijana.

Iako ima samo 13 godina, Tijana već ima jasnu predstavu o tome šta želi u budućnosti. Njena želja nije samo da ostane na sceni, već i da jednog dana bude prva glumica iz svog sela.

„Vidim sebe kao glumca i volela bih da u budućnosti postanem glumica i budem prva u svom selu koja će biti glumica“, rekla je Tijana.

Za četrnaestogodišnju Kalinu Popović iz Gračanice gluma ima još jednu posebnu dimenziju. Ona je doživljava kao svojevrsni „beg od realnosti“ – prostor u kojem svako može da bude ono što poželi i da na trenutak zakorači u neki drugi svet.

„To je nešto u čemu sam se pronašla i shvatila sam da je to nama beg od realnosti, gde svako može da bude ono što poželi i to mi je bilo privlačno. Smatram da gluma nije za svakoga, mora da se poseduje opuštenost, vera u sebe, i od toga zavisi koliko je teško. Meni nije preterano teško, trudim se da naučim tekst i budem dobra na sceni“, rekla je ona.

Kalina u glumi posebno ceni autentičnost. Za nju je važno da ne pokušava da kopira druge, već da izgradi sopstveni izraz i pronađe način da se izdvoji.

„Ne mislim da je u redu da imamo uzore, ja želim da budem svoja i drugačija od mase, kada bih imala uzore, ne mislim da bih se lepo pronašla u tom svetu jer bih bila previše slična a ja želim da budem više svoja“, poručila je Kalina.

Helena, Dunja, Tijana i Kalina različitim putevima stigle su do iste scene. Jedna je u glumi pronašla slobodu, druga je u nju ušla slučajno, treća je spremna da zbog nje putuje desetinama kilometara, dok četvrta u pozorištu pronalazi prostor u kojem može da bude drugačija i autentična.

Njihove priče pokazuju da pozorište u Gračanici nije samo mesto na kojem nastaju predstave. Ono je prostor u kojem deca odrastaju, uče da govore pred drugima, prevazilaze sopstvene granice i, možda najvažnije, uče da veruju u sebe. A za neke od njih, današnje probe mogle bi biti prvi korak ka velikim scenama o kojima već sada sanjaju.