Gračanica: Premijera filma „Krst sa Kosova“ i promocija knjige „Jugoslovenska država 1918-2006“

U Domu kulture „Gračanica“ premijerno je prikazan dokumentarno-igrani film „Krst sa Kosova“ reditelja Ivice Videnovića i promovisana knjiga „Jugoslovenska država 1918-2006“ autora dr Milana Gulića, višeg naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju.

Dokumentarno-igrani film „Krst sa Kosova“ deo je kompleksnog projekta koji obuhvata i izložbu posvećenu stradanju civila na Kosovu tokom Drugog svetskog rata u zločinima čiji su izvršioci, pre svega, bili pripadnici albanskih kvislinških formacija. 

Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Bojan Arbutina istakao je da je ovo četvrti dokumentarno-igrani film u produkciji muzeja, koji je predstavljen u Gračanici.

Film se bavi stradanjem srpskog stanovništva na Kosovu tokom Drugog svetskog rata, a nastao je na osnovu istraživanja i doktorske disertacije dr Nenada Antonijevića.

„Veliko je zadovoljstvo što smo sva tri filma do sada, koja su nastala u našoj produkciji, predstavili baš u ovoj sali. Prvi film `Srbija veća od straha-predavanje o tišini`, koji se bavio temom stradanja Kragujevčana, kragujevačkih đaka u oktobru 1941. godine, zatim film `Peto pismo Hilde Dajč` i prošle godine, film `Dve Brankove Kozare`, koji je govorio o stradanju srpskog naroda tokom velike hrvatsko-nemačke ofanzive na prostoru Kozare tokom juna i jula 1942. godine“, podsetio je Arbutina.

Režiju filma potpisuje Ivica Videnović, scenario Božidar Knežević, dok su stručni konsultanti pri izradi filma bili kustosi-istoričari Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina i Nikola Miloševski. 

Projekciju dokumentarno-igranog filma pratila promocija knjige „Jugoslovenska država 1918-2006: Od Prvodecembarskog akta do Majskog referenduma“ autora dr Milana Gulića, višeg naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju. 

Autor knjige je istako da se istorija ne može posmatrati pojednostavljeno, jer je priča, kako kaže, mnogo dublja i složenija i skopčana sa konstantnim krizama i problemima ovog prostora.

„Bez obzira na sve to što se dogodilo, ja nikada ne bih jugoslovensku državu glorifikovao kao savršenstvo držvanog okvira na našem prostoru, ni kraljevinu, a pogotovu ne socijalističku. Ali nikada je ne bih svodio na puku grešku, jer između ideje i prakse postoji velika razlika. Ideja je bez ikakve dileme bila plemenita, bila je velika, praksa je bila daleko drugačija, a u krajnjem slučaju, nije se raspala u krvavom građanskom ratu ona kraljeva država, nego se raspala ona za koju smo smatrali da je u potpunosti savršeno uređena“, rekao je Gulić.

Gulić je istakao da jugoslovensku državu, koja ne postoji više, građani treba da sagledavaju kroz sve te krajnosti koje su je obeležile.

„I veličinu ideje i jednu državu u kojoj se srpski narod osećao kao u svojoj proširenoj otadžbini, što ona jeste bila, i okupaciju u kojoj je bio žrtva genocida i socijalističku Jugoslaviju u kojoj je imao privid srećnog i veselog života, ali rascepkan na četiri socijalističke republike i dve autonomne pokrajine, ali i ovu SRJ koja se ovde nalazi. Često me pitaju, premda je ona skraćena, ona se ovde nalazi zato što ona nije nastala na osnovama srpske nacionalne integracije, već na jugoslovenskim osnovama, zato je jugoslovenska i zato je skraćena, jer ima samo dve republike“, rekao je Gulić.

On je napomenuo da se istorija ne može gledati kroz tamne i ružičaste naočare.

„Istoriju čine i heroji i izdajnici, i sretni događaji, ali i oni tužni. I ako pokušavamo da shvatimo vreme u koje živimo i prošlost koja je dovela do vremena u kojem živimo onda moramo da ih sve zajedno sagledamo“, rekao je Gulić.

Istoričar Aleksandar Gudžić rekao je da je Gulićeva knjiga „kapitalno delo“.

„Pisati istoriju jugoslovenske države zbog složenosti i obima teme je izazovan zadatak za svakog istoričara. Nema puno istoričara koji su pisali o istoriji jugoslovenske države, a samim tim i o istoriji srpskog naroda u 20. veku čiji su događaji i procesi obeležili njegov savremeni trenutak. Knjiga obuhvata jedan period od 1918. godine i prvodecembarskog akta i stvaranja te države pa sve do onog kontroverznog referenduma u Crnoj Gori maja 2006. godine“, rekao je Gudžić.

Politikolog Stefan Filipović istakao je da je jugoslovenska država bila uništavana kroz ustave.

„Kroz ustavnu promenu 1953. godine, pa Ustav 1963, ustavne promene 1968, pa Ustav iz 1974. godine. Sve je to rađeno strukturalno i pravno i svi bi mi njima verovali da oni sprovode ideologiju marksizma, da uništavaju državu sprovodeći komunizam, međutim, na uštrb te federalne države, savezne, na uštrb jugoslovenske, nastajale su druge države. Ako su se vodili marksističkom ideologijom odumiranja države, zašto su onda jačali Sloveniju, Hrvstsku, BiH, Makedoniju? Zašto su pokrajinama dali status subjekta Federacije? Ova knjiga to jako pitko i lepo raščlanjuje, objašnjava, ništa ne ostaje nejasno i onaj ko se prvi put suočava sa ovom materijom može lako da stekne utisak šta se dešava“, naveo je Filipović.

Projekcija filma i promocija knjige organizovali su Dom kulture „Gračanica“ i Muzej žrtava genocida.