Mladi umetnik Stefan Boškoćević spojio ljubav prema vajarstvu i grafičkom dizajnu

Mlad i talentovan umetnik Stefan Boškoćević iz Štrpca svoju kreativnost razvija kroz dve različite, ali međusobno povezane oblasti – vajarstvo i grafički dizajn. U malom kućnom ateljeu stvara dela koja su na brojnim izložbama videli mnogi ljubitelji umetnosti.

Stefanov talenat i kreativnost prvi su prepoznali njegovi roditelji, a kasnije i nastavnici u školi. Kaže da je od malih nogu znao čime želi da se bavi.

„Sve je krenulo kada sam počeo da bojim prve bojanke. To su primetili moji roditelji, zatim moja učiteljica, kasnije profesorka likovne kulture Snežana Arsić, pa Aleksandra Kalpaković u osmom razredu. Kada su nas pitali ko će šta da upiše, svi su govorili medicinsku školu ili gimnaziju, a ja umetničku. Polako sam se spremao za srednju školu, koju sam upisao u Leskovcu, i tada sam znao da je to put kojim želim da idem. Nakon srednje škole upisao sam vajarstvo na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, a nakon godinu dana odlučio sam da upišem i grafički dizajn, koji je zapravo bio moja prva želja“, rekao je Stefan za Kosovo onlajn.

Dodaje da je uporedo studirao grafički dizajn i vajarstvo, ali je vajarstvo prevagnulo, pa je upisao master studije iz te oblasti.

„Dok u dizajnu radimo uglavnom digitalno, na računaru, u vajarstvu radimo sa različitim materijalima – kamenom, drvetom, metalom i glinom. Rad sa materijalima i u trećoj dimenziji mnogo me je više privlačio od samog dizajna, ali sam neka znanja stečena u vajarstvu primenio i u dizajnu“, kazao je Boškoćević.

Učesnik je brojnih likovnih kolonija i izložbi, a kao najdražu izdvaja svoju prvu samostalnu izložbu „Tavan“, kojom je želeo da svakoga ko je pogleda vrati u period detinjstva i odrastanja.

„Imam više od 30 grupnih izložbi, šest samostalnih. Učestvovao sam na brojnim likovnim kolonijama, kao i na različitim programima u Bugarskoj i Italiji. Sva ta iskustva predstavljaju bogatstvo koje me je učinilo boljim umetnikom, jer stičem nova iskustva i upoznajem nove prijatelje. Moja prva samostalna izložba 'Tavan' moj je prvenac i do danas mi je najdraža. Sama tematika izložbe emotivno je vezana za mene, jer sam istraživao prostor svog doma kroz stare porodične fotografije, miljee i enterijere. Kod svih koji su videli izložbu izazvala je istu emociju, što znači da sam postigao ono što sam želeo – da nas vratim u prošlo vreme, u period detinjstva i odrastanja“, kazao je Boškoćević.

Rezultat predanog rada su brojne nagrade i priznanja koja je dobio, a poslednja u nizu je nagrada „Dimitrije Popović“, koju je nedavno u Gračanici dobio kao najbolji mladi umetnik.

„To mi je značajna nagrada i dodatni podstrek za rad. Dobitnik sam i nagrade za najboljeg studenta Univerziteta, nagrade Erste banke za najboljeg studenta, pohvale na Devetom bijenalu crteža u Novom Sadu, kao i Dositejeve stipendije. Mislim da se trud uvek isplati i da nagrade govore o istrajnom radu tokom ovih pet godina studiranja“, rekao je Boškoćević.

Ističe da mu je svaka nagrada dodatni vetar u leđa da bude još bolji i istrajniji.

„Na samom početku dobijao sam pozitivne reakcije svojih bližnjih i svaki put sam želeo da opravdam njihove pohvale. Kada me neko pohvali, postidim se i poželim da opravdam ukazano poverenje. Tu su i kritike, koje takođe treba uvažiti, i važno je pronaći balans između pohvala i kritika“, skromno priča mladi umetnik. 

Iako trenutno nema obaveze na fakultetu, predano radi na master radu, a priprema i novu samostalnu izložbu.

„Za nas umetnike nema odmora. Pomenuo sam master rad – dogodio mi se peh, jer je ono na čemu sam radio četiri meseca puklo tokom pečenja. To je deo umetničkog procesa – nikada ne znamo šta će se desiti sa samim delom. Moraću uskoro da nadoknadim sve što je uništeno i napravim nove skulpture. Pripremam i samostalnu izložbu u Vranju, koja će biti otvorena 23. septembra. Reč je o novom konceptu kojim se bavim – ručnom vezu na platnu, u kombinaciji sa prostornim instalacijama od gline i terakote. Ovaj kratak letnji period rezervisan je i za odmor i za rad“, kazao je Boškoćević.