Bele poklade u Štrpcu: Vučari i ženidba Kraljevića Marka kulturna baština Srbije

Bele poklade
Izvor: Kosovo Online

Bele poklade, praznik u Sirinićkoj župi poznatiji kao Pročka, obeležen je danas uz povorku maskiranih mladića Vučara i tradicionalnu manifestaciju "Ženidba Kraljevića Marka".

Obeležavanje Pročke u Štrpcu počinje od jutarnjih sati kada mladići maskirani u različite kostime kreću u svadbenu povorku kako bi oženili Kraljevića Marka.

Članove povorke, koja obilazi sva sela, osim Marka čine mlada - inače muškarac odeven kao žena, članovi porodice, sveštenik i drugi. Glavni događaj odvija se u samom centru gde se i obavlja čin venčanja, a program prate šaljivi skečevi, pesme i igra.

Lazar Janićević iz Gotovuše već nekoliko godina unazad ima ulogu Kraljevića Marka i ističe da mu je drago što ima puno mladih koji žele da očuvaju tradiciju

"Od jutra ide lagano spremanje, krećemo iz Gotovuše. Nas 30-ak vučara, sa 15-ak konja i kočijama idemo prema Bitinji i Berevcu. Tamo stajemo, igramo kolo, a kada završimo dođemo ovde u Štrpce. Sve je ovo sa dobrom namerom, svi smo veseli i proslavljamo moju ženidbu pošto se ja ženim i četiri godine za redom sam Marko Kraljević. Drago mi je što ima mladih koji hoće da održe ovu tradiciju”, kazao je Janićević.

Kostimi koje Vučari nose su raznovrsni, izrađeni od kože, vune i raznih drugih materijala. Staja Josimović ističe da im je za izradu nekih kostima potrebno i po nekoliko nedelja.

"Trudimo se iz godine u godinu da pravimo što prirodnije maske od prirodnih materijala najčešće je to koža, glavni delovi su rogovi uglavnom bivolji, ali ovi moji su koziji rogovi zato što su duži i lepše izgledaju. Maska se pravi nedelju, dve ranije zavisi kakvu masku želite, što je kompleksnija duže vreme i treba da se napravi. Drago mi je da nastavljamo tradiciju i da iz godine u godinu viđam mladu decu, što znači da se tradicija nastavlja i da će ostati još dugo”, kazao je Josimović.

Jedan od organizatora manifestacije u Štrpcu Strahinja Kecić ističe da se za ovaj dan pripremaju mesecima unazad, a sve sa ciljem da sačuvaju ono što im je dato u nasleđe.

"Svaka organizacija mora da bude dobro pripremljena kao i ova naša, znamo da je ovaj običaj od velikog značaja to se planira mesecima unapred i svake godine je sve veća želja da se to održi. Pišu se tekstovi za ovu našu predstavu, maske se pripremaju, planiraju se učesnici, i sve to zahteva dosta vremena. Cilj nam je da održimo ovo što imamo. Želimo da pokažemo da smo tu, da nas ima i da ono što nam je ostalo i što smo nasledili ne želimo da ostavimo tek tako. Vremena su teška ali odlika nas ljudi ovde je da se borimo i da ne odustajemo”, kazao je Kecić.

Manifestacija izaziva veliku pažnju meštana koji se u velikom broju okupe da isprate program maskiranih mladića.

Po prvi put je ovu manifestaciju pratio i Ognjen Gogić iz Beograda koji ističe da mladi u Štrpcu čuvaju tradiciju, ali i unose inovacije.

"Veoma sam uzbuđen što sam ovome prisustvovao i prvi put sam ovakakv događaj video. Jako je lepo videti ovoliki broj mladih, kreativnih i duhovitih ljudi koji imaju entuzijazam da očuvaju tradiciju, ali onda opet oni dodaju nešto svoje tome što unose nove sopstvene elemente, na taj način čuvaju tradiciju ali i unose inovacije i to je najbolji način da se običaj sačuva. Oni su mi najjači utisak i mislim da bez ovih mladih ljudi koji su fantastični ovo ne bi izgledalo na ovaj način. Želeo sam da ih svojim prisustvom podržim i da se zabavim zajedno sa njima. Kostimi su zaista kreativni, a neki malo i zastrašujući a u isto vreme i duhoviti i oduševljen sam kreativnošću ovih ljudi šta im pada na pamet od kojih elemenata da naprave i spoje nespojivo. Interesantne su mi bile i koreografije i način na koji su plesali uz muziku u slobodnoj formi. Sviđa mi se što svako unosi svoj talenat u ovo da bi doprineo tome da ovo bude što interesantnije i svečanije kao događaj”, kazao je Gogić.

Ovom manifestacijom se ne završava obeležavanje Belih poklada u Opštini Štrpce jer već sa prvim mrakom meštani izlaze iz svojih kuća i pale baklje takozvane kumbare.

Sam naziv Pročka znači praštanje ili oprost, što podrazumeva pomirenje među ljudima pred početak Vaskršnjeg posta.

Značaj očuvanja ovog običaja ogleda se i u činjenici da je Pročka uvrštena u registar nematerijalne kulturne baštine Srbije.