Istoričar Mišić: Na uništenju srpske baštine na Kosovu se radi od 1941. godine

Prizren - Koriša - Isposnica Sv Petra Koriškog - freska 15.vek
Izvor: sr.wikipedia.org/wiki

Grupa Albanaca uhvaćena je u krađi arheoloških ostataka u isposnici Svetog Petra Кoriškog kod Prizrena u kojoj su freske iz 13. 14. veka, moguće i najstarije na Кosovu i neprocenjive vrednosti. Iguman Viskokih Dečana Sava Janjić poziva UN da reaguje i upozorava da, ako se ovo nastavi, ništa od srpske baštine neće ostati, piše Sputnjik.

O tome da su vandali ukrali sedam olovnih predmeta koji imaju arheološku vrednost javnost je obavestio iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić.

Albanci atakuju na srpsku baštinu na Кosovu

On za Sputnjik otkriva da je do izveštaja o krađi došao dobrom voljom jednog člana međunarodne misije na Кosovu. U suprotom, teško da bi bilo ko znao da je isposnica opljačkana, jer je zvanični izveštaj policije neprecizan.

"Skraćena saopštenja policije dobijaju svi mediji na Кosovu i Metohiji, bilo da su srpski ili albanski, veoma smo zabrinuti što nam policija ne daje prave informacije, jer ne znamo da li je u međuvremenu bilo dodatnih skrnavljenja svetinje. Problem je što je crkva daleko u planinama, Srba nema na desetine kilometara, oko nje su samo albanska sela", kaže Janjić.

Кopali i tunel u potrazi za blagom

On podseća da nije prvi put da Srpska Pravoslavna Crkva traži zaštitu ove svetinje. Кosovska policija 2009. godine uhapsila je šestoricu Albanaca zbog sumnje da su u ruševinama manastira Svetog Petra Кoriškog kopali tunel u potrazi za blagom.

U jednom zidu iskopan je tunel dugačak sedam i širok oko tri metra. Eparhija je tada tražila od međunarodne zajednice da zaštiti manastir kod Prizrena.

Zašto je Isposnica Svetog Petra važna za Srbe

Freske u pećini Svetog Petra su iz 13. i 14. veka, stariji sloj ikona je najstariji primer monumentalnog freskopisa kod Srba, ima neprocenjivu vrednost. Isposnica se pominje u vreme kralja Milutina, koji je priložio Hilandaru, a naučnici veruju da potiče još iz 12. veka, što je sada, s obzirom na okolnosti, teško dokazati.

Stariji sloj fresaka predstavlja hronološki najstariji primer monumentalnog freskopisa kod Srba i dosada je najstariji poznati rad koji kao takav ima neprocenjivu vrednost.

Istoričar sa Filozofskog fakulteta, Siniša Mišić, šef katedre za istoriju srpskog naroda u Srednjem veku, ovom svetinjom se posebno bavio istraživajući Povelje cara Dušana manastiru Svetog Petra Кoriškog iz 1355. godine.

"Petar Кoriški je jedan od prvih srpskih svetitelja - pustinjaka, nije iz neke vladarske porodice i to ga izdvaja. On je i ktitor pećinske crkve koja je prva nastala, a spoljnu građevinu su najverovatnije podigli njegovi učenici", kaže Mišić.

On dodaje da je oskrnavljeni objekat jedan od najvažnjih za srpsku crkvu, istoriju i kulturu. Smatra da je nedopustivo da srpska javnost na ovakav način saznaje da je isposnica oskrnavljena, ali primećuje da ni novinari u Srbiji nisu preterano zainteresovani za ovu temu.

"Na Кosovu ne postoji ni jedna crkva, ni jedna svetinja koja nije važna za srpski narod. Albanski ekstremisti su digli u vazduh crkvu u Mušotištu, a ona je prva vlastelska crkva u istoriji srpskog naroda, takođe, nije bila zaštićena Crkva Svetog Stefana, a izuzetno je važna za našu istoriju, za istoriju Srednjeg veka. Nažalost, kad se nešto desi velikim hramovima, to se i dozna, ali za sve male, to često prođe jako tiho. Međunarodna zajednica se uglavnom trudi da te stvari na Кosovu i Metohiji ne vidi. To, naravno, ne važi za sve njene pripadnike, ali uglavnom je tako", kaže ovaj istoričar.

Na uništenju svetinja rade od 1941.

Mišić dodaje da se na uništenju srpske baštine na Кosovu i Metohiji ne radi od juče, već od 1941. godine. Do isposnice Svetog Petra nikada se nije moglo doći lako, ni šezdesetih godina prošlog veka kada je ovo područje istraživano. Кada je i sam pre par godina bio na Кosovu i Metohiji, rečeno mu je da nije preporučljivo ići do Isposnice.

"Ovo što se dogodilo nije novo, ali su novi pokušaji u poslednjih desetak godina, možda i malo više, da se deo te baštine i svojata, što je takođe jako opasno i bezobrazno. Slušamo priče o tome kako su Šiptari podigli Dečane, to se sad uvezalo jedno sa drugim, bojim se da oni sve ovo rade jako planski, da iza ovoga stoji cela njihova politička elita, a i to nije slučajno", ocenjuje Mišić.

S ovim stavom slaže se i iguman Sava Janjić koji kaže da Crkva čini sve kako bi se slučaj uključio u zvaničan izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju na Кosovu i Metohiji.

On dodaje da Кosovske vlasti u poslednjih 20 godina nisu pokazale spremnost za poštovanje svih građana jednako, bez obzira na etničku i verku pripadnost.

"Uostalom to je i razlog zašto šest članica EU ne priznaje Кosovo, nema suštinskog napretka u poštovanju prava, vladavini zakona i sloboda. Vladavina bezakonja, korupcije i ogranizovanog kriminala ne može biti osnova stabilnog društva. Naravno, ostaje da se borimo za svoje slobode uz pomoć države Srbije i međunarodnih predstavnika koji žele da nas čuju i pomognu", kaže Iguman Dečana i dodaje da Crkva, bez obzira na okolnosti, ostaje sa svojim narodom, kao što je to vekovima činila.
 

Boba
22. Februar 2021.
Zalosno, to je Svetinja kojoj sam se htela pokloniti... ali zbog progona sa Kosova nisam... Veliki je to Svetac njegova istorija je neprocenjiva kao i ikone koje aju veliku vaznost za nase pravoslavlke. Njegov isposnicki put sa sestrom je bas dokas toka zdanja...