Tribina o savremenom srpskom jeziku u Leposaviću: Čuvajući jezik - čuvamo i kulturu

U galeriji Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću održana je tribina „Srpski jezik danas: norma i praksa“, a direktorka Instituta za srpsku kulturu Priština sa sedištem u Leposaviću dr Marija Jeftimijević Mihajlović ukazala je da jezik nije samo lingvističko, već i kulturološko i identitetsko pitanje i da se čuvanjem jezika – čuva i kultura.

O savremenim izazovima srpskog jezika, odnosu norme i prakse, kao i očuvanju jezika kao važnog dela kulturnog identiteta govorili su profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Rajna Dragićević i prof. dr Aleksandar Milanović.

Tokom tribine ukazano je i na posebne izazove očuvanja srpskog jezika na prostoru Kosova, uz ocenu da institucije i akademska zajednica imaju važnu ulogu u tom procesu.

Direktorka Instituta dr Marija Jeftimijević Mihajlović ocenila je nakon tribine da je otvoren važan dijalog o promenama u savremenom srpskom jeziku, ali i o izazovima sa kojima se struka danas suočava.

„Večeras je bilo reči o bogatom leksičkom fondu srpskog jezika, ali i o pitanjima normativizacije i standardizacije novih reči u savremenom jeziku. Važno je da se o tim pitanjima razgovara, jer jezik nije samo lingvističko, već i kulturološko i identitetsko pitanje. Čuvajući jezik, čuvamo i našu kulturu“, kazala je Jeftimijević Mihajlović.

Profesor dr Rajna Dragićević istakla je da najveći izazov za srpski jezik nisu anglicizmi, već osiromašenje leksičkog fonda, posebno pod uticajem društvenih mreža i savremenih obrazaca komunikacije.

„Mnogo veći problem od anglicizama jeste banalizacija leksičkog fonda. Mladi se često ugledaju na jezik koji se koristi na internetu, a koji nije na nivou standardnog jezika. Srpski jezik čuvamo negovanjem domaće leksike, ali pre svega čitanjem najboljih srpskih pisaca“, istakla je Dragićević.

Profesor dr Aleksandar Milanović poručio je da norma mora pratiti promene, ali bez ugrožavanja stabilnosti jezika, ukazujući da je standardizacija mnogo više od stručnog pitanja.

„Norma se mora osvežavati, naročito na nivou leksike, ali promišljeno. Standardizacija jezika nije samo lingvističko, već i kulturološko pitanje. Srpski jezik čuvamo tako što ga učimo, volimo i pravilno koristimo, a u tome važnu ulogu imaju obrazovni sistem, mediji i porodica“, istakao je Milanović.

Tokom tribine ukazano je i na posebne izazove očuvanja srpskog jezika na prostoru Kosova, uz ocenu da institucije i akademska zajednica imaju važnu ulogu u tom procesu.

Tribinu su organizovali Institut za srpsku kulturu i Centar za kulturu „Sava Dečanac“.