Izložba o crkvi Svetog kneza Lazara u Donjoj Gušterici: Vekovi vere, borbe i obnove

U Domu kulture u Donjoj Gušterici danas je otvorena tematska izložba autora Marka Markovića, istoričara i direktora Arhiva KiM, posvećena istoriji crkve Svetog kneza Lazara i njenom značaju za duhovni život tog kraja. Izložba donosi istorijska svedočanstva o svetinji, ali i podseća na dugu prošlost Gušterice, jednog od najstarijih sela na prostoru Kosova, koje se pominje još u srednjovekovnim poveljama.

Izložba, zasnovana na istorijskim izvorima - arhivskoj građi, relevantnoj literaturi i odabranoj foto-dokumentaciji - i terenskim istraživanjima, osvetljava istoriju jednog od najznačajnijih hramova na centralnom Kosovu, podignutog početkom 20. veka.

Posebnu vrednost izložbe i pratećeg kataloga predstavlja arhivska građa iz fondova Državnog arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda i drugih ustanova, koja, zajedno sa dragocenom fotografskom dokumentacijom, pruža nova saznanja o izgradnji hrama, njegovim dobrotvorima i mestu koje je zauzimao u životu srpskog naroda Stare Srbije.

Autor izložbe, istoričar i direktor Arhiva KiM Marko Marković, ukazao je na značaj zajedničkog negovanja kulturnog i duhovnog nasleđa.

Istakao je da je rad na izložbi trajao godinu dana, od ideje do realizacije.

„Mnogi su me pitali zašto baš Gušterica i zašto baš ova crkva. Treba da se podsetimo da je Gušterica jedno od najstarijih sela na prostoru Kosova i Metohije, da se pominje u srednjovekovnim poveljama. Na osnovu Gračaničke povelje znamo da je ovo selo staro više od sedam vekova i da je starije čak i od Milutinove zadužbine, manastira Gračanice. Ovo selo ima dugu duhovnu tradiciju. U ovom mestu postojale su crkva Svetog Ilije, crkva Svete Prečiste, a zatim i manastir Svetog Đorđa. Na temeljima tog manastira kasnije je sagrađena crkva posvećena Svetom Jovanu Preteči. Gradnja te crkve završena je 1858. godine, a najveća donacija stigla je iz Ruske carevine“, rekao je Marković.

On je podsetio da je 1899. godine prostor centralnog Kosova zahvatio razorni zemljotres koji je oštetio svodove crkve, te da je mitropolit Nićifor uspeo da dobije dozvolu Carigradske patrijaršije i osmanskog sultana da na temeljima pomenute crkve sagradi novu svetinju, što je, kako navodi, i učinio.

Sekretar Eparhije raško-prizrenske, sveštenik Jovan Radić, preneo je okupljenima pozdrave mitropolita Teodosija, koji je napisao i uvodnu reč za katalog tematske izložbe.

„Jako mi je drago što smo se danas okupili u ovolikom broju da vidimo na ovim fotografijama, u ovim dokumentima koje je sakupio naš brat Marko Marković, kako su se naši preci u vreme otomanske okupacije borili i izborili da sačuvaju veru svojih predaka u jako teškim i složenim trenucima. Veru i hrabrost mitropolita Nićifora Perića i sveštenika Petra Pavlovića ne možemo zaboraviti. Pogotovo ne možemo zaboraviti trud i rad sveštenstva na tada okupiranoj srpskoj teritoriji i u Staroj Srbiji. Veliki je bio njihov udeo u svemu tome, kao i udeo tadašnjih učitelja i celokupnog vernog naroda, koji je, iako možda siromašan, verovao da može da obnovi tu crkvu“, rekao je otac Radić.

On je istakao da je na narodu da nastavi tamo gde su oni stali.

„Da očuvamo ove naše svetinje koje su nam u amanet ostavili naši prethodnici, naši sveti preci, naši dedovi, i da i mi budemo tako mudri i nadasve hrabri, ali ne ludi. I danas, u ovim teškim i složenim vremenima, da se ugledamo na hrabrost mitropolita Nićifora, o čijoj hrabrosti govori vaseljenski patrijarh, koji je rekao da je bio vatren u svojoj veri. Da i mi budemo vatreni u svojoj veri, da ostanemo i opstanemo tu gde jesmo i čuvamo Lazarev zavet“, rekao je otac Radić.

Redovni profesor Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i recenzent kataloga izložbe, profesor dr Saša Stanojević, istakao je da mu je drago što izložba Markovića doprinosi istoriografiji i boljem poznavanju prilika na prostoru Kosova početkom 20. veka, doba koje je bilo jako turbulentno i osetljivo.

„Često su i naša vremena i prošlost takvi. Ali to vreme jeste zaista bilo posebno, u smislu da su se nagoveštavale šire istorijske prilike koje su bile u vezi sa izgradnjom ovog hrama, ali i mnogih drugih hramova. To je deo jedne šire akcije koja je pratila diplomatske napore ondašnje Kraljevine Srbije u cilju borbe za očuvanje nacionalnog identiteta, kulturnog i verskog obeležja srpskog naroda na ovim prostorima“, rekao je Stanojević.

On je Arhivu Kosova i Metohije poželeo da i dalje nastavi ovom utabanom stazom. 

„Vaše izdavaštvo je primećeno i u akademskim i u naučnim krugovima i svakako je od koristi kao doprinos boljem upoznavanju ovih prilika. Izložbe su zaista dragocene zato što široj zainteresovanoj javnosti pružaju vizuelno jasniji pregled ovakvih tema“, rekao je Stanojević.

Istoričarka umetnosti, naučna savetnica Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić i recenzentkinja kataloga izložbe Ivana Ženarju Rajović podsetila je da je u to vreme crkva bila apsolutni centar društvenog i duhovnog života i mesto gde se odvijao život pravoslavnih Srba, dodajući da je u tom kontekstu izgrađena i crkva Svetog Jovana.

Takođe, podsetila je da je mitropolit raško-prizrenski Nićifor, koji je zajedno sa sveštenikom i meštanima zaslužan za obnovu crkve, bio izuzetno zanimljiva ličnost u istoriji Kosova i crkve na ovom prostoru.

„Dok je bio ovde, uradio je mnogo. Između ostalog, pokušavao je da sedište Eparhije iz Prizrena premesti u Prištinu. Tada je obnovljena crkva u Prištini, jer je Eparhija bila izuzetno velika. Raško-prizrenska eparhija početkom 20. veka nije obuhvatala samo Kosovo i Metohiju, već i čitavu Staru Rašku, Stari Vlah i celu Crnu Goru sve do Skadra. To je bilo jedno veliko prostranstvo na kojem Prizren nije imao povoljan položaj da bi se odatle taj prostor obilazio“, rekla je ona.

Kako je dodala pored kupole koja je izgrađena na crkvi, a koja je osmanskim vlastima predstavljena kao prostor za ventilaciju, promena posvete crkve dovela je do toga da se Vidovdan slavi u vreme Osmanskog carstva.

„Crkva koja je bila posvećena Svetom Jovanu je sada posvećena Svetom knezu Lazaru i mitropolit je to objašnjavao rečima da je to učinjeno da bi se srpski osećaji u narodu održali i budili. On je postigao da se Vidovdan slavi javno u Osmanskom carstvu, da se na dan Vidovdana igra kolo ispred crkve, jer je to seoska slava“, kazala je ona.

Direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva Čačak, arhivska savetnica i predsednica Arhivističkog društva Srbije Lela Pavlović prenela je pozdrave arhivista svih arhiva Srbije i njihove čestitke na istrajnosti u radu i opstajanju na svetoj srpskoj zemlji.

„Dolazak vama u posetu u skladu je sa dolaskom među svoje, među Srbe koji mogu da se podiče time što nose krst kosovskog zaveta i Svetog kneza Lazara, koji živi u svakom Srbinu, ma gde bio“, rekla je ona.

Pavlović je istakla da je crkva Svetog kneza Lazara u Donjoj Gušterici mnogo više od parohijskog hrama.

„Sa njenom gradnjom počeo je proces obnove i razvoja crkvenog života i graditeljstva na Kosovu i Metohiji krajem 19. i početkom 20. veka“, navela je Pavlović.

Ona je Arhivu Kosova i Metohije poželela da nastavi da radi, istražuje i podseća na istorijski razvoj srpskog naroda na svetoj zemlji.

Organizatori izložbe su Arhiv Kosova i Metohije i Dom kulture „Lipljan“, sa sedištem u Gračanici, uz podršku Ministarstva kulture i Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije.