U Gračanici otvorena izložba “Sretenjski ustav”

U galeriji Doma kulture Gračanica sinoć je otvorena izložba “Sretenjski ustav“.

Izložbu čini 18 banera na kojima su prikazani članovi Sretenjskog ustava donetog 15. februara 1835. godine. Najviši pravni akt tadašnje Srbije sastojao se od 14 glava i 142 člana, i njime je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što je i danas standard demokratije i ustavnosti.

Autori izložbe, Aleksandra Milovanović i Filip Cvetković želeli su da na malo drugačiji način, edukativan, upoznaju, pre svega učenike, ali i sve druge upoznaju sa jednim od najznačajnijih pravnih dokumenata Srbije 19. veka, koji je ispoljio istinski demokratski potencijal srpskog naroda.

Aleksandra Milovanović, pomoćnica direktora Pedagoškog muzeja, koji je priređivač izložbe, podsetila je da je ta ustanova osnovana 1836. godine, zahvaljujući Društvu učitelja, vođenih, pre svega, idejom zaštite ćirilice.

„Naši planovi i programi se prave godinu dana unapred i mi smo, smatrajući da u ovim turbulentnim vremenima, na jedan drugačiji, poseban način možemo da obeležimo Dan državnosti Srbije, 15. februara, želeli da prikažemo ovu izložbu“, rekla je ona.

Na banerima se može videti istorijat Ustava, a Milovanović kaže da je namera bila da se istakne da je to bio najdemokratskiji ustav koji je postojao u Srbiji, i da njegovo „vreme trajanja“ od samo 55 dana, nakon kojih je ukinut, nije umanjilo njegovu vrednost.

„Cilj izložbe je da se, pre svega mladi, ali i svi ostali, upoznaju sa tekstom Ustava, da prepoznaju i pročitaju te članove koji bi i danas, da su na snazi značli puno“, rekla je Milovanović i pozvala sve da posete izložbu i upoznaju se sa tekstom Sretenjskog ustava, koji je, kako je rekla, doneo mnogo toga dobrog Srbiji.

Uz zahvalnost domaćinima na gostoprimstvu, autor Filip Cvetković je rekao da je želja bila da se na edukativniji i kreativniji način prikaže značaj istorijskih činjenica koje su deo srpske istorije i Republike Srbije.

„Ovaj datum i ovaj dokument značajni su za državnost Srbije. Tog 15. februara smo dobili državnost, dobili smo državu, a istog dana, tri decenije ranije, 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak, a to je i značajan praznik koji obeležava SPC, Sretenje. Zato su ovaj datum i dokument značajni za Srbiju“, ukazao je Cvetković.

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić napomenuo je da je važno da se kroz ovakve sadržaje učenici, ali i šira publika upoznaju sa tekovinama srpske revolucije, Prvog i Drugog srpskog ustanka, a demokratija, pravo glasa i ustavna monarhija su, dodaje, upravo među tim tekovinama.

„Srpski narod je u svom revolucionarnom preobražaju, početkom 19. veka ušao u vreme kada Evropu drmaju revolucije, počev od Francuske iz 1789. gdine. Sve te revolucije su imale da reše dva osnovna pitanja - da ukinu feudalne odnose i stvore uslove za razvoj građanskog društva, ali i da reše nacionalno pitanje. Ta pitanja je pokrenula i srpska revolucija, Prvi i Drugi srpski ustanak. Pitanje feudalnih odnosa je uzdrmano tom revolucijom, da bi Sretenjskim ustavom, 30-ih godina 19. veka, konačno bilo ukinuto. I to je jedna od tekovina Sretenjskog ustava“, rekao je Gudžić.

Izložbom „Sretenjski ustav“, nastavljena je izlagačka sezona Galerije umetnosti Priština, započeta izložbom fotografija o manastiru Gračanica.