EU i Berlinski proces da odbace licemernu politiku prema Zapadnom Balkanu

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Samit Berlinskog procesa održava se danas u Tirani, gde je domaćin albanski premijer Edi Rama, sa ciljem da se ukaže na perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, koje su jedinstvene u svojoj orijentaciji ka prijemu u Evropsku uniju. Novonastale države iz raspada SFR Jugoslavije i Albanija više od trideset godina i u preko 72 inicijative usmerene su na ostvarenje ovog strateškog cilja. Nemačku inicijativu zastupaće kancelar Šolc, Evropsku uniju će predstavljati Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, i Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

Nakon poljuljane bezbednosne političke atmosfere sa kojom se suočava svet, usled rata na područjima Ukrajine i Izraela, te oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji, čini se da je EU stekla određenu svest da je veoma značajno pridobiti poverenje zemalja Zapadnog Balkana i ispuniti obećanja, kako se ovaj region ne bi ponovo suočio sa rezultatima licemerne politike Zapada i promenio svoju stratešku orijentaciju. Inicijativa „Otvoreni Balkan” poslala je snažnu poruku da je svojim pragmatičnim rezultatima uspela da očuva mir u regionu, i to snaženjem ekonomskih odnosa, čije su konkretne dobrobiti osetili građani država koje su članice ove inicijative.

Da li je to pak dovoljno da promeni stav Nemačke, koja se otvoreno protivila ovoj inicijativi, iako je ona nastala iz Berlinskog procesa, ostaje da vidimo. Nije isključeno da je suština protivljenja ove države „Otvorenom Balkanu” činjenica da je Amerika širokogrudno podržala ovu regionalnu inicijativu, te je na to odgovarano preko Kosova i Albina Kurtija, upravo preko teritorije koju su i Nemačka i Amerika priznale kao nezavisnu državu Kosovo. Podsetimo i na to da su obe zemlje, i Amerika i Nemačka, uz još sedamnaest članica NATO-a, na vojni način, silom i nepoštovanjem Povelje UN o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta pogazile sve standarde bombardovanjem Jugoslavije. Nemačka je, podsetimo, 1945. godine, odlukom pobednica rata postala demilitarizovana, obavezujući se Osnovnim zakonom Nemačke da će bezbednosnu politiku sprovoditi bez armije. Ipak, nakon Pariske konferencije pripremljen je teren za prijem Nemačke u NATO, kada je uveden član 87a u Ustav Nemačke, koji je predvideo formiranje oružanih snaga, koje su prvi put izašle van zemlje bombardujući SR Jugoslaviju.

Iako se samit održava u Albaniji, pravi domaćin zapravo je Šolc, koji ima apsolutnu autonomiju da ovom inicijativom dominira Zapadnim Balkanom, što bi moglo da se pretvori u savremeni neokolonijalizam. Pitanje je koliko EU to može da kanališe i prisustvom najviših predstavnika ove zajednice. Šarl Mišel je pokušao da odredi datum prijema zemalja Zapadnog Balkana, 2030. godine, ali francuski predsednik Makron i Ursula fon der Lajen izrazili su neslaganje sa njegovim rečima, jer ih je svojevoljno izrekao. Makron je, dakako, u veoma tesnoj saradnji sa Nemačkom, jer je to za Francusku neiscrpna kasa, a Ursula fon der Lajen je miljenica bivše kancelarke Angele Merkel. Činjenica je da je Berlinska inicijativa, formirana kao regionalni projekat Vlade, pod pokroviteljstvom tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, sa budžetom od 30 milijardi evra, ubrzo stala, kao i Minski dogovori, koji nikada nisu implementirani, a potvrđeno je da je njihova uloga bila da pripreme Ukrajinu za rat sa Rusijom.

Nakon neobjavljenih vojnih i političkih rezultata iz ukrajinskog rata, u sklopu globalne podele sveta na ekonomskim osnovama, ekspresno je oživljen Berlinski proces, koji ubrzano treba da trasira integrativni put zemalja Zapadnog Balkana, kako i Balkan ne bi dobio povlašćeni status za prijem u EU kao što je to predloženo za Ukrajinu. Koja je cena toga za Ukrajinu, ostaće verovatno vojna i istorijska tajna, u interesu kompromisa zavojevanih strana.

No, na EU i Berlinskom procesu je da odbace licemernu politiku i pristupe realnim predlozima koji će rešiti odnos Beograda i Prištine, a u Severnoj Makedoniji početi da ispunjavaju obećanja koja daju uslovljavanjem ove zemlje, najpre Prespanskim sporazumom, a sada i nametanjem nove promene Ustava, kako bi se u najviši državni akt uveli Bugari kao konstitutivni element. Licemerstvo evropske politike u Severnoj Makedoniji dovelo je do razaranja unutrašnjih odnosa države zbog podržavanja iskrivljenih istorijskih činjenica od strane Bugara, poput premise da Bugari nisu imali fašističku ulogu u Makedoniji i na Balkanu. Takođe, EU je pokazala i zanemarivanje Bosne i Hercegovine, gde je legitimitet Kristijana Šmita pod upitnikom. O svim ovim pitanjima SAD, EU i Nemačka imaju različit pristup, ali sa pozicija ko će biti upravitelj Balkana, izuzimajući Grčku i Tursku.

Na kraju Berlinskog procesa u Tirani, na radnoj sesiji raspravljaće se o „Integraciji regiona u jedinstveno tržište i unapređenje konvergencije sa EU”, na kojoj će učestvovati šefovi država i vlada, a diskusija će obuhvatiti i iskustvo „Otvorenog Balkana”, u okviru koga se, pored dosadašnjih dostignuća, očekuje i potpisivanje regionalnog sporazuma o međusobnom priznavanju stručnih kvalifikacija.

Dakle, nakon Samita Berlinskog procesa u Tirani, očekuje se da se Evropska unija otrezni i uvidi da nastavkom licemerne politike, koju je nebrojeno puta pokazala prema zemljama Zapadnog Balkana, uskoro svoju kožu može da bere na šiljak. Jasno je da je prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU obostrani dobitak i ključ sprečavanja novih ratnih sukoba u Evropi.