Predstavljen drugi zbornik radova o Martovskom pogromu: Ispisana istorija koja je nedostajala

U Domu kulture u Gračanici predstavljena je druga knjiga zbornika radova „Martovski pogrom 2004 – uzroci, razaranja, posledice II“, publikacija od nacionalnog značaja koja predstavlja istraživački i naučni nastavak prve knjige, objavljene u martu 2025. godine.

Zbornik sadrži 24 naučna rada podeljena u pet tematskih celina, u kojima su iz različitih naučnih perspektiva osvetljeni uzroci, tok, razmere razaranja i dugoročne posledice Martovskog pogroma nad srpskim narodom i njegovim kulturnim i duhovnim nasleđem na Kosovu.

Direktor Arhiva Kosova Marko Marković rekao je da je Martovski pogrom ostavio razorne posledice i da će oba toma zbornika predstavljati nezaobilaznu literaturu za buduća istraživanja tog događaja.

„Imam potrebu da kažem da, ako smo se do sada oslanjali na nekoliko radova koji govore o Martovskom pogromu i na šture novinarske izveštaje, sada sa ponosom možemo da kažemo da o Martovskom pogromu imamo hiljadu i po stranica. Reč je o tematskom, multidisciplinarnom zborniku koji potpisuju eminentni stručnjaci iz različitih oblasti. Samo u drugoj knjizi zastupljeno je 15 doktora nauka i zaista imamo čime da se ponosimo. Nažalost, Martovski pogrom ostavio je razorne posledice koje se osećaju i danas. One se možda najbolje mogu uočiti kroz institucionalni pritisak koji svakodnevno vidimo i osećamo, a koji kao Damoklov mač visi nad našim glavama. Naše je da radimo i da damo sve od sebe da svedočimo istinu, kako bi i za 50, 100 ili 200 godina svako ko bude želeo da se informiše i istražuje Martovski pogrom u ove dve knjige pronašao nezaobilazan izvor“, rekao je Marković.

Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina izjavio je da je drugi zbornik o Martovskom pogromu ispisao istoriju koja je nedostajala.

„Ovaj zbornik jeste važan za istorijsku nauku, nezaobilazan je i tek će biti nezaobilazan, jer je na svojih hiljadu i po stranica ispisao onu istoriju koja nam je nedostajala. Novinski tekstovi i izveštaji različitih misija bili su prepuni različitih vesti, tumačenja i pogleda na ono što se dogodilo tokom martovskih dana na Kosovu i Metohiji, ali sada prvi put imamo odgovore ljudi koji su stručni, koji se bave tim temama i dolaze iz različitih oblasti, te na sebi svojstven način sagledavaju Martovski pogrom i nude odgovore na brojna pitanja“, rekao je Arbutina.

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić istakao je da je reč „pogrom“ staroslovenskog, odnosno staroruskog porekla i da označava sistematsko i masovno uništavanje jednog naroda i njegovih civilizacijskih tragova na određenoj teritoriji od strane organizovane ili neorganizovane vlasti.

„Ono što se dogodilo marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji školski je primer pogroma. Većina nas u ovoj sali savremenici smo tog događaja. Znamo da je tada gorelo sve što je srpsko u carskom Prizrenu, da su gorele naše svetinje, od Bogorodice Ljeviške do Svetih Arhangela i drugih svetinja, da je gorela Potkaljaja i preostali srpski domovi. Gorelo je sve što je bilo srpsko u gradovima širom Kosova i Metohije, od Prizrena do Gnjilana“, rekao je Čelić.

Književnik Živojin Rakočević ocenio je da je Martovski pogrom jedan od najvećih mirnodopskih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata.

„Srpska pravoslavna crkva verovatno nikada, ni u najtežim periodima svoje duge istorije, nije doživela takvo razaranje u tako kratkom vremenu. Sukob je zahvatio crkve, manastire, freske, zbirke ikona, ljude, gradove, sela, biblioteke, domove zdravlja, urbane celine, bolnice i sam život. Sve ono što je moglo biti pogođeno u jednom narodu pogođeno je 17. marta 2004. godine. Pogrom je bio poput ogromnog talasa radijacije posle kojeg ništa u vama, na vama i oko vas ne ostaje netaknuto. Ono što danas vidimo jeste da njegove posledice, baš kao i posledice zračenja, traju i trajaće u svim vremenima“, naveo je Rakočević i najavio objavljivanje trećeg zbornika naredne godine.

Naučnim radovima prethode tekstovi patrijarha srpskog Porfirija, mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i mitropolita raško-prizrenskog Teodosija.

Predgovor zbornika napisao je prof. dr Vladan Virijević, dok je pogovor sačinio poljski pravnik i poznavalac prilika na Kosovu Marek Antoni Novicki.

Iako su nastali u okviru različitih naučnih disciplina, svi radovi u zborniku čine jedinstvenu celinu i predstavljaju značajan doprinos kulturi sećanja, nastojeći da kroz naučno utemeljeno sagledavanje tragičnih događaja iz marta 2004. godine doprinesu boljem razumevanju prošlosti i očuvanju istorijskog pamćenja.