Dve slike albanskog sveta - Edi Rama i Aljbin Kurti (2): Protivljenje ZSO preuzeto od Demaćija

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Samo onaj ko je poznavao Adema Demaćija može da dublje razume Kurtijev politički stav. Demaći je uzor lidera kakav bi hteo i kako se sada ponaša Aljbin Kurti. Čvrst, spreman da rizikuje, spreman da bude žrtva, da ide u zatvor ako treba i koliko treba, da ne prihvati nikakvu milost ili pomilovanje. Demaći je izdržao svoju kaznu do posednjeg dana. Ne samo da nije tražio pomilovanje, nego je tražio i da ostane dan duže, ako treba. Kurti je dobio pomilovanje, ali nije hteo iz zatvora sve dok ga, kako svedoči Čedomir Jovanović, "nisu izneli", tražeći da odsluži celu kaznu. Kurti, poput Demaćija, ne trpi “rugovštinu”, odnosno politiku koja se bezuslovno oslanja na spoljni faktor i koja nije spremna ništa da rizikuje. Prema svedočenju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Kurti često pominje Demaćija tokom briselskih susreta. To nije bez dubokih osnova.

Demaći je hapšen tri puta. Kada je uhapšen i osuđen treći put, Demaći kaže da je tada "postao žrtva". "Ne osuđujete me zato što sam počinio bilo kakav prekršaj, samo zbog mojih političkih stavova. Ja sam za Albaniju. Jugoslavija se nepravedno drži za Kosovo. Deleći albanski narod na dva dela, Jugoslavija narušava sopstvene šanse za napredak i izgradnju svog socijalizma… Bio sam žrtva. Ali bez žrtava ne stižete nigde. Prihvatio sam tu ulogu. S druge strane, srećan sam što je upravo mene srpski kolonijalizam izabrao da slomi, jer dobro znam da sam nesalomiv. Oni su od mene stvorili mučenika.”

Kada je nastala kriza 90-ih, Demaći nije prihvatio Rugovu kao političkog lidera. "Gospodin Rugova i ja imamo isti cilj, ali je razlika u tome što se on mnogo više oslanja na spoljni faktor i nije spreman ništa da žrtvuje. Nije spreman da ide u opasne vode."

Kurtijevo protivljenje Zajednici srpskih opština je organsko i duboko ideološko, ali nije njegovo. Temelj je postavio Adem Demaći. Dana 2. februara 2007. godine, nakon višemesečnih pregovora, finski pregovarač UN-a Marti Ahtisari poslao je dokument Beogradu i Prištini, u kome je postavio osnovu za budućnost Kosova kao multietničkog društva u kome bi sve zajednice mogle bezbedno da žive.

Demaći je priznao da će sveobuhvatni predlog koji je izradio specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija osloboditi Kosovo od srpskog suvereniteta, ali i omogućiti suverenitet srpske manjine nad albanskom većinom, jer bi dve trećine srpskih predstavnika u Skupštini Kosova mogle da blokiraju bilo koji zakon. Demaći je dodao da je tim predlogom omogućeno da se Srbija meša na Kosovu pod izgovorom podrške lokalnim Srbima. Po Demaćijevom mišljenju, u ime odbrane srpske manjine, Srbija bi mogla da preuzme kontrolu nad delovima Kosova, pretvarajući ga u Palestinu Zapadnog Balkana. Eto, to je koren Kurtijevog otpora. On želi albansku federaciju ili “Veliku Albaniju”, a u njoj nema mesta za drugi nacionalni subjektivitet, osim albanskog.

Srpska zajednica i njena autonomija bile bi nepremostiva prepreka “Velikoj Albaniji”. U ovom trenutku, SAD ne žele “Veliku Albaniju”. One su se izjasnile da Kosovo ne može da se ujedinjuje ni s jednom drugom državom, ali takođe znaju da to neće biti realna prepreka ukoliko Albanci doista svojom politikom budu to želeli. Jedino pravo sredstvo koje onemogućava “Veliku Albaniju” jeste delatna i vitalna srpska zajednica na Kosovu.

U deset godina provedenih u drugoj zatvorskoj kazni, Demaći je shvatio da je pogrešio što je verovao da se albansko nacionalno ujedinjenje može postići uz pomoć jedne od dve velike sile komunističkog sveta, Kine i Rusije.

U početku je mislio da do ujedinjenja albanskih zemalja može doći uz pomoć SSSR-a, koji je u to vreme žestoko osudio Titovu Jugoslaviju za „revizionizam”. Izgubio je samopouzdanje kada je shvatio da je sama Rusija ugnjetavala mnoge ljude unutar SSSR-a i potpuno je povukao svoje mišljenje 1968. godine, nakon što je SSSR napao Čehoslovačku.

Svoje nade je polagao i na Kinu, koja je pokrenula antijugoslovensku propagandu. Ali u zatvoru po drugi put, kada je imao dovoljno vremena da čita i bude u toku, shvatio je da je pogrešio u proceni i Rusije i Kine. Sada je počeo da razmišlja da nacionalna zajednica možda nije jedino rešenje, jer takav projekat ne bi dobio snažnu podršku na globalnom nivou.

Ni Kurti ne veruje u iskrenu i odlučujuću pomoć spolja. Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Avdulah Hoti, objavio je snimak na kome se čuje kako premijer Kosova Aljbin Kurti govori o savezu sa Amerikom. Na ovom snimku Kurti se čuje kako kaže da je savez sa Amerikom plitak i uzak, kaže i da savez sa Amerikom nije savez za budućnost. Hoti je rekao da su zbog toga prekinuti odnosi sa Amerikom. On je dalje napisao da to nije slučajno, već da je deo Kurtijevog programa.

Kurti je hapšen i na Kosovu  2015. i 2017. zbog suzavca u Skupštini, potom jer nije poštovao meru kućnog pritvora. Njegov pokret, formiran 2005, okuplja nezadovoljne iz srednje i više klase. Nezadovoljni su politikom prema statusu Kosova, međunarodnom zajednicom, privatizacijom. Kurti je protiv uspostavljenog protektorata nad Kosovom. “Nisam ja protiv prisustva međunarodne zajednice kao takve, nego karaktera tog prisustva koji vlada Kosovom. Umesto da bude naš partner, ona je nad nama”, objašnjava Kurti. U manifestu Samoopredljenja navodi se da je „administracija UNMIK-a na Kosovu nedemokratski režim“ i da je „neodređeno trajanje UNMIK-ove vladavine postalo je nepodnošljivo“, jer je „njegovo prisustvo antiteza našeg samoopredeljenja“.

Kada je uhapšen, budući da je izjavio da ne priznaje institucije UNMIK-a, Kurti nije prihvatio branioca koji mu je tada dodeljen po službenoj dužnosti. Slično tome, tokom sudskog procesa u Srbiji, rekao je da ne priznaje srpske sudove, a sebe je nazvao „ratnim taocem“.

Program albanskog nacionalnog pokreta i odnos prema Srbiji, Kurti je sažeo u snažni politički manifest svoje organizacije koji je usvojen prilikom formiranja „Samopredeljenja“. Ali, pre toga, nekoliko stavova koji određuju Kurtijevu političku filozofiju. Prvi je da se "sloboda ne daje" i da "sloboda nije data". To je aksiom svih revolucionarnih programa, koji iz njega izvode organizacionu i ideološku platformu za revolucionarnu borbu, pošto je jasno da za slobodu mora da se vodi borba, ako ona već "nije data". Kurti, logično, dalje nastavlja da o slobodi "ne može da se pregovara", ali njegova platforma nije sloboda pojedinca, nego nacionalna sloboda. Sloboda je "nesmetan razvoj mogućnosti", a "narod je ta mogućnost", dok je "samoopredeljenje naroda sloboda pojedinca". Albanski narod vekovima nije slobodan, jer je posle otomanske, usledila srpska okupacija.   

Manifest dalje navodi: "Svaka vlast u Srbiji je bila nacionalistička i šovinistička jer je Srbija uvek kontrolisala okupirane zemlje i tlačila narod koji je tamo živeo. Uz to, uvek su verovali da je Srbija premala i da mora da postane veća. To je bila paradigma srpske politike i njene misije. Posebno su im bili na vidiku Albanci. Izrađena su i sprovedena 24 različita programa za proterivanje Albanaca, asimilaciju i kolonizaciju njihovih teritorija koje su tada bile naseljene Srbima. Ovo proterivanje je bilo tiho u vreme mira, kada je ostvareno diskriminacijom, progonom i represijom, dok je u vreme rata bilo masovno i brzo, ostvareno kroz etničko čišćenje, masakre i teror."

Počev od Nikole Pašića, Petra i Aleksandra Karađorđevića, Milana Stojadinovića, Dragoljuba-Draže Mihajlovića, Aleksandra Rankovića, pa do Slobodana Miloševića – svi su oni realizovali ove projekte i programe.

Uprkos padu Miloševića, vladine reforme u Srbiji bile su uglavnom kozmetičke prirode. Samoopredeljenje Kosova otvara put za demokratizaciju vlasti u Beogradu. Ovo se može postići samo kroz samoopredeljenje Kosova. Vlast u Srbiji može biti demokratska samo kada kosovski problem nije prepušten savesti tamošnjih vlastodržaca. Nezavisnost Kosova od Srbije će takođe izazvati emancipaciju Srbije od Kosova jer podriva šovinističke projekte, kolonijalno razmišljanje i agresivni srpski nacionalizam. Samoopredeljenje kao definitivna secesija je takođe altruizam. Samoopredeljenje normalizuju vekovne antagonizme među susedima. To bi stabilizovalo region. Ovo je važno za uključivanje Kosova u EU, jer Evropska unija može uključiti samo demokratizovane zemlje u kojima njeni ljudi odlučuju o svojoj sudbini.

Problem Kosova se ne može rešiti ulaganjem u demokratizaciju Vlade u Beogradu. Problem će biti rešen ne kada se unutrašnje mišljenje u Srbiji promeni o Kosovu, već kada Kosovo prestane da bude predmet ovog mišljenja. Projekti koji rešenje vide kao deo promene srpske političke elite u Beogradu su predodređeni da propadnu. Kada je bivša opozicija kritikovala Miloševića zbog njegove politike prema Kosovu, problem nije bilo kršenje osnovnih ljudskih prava, već loše upravljanje ratom.

Nezavisnost Kosova od Srbije će takođe izazvati emancipaciju Srbije od Kosova jer podriva šovinističke projekte, kolonijalno razmišljanje i agresivni srpski nacionalizam. Samoopredeljenje kao definitivna secesija je takođe altruizam.

Između Kurtija i Edija Rame nikada nije bilo simpatija. Kurti je organizovao proteste protiv Edija Rame 2018. jer je Rama u vladu uzeo dvojicu ministara sa Kosova koji su okrenuli leđa Kurtiju. Zatim je stvorio svoju filijalu u Tirani koja igra veliku ulogu u kreiranju i realizaciji Kurtijeve politike, a koja je je poznatija kao „Tiranska grupa“. Kurti se zatim 2021. pridružio opoziciji bivših predsednika Saljija Beriše i Ijira Mete s planom da svrgnu Ramu. Ova grupa redovno organizuje proteste u Tirani protiv Rame, što je učinila i prošle nedelje, zbog Raminog prihvatanja Zajednice srpskih opština i upućivanja svog predloga njenog statuta u Pariz i Berlin.

Kada je prvi put na vanrednim izborima 2019. osvojio većinu, Kurti je za sastanak sa Edijom Ramom izdvojio teme zajedničko tržište, zajednički civilni registar, preduzeća, zajednički vladini odbori za spoljne poslove kao i povezivanje Đakovice i Skadra. Tada je precizirao i svoje gledište na albansko ujedinjenje i ponovio je da je za nacionalno ujedinjenje Albanaca u okviru federacije, a nipošto u okviru Evropske unije.

"U okviru Evropske unije ne može da dođe do nacionalnog ujedinjenja Albanaca", rekao je Kurti u intervjuu za Kosovsku televiziju (KTV), prvom od proglašenja izborne pobede. “Ne mogu reći da se nacionalno jedinstvo dešava u EU. Tu se pridružujemo Dancima, Austrijancima i Špancima. Naš savez se mora dogoditi ovde", kazao je Kurti.

Kurti je istakao da je nacionalno ujedinjenje "istorijski interes Albanaca", a citirajući pokojnog bivšeg lidera makedonske albanske partije DPA, Arbena Džaferija, rekao je: "Mi ne biramo (albansku) uniju, ali ona bira nas".

Kurti se osvrnuo i na tezu Ukšina Hotija, koji kaže da je nacionalno ujedinjenje isto što i ujedinjenje u okviru EU, te da to ne isključuje jedno drugo, ali smatra da "Kosovo i Albanija treba da se integrišu u okviru federacije". Za primer naveo je  Nemačku, sa njenim federalizmom i decentralizovanim institucijama.

Ideja kosovskog predsednika Hašima Tačija o korekciji granice sa Srbijom podrazumevala je takođe pridruživanje Kosova Albaniji, ali kada, kako je rekao, "država propadne". “Ne verujem u uniju kroz neuspeh, već kroz uspeh”, podvlači Kurti, pa stoga, suprotno Tačiju smatra da "uspeh Kosova ujedinjuje Albance, ne neuspeh".

Sutra: Gatanja i strategije za "veliku Albaniju"