Od izbegličkih kofera do kulturne institucije: Ansambl „Venac“ više niko ne može da rasplete

Od prištinskih reflektora, preko izbegličkog niškog egzila, pa sve do današnjeg kulturnog bedema u Gračanici — Ansambl „Venac” je prošao put na kome je bilo teško opstati. Кada je pre trinaest godina kormilo preuzela Snežana Jovanović, malo ko je verovao da će ovaj jedini profesionalni ansambl sa Кosova prerasti u modernu instituciju koja danas, pored profesionalnih igrača, nastupa širom Kosova, Srbije i regiona, okuplja i stotine mališana u srpskim enklavama.

Ansambl „Venac“ osnovan je 1964. godine, prvenstveno pod nazivom „Šota“ u Prištini od strane Ministarstva kulture Srbije. Nakon sukoba 1999. godine, Venac je proteran i do 2003. godine radi u Nišu.

Njegov povratak te godine, bio je prvenstveno u Čaglavici, da bi 2008. godine nastavio rad u Gračanici, gde se i danas nalazi.

Snežana Jovanović imenovana je za direktorku Ansambla „Venac“ 2013. godine.

„Venac sam zatekla na ulici. Upoznala sam kolektiv u ulici kod Osnovne škole Kralj Milutin, ispred garderobe, a garderoba im je bila ostava jedne lokalne kafane. Venac nije imao zvanično ni kancelariju, ni sedište. U tom periodu je vežbao u sportskoj hali u Osnovnoj školi. Bukvalno su se na ulici i pripremali, odnosno zaduživali kada je garderoba u pitanju, pošto je ona bila u ostavi svega metar i po sa metar i po. Ta slika me je jako pogodila i to mi je bio motiv da od takve situacije i takve ustanove učinim sve od sebe, zajedno sa celim kolektivom, da damo maksimum da od ustanove koja jeste na ulici napravimo ustanovu koja jeste reprezentativna i koja je ponos države Srbije, a pre svega naroda sa Kosova i Metohije“, započinje priču Jovanović.

Osim plata za zaposlene, „Venac“ u tom trenutku nije imao budžet za program, a kako ističe Jovanović, bilo je teško ubediti ljude da Venac može da radi i da su im potrebna dodatna materijalna sredstva.

Kako dodaje, od takve situacije, došlo se do toga da Venac sada ima 70 zaposlenih.

„I više od 30 honorarnih saradnika, imamo i saradnike zaposlene iz gradova koji nisu na Kosovu, imamo saradnike iz Niša, Pirota, Bora, Novog Sada, Beograda, Kraljeva, Kragujevca. Čitava Srbija je uključena, jer se nismo razgraničili i ne želimo ni administrativno da se razgraničimo sa ljudima koji treba da imaju pristup ovoj ustanovi.  Naravno, kolektiv je većinski sa Kosova i Metohije“, rekla je Jovanović.

Pored redovnih mesečnih zarada, za „Venac“ se iz budžeta države Srbije odvaja i 60 miliona dinara za opremu, koncerte i sve što je neophodno za funkcionisanje ovog ansambla.

„Ministarstvo kulture mnogo ulaže, naglo se krenulo sa ozbiljnijim shvatanjem Venca od 2017. godine kada se i pokazao kvalitet Venca. Danas ne oskudevamo što se tiče opremanja i ansambla, kada su kostimi u pitanju, odnosno narodna nošnja, kada je oprema za rad u pitanju i naravno kada su u pitanju svi ti operativni troškovi kada se realizuje koncert. Ovo je dosta skupa delatnost, velik smo kolektiv, i iz tog razloga iziskuje i puno sredstava, tako da, od nula dinara došlo se do 60 miliona za programsku delatnost plus sva redovna sredstva koja jesu za plate. To je pokazatelj da država Srbija prepoznaje „Venac“ i ove ljude koji rade ovde, nije digla ruke od nas i ulaže u nas“, kazala je Jovanović.

Danas je „Venac“ nezaobilazan deo svake manifestacije na Kosovu, ali i u Srbiji i regionu.

„Kako se gradio brend „Venca“ stvorio se i  status kod ljudi moj „Venac“, i kada igramo da li je to Gračanica, Šilovo Štrpce, Zvečan, Zubin Potok ali i Beograd i Novi Sad, svi nekako prisvajaju Venac kao nešto svoje i u tome je čar ovog posla, da nekome pripadate, ali to je i obaveza“, rekla je Jovanović. 

Pored profesionalnog dela, „Venac“ već deset godina organizuje škole folklora za najmlađe u različitim srpskim sredinama na centralnom Kosovu. U tom periodu, kaže Jovanović, škole folklora iznedrile su deset profesionalnih igrača.

„Cilj nam je da škola folklora postoji kako bi deca, koja će sutra biti roditelji i uopšte deo ovog društva, znaju narodne srpske igre i da znaju ono što jeste deo njihove tradicije“, navodi direktorka „Venca“.

Pored škola folklora koje podrazumevaju i omladinski ansambl, „Venac“ od prošle godine ima i pevačku grupu, a sada i omladinski orkestar.

„Sve je to iz razloga da bi se sami pozabavili stvaranjem kadra, jer mi, kao društveno odgovorna ustanova, učimo decu i edukujemo ih“, rekla je Jovanović.

„Venac„ takođe, kroz radionice kavala i tambure, gde časove drže najbolji u Srbiji, stvara novi kadar.

„Venac„ je 2020. godine svoju arhivu digitalizovao iz straha da ponovo, kao nakon 1999. godine može ostati bez ičega.

„Ansambl Venac je započeo proces digitalizacije i izmeštanja svoje arhive 2020. godine zbog teških političkih uslova i rizika od gubitka građe iz ranijeg perioda. Celokupna arhiva je digitalizovana i izmeštena na sigurno mesto van Venčevog sedišta, sa sistemom koji je digitalno povezan i funkcioniše putem internet konekcije. Digitalizovani su administrativni materijali koji svedoče o postojanju ansambla, kao i umetnički segmenti poput izložbe narodnih nošnji “, rekla je Jovanović.

Pored digitalnog arhiva, „Venac„ će u narednom periodu prirediti i digitalnu izložbu i virtuelni film, te će ambasadori Srbije u deset većih zemalja sveta moći da ga prikažu svojim domaćinima.

„Digitalizovana izložba narodnih nošnji biće uskoro postavljena na novom sajtu Ansambla „Venac„, dok je u pripremi i virtuelni film koji će do kraja godine biti predstavljen u preko 10 ambasada Srbije u zemljama širom sveta“, rekla je Jovanović.

Za Jovanović, još uvek neostvareni cilj je da „Venac„ dobije svoje prostorije, s obzirom da još uvek radi u prostorijama Doma kulture.

„Nama je mesto pre svega u Prištini, ali s obzirom da smo odatle isterani, mi smo se snašli u Gračanici. Ovde smo u zgradi Doma kulture, zahvaljujući Privremenom organu grada Prištine koji je zaslužan što smo ovde i što nismo na ulici. Upravo je ta institucija obezbedila krov na glavom Vencu, a ono što je ostalo da se odradi za Venac, i što je moja nezavršena stavka, je zgrada za Venac koja ne bi bila samo za Venac nego i za sve druge ustanove koje jesu slične nama“, kaže ona.

Prioritet „Venca“ je, kaže, da radi i da u miru i zajedništvu stvara.

I pored mnogobrojnih priznanja za Venac, Jovanović kaže da su najveća priznanja svakodnevni doprinos Ministarstva kulture Republike Srbije, budžet za ansambl, ali i nova radna mesta.
 
„Ali glavno priznanje je mogućnost da mi ovde možemo da radimo i da stvaramo, da budemo ustanova za primer kako treba da se radi. Venac je ustanova čiji kolektiv svakodnevno ovde radi ovde. Volim često da kažem da Venac više niko ne može da rasplete“, završava priču Jovanović.

Organizator Ivan Tomić kazao je da „Venac“ godišnje održi gotovo 50 koncerata, ispunjavajući tako planove rada.

Nastupi se, kaže, definišu godišnjim planom, pa se tako već u junu i julu planiraju nastupi za narednu godinu.  

Iako se konstantno suočavaju sa manjkom kadrova, u uslovima u kojima rade i žive,dodaje Tomić, snalaze se odlično i nemaju prevelikih problema, dok postoji veliko interesovanje za nastupe, a ansambl je uvek rado viđen gost na mnogim manifestacijama.  

Osnovni zadatak ansambla je, istakao je Tomić, očuvanje igre, muzike, pesme i tradicije, te njihovo prenošenje mlađim i starijim generacijama putem scenskog prikaza.

Tomić je kazao da Venčeve škole folklora sada obuhvataju do 250 dece.

„Ansambl Venac je 2014. godine pokrenuo projekat „Venčeve škola folklora“ s ciljem da se proširi rad sa decom i nadoknadi nedostatak škola folklora u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Projekat je počeo u Lapljem Selu i Gračanici, a kasnije proširen na Lepinu, Lipljan i Donju Brnjicu. Trenutno obuhvata između 200 i 250 dece u pet škola folklora, gde profesionalni igrači i asistenti rade sa polaznicima. Većinu polaznika čine devojčice, ali deca redovno nastupaju na festivalima širom centralne Srbije i Kosova i Metohije, učeći narodne igre, pesme i čuvajući kulturnu tradiciju“, kazao je on.

Ekipa portala Kosovo onlajn zatekla je igrače na probi, ali umesto narodnih igara i pesama, vežbali su balet. Profesorka na fakultetu Umetnosti Vera Obradović kazala je da su baletske vežbe veoma važne za gracioznost na sceni.

„Klasične vežbe baleta izuzetno doprinose gracioznosti pokreta, artikulaciji, elastičnosti i ovladavanju prostorom sopstvenim telom. Baletske tehnike unose tačnost u stav tela i scenski pokret. Vežbe koriste igračima svih oblasti, uključujući i narodnu igru, ali bez narušavanja njene autentičnosti“, rekla je ona.

Profesionalni igrači ansambla rekli su da im je taj ansambl promenio život. Zorana Rižakov iz Novog Sada započela je svoju profesionalnu karijeru u Gračanici u Vencu.

„Bila je audicija u Nišu i ja sam se prijavila, dobila sam ponudu da radim u profesionalnom ansamblu. Teško mi pada raazdvojenost od porodice, ali idem svaki vikend kući, tako da to nekako nadoknadim, koliko toliko budem sa svojima, pa i nadoknadim, ali i ovde ima dobrih i poštenih ljudi“, rekla je ona.

Za Nenada Rašića, „Venac“ je način života.

„Jedno veliko iskustvo, veliko je zadovoljstvo biti član profesionalnog ansambla, mnogo je prijateljstva, dobrog rada, truda... Rad kroz ansambl Venac mi je omogućio da steknem porodicu, da tako kažem,  da osnujem život ovde na Kosovu i Metohiji, omogućio mi je, naravno, lakši život“, kazao je on.