Dve slike albanskog sveta - Edi Rama i Aljbin Kurti (3): Gatanja i strategije za "veliku Albaniju"

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Kurti i Rama su se odmah razišli na pitanju "mini Šengena" koji se kasnije pretvorio u “Otvoreni Balkan”, već u februaru 2020, prilikom Kurtijeve prve posete Tirani u ulozi premijera. Budući da je ideja stigla sa američke strane i da odgovara Raminom ekvivalentu nemačke "istočne politike", odnosno ujedinjenju putem mira i preko mirovnih inicijativa, Rama ju je prihvatio i podržao, za razliku od Kurtijevog nepoverljivog stava prema međunarodnoj zajednici i politici “oslanjanja na druge”. Rama smatra da su Albanci svi zajedno "jači od Srba". Ali, to ne znači da svoje zahteve i ciljeve treba i moraju da ostvaruju silom. Bolje na lep način. Uostalom, „lepa reč i gvozdena vrata otvara“.

Zato Rama kaže: "Da li Srbija treba da se izvini? Da. Da li Srbija treba da prizna Kosovo?! Naravno! Ali, kako se postiže zahtev za oproštaj? Otvaranjem i približavanjem stvarima koje su korisne, za sve".

Kurti je odbacio “mini Šengen” od početka. Za njega je važniji “albanski Šengen” između Albanije i Kosova, uzvratio je Kurti. U polemici koja je usledila, Rama je rekao da nema "albanskog makro Šengena bez balkanskog mini Šengena".

Za Ramu, saradnja s Kosovom je "prioritet nad prioritetima", ali da nisu iskorišćene sve mogućnosti za “uklanjanje granice između dve države", čemu “Srbija, niti druge zemlje ne mogu da se protive”.

Rama o “velikoj Albaniji”

Rama je 18. februara 2018. u govoru u kosovskom parlamentu kojim je obeležena 10. godišnjica proglašenja kosovske “nezavisnosti” predložio da bi Kosovo i Albanija trebalo da imaju zajedničkog predsednika i zajedničku monetu kao „simbol nacionalnog jedinstva". Kosovski predsednik Hašim Tači izrazio je 2019. uverenje da će „u bliskoj budućnosti" biti uspostavljena zajednička kosovsko-albanska država. To bi, po Tačijevom mišljenju, bila „alternativa izolaciji" koju EU nameće Kosovu.

A bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj upozorio je da, ukoliko se nastavi sa sprečavanjem pridruživanja Kosova NATO--u i UN-u, s tim da za građane Kosova ne važi liberalizacija viza imajući u vidu odbijanje pet zemalja EU da priznaju nezavisnost Kosova, onda bi referendum o ujedinjenju s Albanijom mogao biti neizbežan.

Na ovu Raminu izjavu reagovale su negodovanjem SAD i EU. Ambasada SAD u Tirani izrazila je razočaranje Raminim komentarima. „Neoprezni jezik koji aludira na ujedinjenje nije od pomoći i štetan je za odnose Albanije sa susedima. Pozivamo sve lidere da budu dobri susedi i napuste jezik prošlosti koji deli podele“, navodi se u saopštenju ambasade. Portparolka Evropske komisije, Ketrin Rej, poručila je tada Tirani da se fokusira na sopstvene reforme dok želi da se pridruži EU, rekavši da komentari koji se mogu smatrati mešanjem u drugim zemljama "nisu od pomoći".

Rama je, međutim, nastavio ovakvu retoriku koja je privukla regionalnu pažnju, ali i uznemirenje. Na zajedničkoj sednici dve vlade 26. novembra 2018. u Peći, Edi Rama je najavio svoj plan – ujedinjenje Albanaca do 2025. Pozvao je Ramuša Haradinaja da započne sa izradom strategije za taj potez, a učesnici zajedničke sednice, s Ramom i Haradinajem na čelu, na zajedničkoj fotografiji pozirali pokazujući rukama simbol albanskog orla. Albanski premijer je predstavio i ideju o „nacionalnom projektu ujedinjenja Albanije i Kosova”. Kako je prenela prištinska „Gazeta ekspres”, Rama je pozvao Haradinaja da započne sa izradom „zajedničke strategije ujedinjenja Albanaca do 2025. godine”.

Prihvaćen je i predlog kosovskog ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija o izradi studije „Albanska nacija u narednih 50 godina”. Pacoli je rekao da je reč o dokumentu koji će poslužiti kao "platforma za razvoj i jačanje albanske nacije na Balkanu".

"Suočeni sa mnogim izazovima, Albanci moraju imati zajedničku budućnost", rekao je Pacoli nakon sednice.

Rama je rekao da Albanija i Kosovo idu ruku pod ruku kao dva ponosna orla i ocenio da je svako ko je protiv predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija „magarac i izdajnik”.

Rugovina i Pacolijeva partija bile su na distanci od te ideje. Hašim Tači je počeo da manipuliše tom idejom u jednom momentu sa Edijem Ramom. Kad je u pitanju ABK – zbog Dauta Haradinaja, Ramuša, oni su bliski toj ideji, ali ne 'velike Albanije' nego tzv. prirodne, u kojoj žive svi Albanci.

Govoreći 2018. u Beču, Rama je rekao da je način na koji su neki prikazali termin "velika Albanija veoma stigmatizirajući, dok je to samo predmet tumačenja“.

„Ali moram da budem iskren… Ne vidim rešenje. Ako Albanci ostanu bez jasne perspektive i van njenog prirodnog puta – da budu deo Evrope – što mi naravno želimo, ali ako to nestane…”, rekao je Rama. On je dodao da je „velika Albanija korišćena kao alibi“ za razdvajanje Albanaca, „jer ako se udruže, stvoriće veliko carstvo“.

Sajt Dojče vele citirao je intervju koji je Rama dao Politiku 2017. rekavši da ne može da isključi „malu uniju“ između Albanije i Kosova u kome dominiraju Albanci ako Evropska unija odluči da skine članstvo Albanije sa stola.

„Znam za 'veliku Srbiju' i 'veliku Grčku', a ne za 'veliku Albaniju'. A to je veoma opasno. Ako nešto ponovite, to se može dogoditi. Dakle, neophodno je da se EU uozbilji jer je rekla da je za strogoću i pravednost, ali ono što ja vidim su strogost i nepravednost“, rekao je Rama u Beču.

On je dodao da je za kosovske Albance “frustrirajuće i ponižavajuće” što im je obećana vizna liberalizacija nakon demarkacije granice, a da je još nisu dobili.

„Ljudi nisu idioti, a pogotovo Albanci nisu glupi. Slušaju, osećaju. Izolovani smo, nemamo slobodu kretanja“, rekao je on, i dodao da su „kosovski Albanci jedini narod koji ne može slobodno da se kreće“.

Zapaža se da je Ramin vokabular i nastup 2018. drugačiji i radikalniji, nego što će biti kasnije. To se objašnjava činjenicom da je tih godina trajao apsolutni zastoj u albanskom napredovanju ka EU, a posebno u viznoj liberalizaciji i stavljanju Albanije na “belu šengensku listu”. Komentator “Tirana Times”, Albert Rakipi, razmatrajući perspektive ujedinjenja Albanije i Kosova, ovakve istupe povezao je sa Evropskom unijom. On ukazuje da paralelno sa bilateralnim odnosima između Albanije i Kosova, postoji još jedan kontekst koji neguje narativ unije ili nacionalnog ujedinjenja: odnosi Albanije sa Evropskom unijom, a posebno osećaj zastoja, ako ne i korak unazad u procesu evropske integracije zemlje. U političkom narativu u Albaniji se sve češće pojavljuje teza da pored ujedinjenja sa Evropom postoji i alternativna mogućnost „ujedinjenja Albanaca među sobom. “U skladu s tim, takvi pristupi odišu i osvetom i pritiskom, ako ne i ucenom, kao odgovor na taj nedostatak volje”, naveo je Rakipi.

Rakipi, međutim, uviđa da se pitanje albanskog ujedinjenja ne iscrpljuje samo u odnosu prema EU, nego da postoji i funkcioniše samostalno unutar albanskih političkih činilaca i javnosti. Polazi se od istorijskog argumenta, da su albanski narod i zemlje nepravedno podeljeni nepravedno i da bi nacionalno ujedinjenje ispravilo istorijsku nepravdu i konačno rešilo albansko nacionalno pitanje. Drugi argument odnosi se na održivost albanske države.

Razlog zašto je Albanija istorijski bila i ostala slaba država, jedva održiva ili funkcionalna, jeste „podela nacije i fragmentacija njenih teritorija“. Ujedinjenje svih Albanaca i svih albanskih zemalja omogućilo bi funkcionalnu, jaku i konkurentnu državu, garantovalo bi ekonomski napredak i povećalo političku i diplomatsku moć zemlje, kao i težinu albanske nacije.

Bez obzira na uzrok, ostaje činjenica da pitanje ujedinjenja Albanije i Kosova postaje sve istaknutije. Ujedinjenje Albanaca, prvobitno smešteno u ideje iz dijaspore, tokom poslednjih pet do šest godina, postala je deo političkih narativa značajnih političkih partija i privukla je značajnu medijsku pokrivenost. Tokom ovog perioda, javna podrška ujedinjenju porasla je do iznenađujućeg - čak spektakularnog - stepena. Da je u Albaniji 2018. održan referendum o pitanju unije, 74,8 odsto bi glasalo za njega. Da je ovaj referendum održan na Kosovu, zagovornici ujedinjenja bi i dalje pobedili, ali sa manjim brojem glasova. ukupno, 63,9 odsto.

Posle prve zajedničke sednice vlada Albanije i Kosova održane 2021. u Elbasanu, Rama, odgovarajući na pitanje kako bi glasao da se sada održava referendum o ujedinjenju, rekao: “Da li je to pitanje ili provokacija? Ako me hipotetički pitate o referendumu o ujedinjenju Albanije sa Kosovom, otvoreno bih glasao “za”. Ako me pitate da li će se to desiti, kada i kako, ali da će se održati jednog dana, ja kažem “da” - rekao je Rama.

Kako je kazao, on smatra da će do tog referenduma doći jednog dana, ali ne zna kada i kako. “Onima koji u javnosti pričaju o 'velikoj Albaniji'”, kažem da se gatarama ne sudi da su gatare. Ako bih bacio čini, a u ovom slučaju ih bacam maštom, kažem da će se to desiti", rekao je Rama.

Početkom 2023. tokom posete Prizrenu, Rama je rekao da se u ovom gradu "oseća albanska istorija u vazduhu“, aludirajući na stvaranje “Prizrenske lige”, a na onda je zaključio da se na kraju pregovaračkog procesa o Kosovu "Albanci moraju ujediniti". Na proslavi 145. godina Prizrenske lige, Kurti je naglasak stavio na “očuvanje filozofije” u čemu je izdvojio zaštitu teritorije, političkom jačanju “naših država”, zajedno sa američkim i evropskim saveznicima i očuvanje “institucionalne povezanosti”.

Sutra: Poreklo, nastanak i delovanje "Tiranske grupe"