Promocija knjige „Kosovo i Metohija – Stari putopisi“: Autentični susreti sa ljudima i predelima

U Centru za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću večeras je promovisana knjiga „Kosovo i Metohija – Stari putopisi“ autorke Ane Stišović-Milovanović, koja predstavlja zbir starih putopisa koji osvetljavaju istoriju, kulturu i svakodnevni život na Kosovu kroz vekove.

Posetioci promocije imali su priliku da čuju zanimljive priče iz knjige, a događaj je okupio ljubitelje istorije, kulture i književnosti, ali i širu publiku zainteresovanu za srpsko kulturno nasleđe.

Stišović-Milovanović, naučna saradnica Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić doktor istorije književnosti, govorila je tokom promocije o istraživačkom radu i inspiraciji koja ju je vodila kroz ovaj projekat.

„Knjiga ‘Kosovo i Metohija – stari putopisi’ najpre je plod mog angažmana na Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću. To je bila prilika da se istinski sretnem sa Kosovom – sa ljudima i predelima – i da svoja znanja pretočim u nešto životno, stvarno i autentično. Poželela sam da na neki način doprinesem očuvanju naše baštine, razumevanju prošlosti i da ostavim jedan podsetnik, trag o tome koliko je prostor Kosova i Metohije oduvek bio zanimljiv putopiscima, ne samo našim autorima već i Evropljanima“, kazala je Stišović-Milovanović.

Autorka je ukazala da se knjiga oslanja na simboliku zapisa na mramornom stubu na Kosovu polju i na poruku despota Stefana Lazarevića putnicima koji prolaze tim prostorom.

„Ovaj zapis priziva putnike koji hode zemljom Kosovom da zastanu i oslušnu prošlost“, istakla je ona.

Posebno je istakla značaj putopisa evropskih autorki koje su opisivale Kosovo iz ugla druge kulture i senzibiliteta.

„Možda su najdirljiviji i najlepši zapisi dve žene iz Engleske – Irbijeve i Mekenzi. One su iz radoznalosti obilazile naše predele, posećivale najvažnije srpske manastire, ali i obične ljude u njihovim kućama, zanatskim radnjama i imanjima. Način na koji su pisale o našoj deci, intelektualcima i prošlosti predstavlja jedan od najlepših primera razumevanja jednostavnosti, ali i tegobnosti svakodnevnog života, onoga što su one nazivale ‘podvigom trajanja’“, kazala je Stišović-Milovanović. 

Govoreći o značaju putopisne književnosti danas, autorka je naglasila da razumevanje sopstvene prošlosti pomaže u sagledavanju sadašnjosti.

„Putopis nije samo subjektivni doživljaj autora. Važno je znati i šta drugi misle o nama. Putopisno beleženje o Kosovu i Metohiji danas je možda važnije nego ikada, jer je razumevanje prošlosti ključ za razumevanje sadašnjosti“, zaključila je Stišović-Milovanović.