Stanković: Planiram da sanjam američki san, ali se vraćam u srpsku javu

Glumac iz Severne Mitrovice Branislav Stanković našao se na bini njujorške pozorišne trupe La MaMa u predstavi "Trojanke", koja se igra više od četiri decenije. Kaže da mu je velika čast bila kada je dobio poziv posle kastinga u njegovom gradu.

"Svideo sam im se, odgovarao sam im za tu ulogu. Pozvali su me i tu je pitanje bilo u vazduhu, bukvalno, da li ću doći za Ameriku ili neću. Imali smo tri premijere na Kosovu, onda su me obavestili mejlom - Branislave pozvan si da igraš - evo ovde sam i dalje 20 dana i dalje se oporavljam od toga… Ne mogu da shvatim gde sam i gde igram, sa kojom ekipom, sa kojom produkcijom", kaže Stanković u razgovoru za Glas Amerike, sat vremena pre nego što će izaći na scenu.

A na sceni je sa oko 50 ljudi. Među njima glumci sa Kosova. Priprema je rađena na Kosovu, imali su probe u Prištini, tamo postavili sve scene, i igrali u Prizrenu, Prištini i Mitrovici. Stanković kaže da je u početku bilo desetine glumaca, ali je sistemom odbacivanja reditelj izabrao njih nekoliko. Potom dolazi u Njujork, probe svaki dan od deset ujutru do sedam uveče, a onda 10 izvođenja svako veče zaredom.

"U početku je bio veliki strah u pitanju, prvi put da radim u američkoj produkciji, nije čak ni koprodukcija, a drugačiji sistem rada imaju, skroz drugačiji. Pošto sam pušač, najviše sam imao problema oko cigareta, jer je bilo ono, u fazonu imamo pauzu i dođe direktorka i kaže, 'Bane, naših 5 minuta, a ne tvojih', pošto ja sam često preterivao", priznaje mladi glumac.

A direktorka pozorišta Mia Ju, takođe glumi u predstavi, u kojoj ima i glumaca koji su u njoj i po 40 godna. "Trojanke", jedna od Euripidovih tragedija koja govori o besmislenosti rata, igra u La Mami, od 1974. U ovoj glumačkoj postavi, pored glumaca sa Kosova, našli su se i glumci iz Gvatemale i Kambodže, može se reći, narodi koji su imali prilike da osete ratne strahote.

"Imamo ove umetnike sa Kosova i oni čak i na Kosovu nemaju prilike da komuniciraju, da zajedno urade predstavu. Dosta je posebno za ovu grupu ljudi sa Kosova da budu ovde zajedno, u ovoj produkciji. Ova predstava je mnogo porasla, baš zbog drugih zemalja koje su u to uključene, sa Kosovom, Kambodžom i Gvatemalom, mestima i regijama gde je bilo konflikta i neke od stvari i situacija koje smo videli u predstavi, oni su to osetili u njihovim životima", kaže umetnička direktorka La Mame za Glas Amerike.

Stanković se nada da će sa ovim ljudima ostati doživotno u kontaktu. Planira da sanja američki san, ali se vraća u srpsku javu.

"Njujork je jedno mesto gde ti ako hoćeš da se baviš time i uložiš u sebe, možeš da se baviš, jer ovde su sva pozorišta privatna, tako da imaš svog agenta, on traži kastinge, dođu, pozovu te, odbiju te… I mnogo je funkcionalnije to zapravo. U Srbiji, ja se nadam da me čeka posao u Prištinskom pozorištu u Srpskoj drami. Imam par svojih privatnih projekata, nešto igram, nešto režiram", kaže Branislav Stanković dok se priprema da napusti Njujork.

Iz Njujorka, pored pozorišnih utisaka, nosi muzičke, jer je uživo slušao džez i bluz, koji će ga i u Kosovskoj Mitrovici, koja ima festival takve muzike, podsećati na grad koji nikad ne spava.