Ishod atinskog skupa: Torpedovanje Kurtijeve platforme "Kosovo = Ukrajina: Srbija = Rusija"

Piše za Kosovo online Dragan Bisenić, novinar

Rezultati pomalo neobičnog skupa kojim je obeleženo dve decenije od usvajanja Solunske deklaracije za Zapadni Balkan i za Srbiju predstavljaju mešavinu pozitivnih i upitnih signala kada je reč o dve teme koje najviše zaokupljaju Srbiju. Reč je o članstvu u Evropskoj uniji i pitanju Kosova, a ishodi u ova dva slučaja su divergentni.

Kada je reč o perspektivama Zapadnog Balkana za članstvo u EU, može se reći da im je povezivanjem sa Ukrajinom i Moldavijom, dodata još jedna dimenzija neizvesnosti, te se ukupan rezultat ne može smatrati ohrabrujućim.

Pre dve decenije na samitu EU u Solunu, koji je u okviru svog predsedavanja organizovala Grčka, prvi put je na inicijativu tadašnjeg predsednika Evropske komisije Romana Prodija i grčkog ministra spoljnih poslova Jorgosa Papandreua izričito formulisana politika uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i tada je EU praktično prvi put javno i deklarativno preuzela tu obavezu.

Sada je reč o Deklaraciji podrške Ukrajini u kojoj se u tačkama 5 i 6 govori o odnosima ova dva regiona sa Evropskom unijom.  

Peta tačka počinje podsećanjem na prethodni samit i zaključke o Zapadnom Balkanu, ali ona više služi kao prolog za sledeću tačku jer konstatuje da je "rat protiv Ukrajine" otvorio potrebu "za snažnom, otpornom i inkluzivnom Evropskom unijom", bez ikakvih navođenja stanja u kom se dve decenije kasnije nalaze zemlje Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Prelazi se na spajanje Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, kao "geografski susednih država članicama Evrpske unije" koje imaju "zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima", da bi se poentiralo da je "važno da ti regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice".

Jasno je da je sada odnos Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji stavljen u isti kontekst sa Ukrajinom i Moldavijom kojima je prošle godine, bez ikakvih posebnih procedura, dodeljen status kandidata. Budući da ovakva Ukrajina teško da ima elementarne uslove da postane članica Evropske unije, izjednačavanje perspektiva država Zapadnog Balkana za priključenje EU, nije nimalo ohrabrujući korak. U dokumentu se još jednom naglašava da je "važno" da se ispuni "vizija Evropske unije koja je obogaćena Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom", što učvršćuje poziciju da se sada Zapadni Balkan nalazi u istom nivou čekanja kao Moldavija i Ukrajina.

Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija poodavno vegetiraju u statusu kandidata za članstvo u EU. To se značajnim delom razilazi sa obećanjima nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je prilikom svojih balkanskih turneja obećavao stvarni pomak u evropskom odnosu prema članstvu balkanskih država u Evropskoj uniji. Pošto su ova obećanja data u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i iako se ne nalaze eksplicitno navedena u Briselskom sporazumu koji su Beograd i Priština prihvatili početkom ove godine, postavlja se pitanje kakav je odnos Evropske unije prema brojnim dopunskim izjavama koje su dovodile sklapanje ovog sporazuma u odnos sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji.  

Pored ovoga, ne samo da usvojena Deklaracija, nego i čitav skup, pružaju poruku koja ne ide u prilog konsolidaciji politike kosovske nezavisnosti. Ova večera bila je prvi direktan događaj koji je neposredno doveo u vezu odnos prema celovitosti država na Balkanu sa Ukrajinom. Solunska deklaracija od pre decenije isticala je da je zasnovana na principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, poštovanja postojećih granica i odvraćanja od separatističkih tendencija i ideologija podela, uz istovremeno, aktivno promovisanje uspostavljanja demokratskih procedura, kao i zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Sve ovo zemlje EU prekršile su kada su 2008. sve osim njih pet, priznalo nezavisnost Kosova i time se odrekle poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država. 

Sada se ova tema uopšte nije ni pomenula u balkanskom kontekstu, ali je sadržana u novom obliku u članu 2 gde je data "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica". Na osnovu onoga što se događalo na skupu, ove formulacije mogu da se primene i na Kosovo, a osnova za takve zaključke jeste ponašanje ukrajinskog predsednika Zelenskog. Zelenski je sasvim izostavio kosovskog premijera Aljbina Kurtija iz spiska zvaničnika s kojima se susreo, a kao teme razgovora s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naveo je "poštovanje Povelje UN i nepovredivosti granica" i ukazao da su "međusobna podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu važan deo partnerstva Ukrajine i Srbije".     

Ovo može da se protumači kao jasan stav Ukrajine da ona neće priznati Kosovo. Takav stav ima neposredne posledice na dva načina. Na jednoj strani, prekinut je proces koji je nedavno pokrenulo pismo 56 poslanika i predsednika parlamentarnih komiteta za spoljnu politiku, a koje je imalo sasvim drugu intonaciju u povezivanju Ukrajine i Balkana, a da drugoj, sasvim snažno potkopao omiljenu Kurtijevu političku platformu "Kosovo = Ukrajina : Srbija = Rusija".

U pismu se, da se podsetimo, tražilo zauzimanje čvrstog stava prema Srbiji i "uvođenju proporcionalnosti" u odnosima sa Kosovom i Srbijom, i napuštanje politike "usmerene na Beograd". Neki komentatori su ocenili da je posebno značajno to što se među potpisnicima nalazi predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinske Rade, Oleksandr Merežko i da je Ukrajina najznačajnija zemlja među potpisnicima pisma jer bi priznanje Ukrajine "poslužilo" i da pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo promene stav.

Ukoliko je to tako, onda je na večeri potrošena i ta mogućnost. 

Merežko je ugledni međunarodni advokat iz stranke Zelenskog, koji se u junu sastao sa predsednicom Kosova. Intonacija njegove izjave koju je kasnije dao objašnjavajući ukrajinski stav, ukazala je da on nije čak ni pretežno na strani onih koji žele da Ukrajina prizna Kosovo jer je svestan da podrška principima na osnovu kojih treba da nastane kosovska državnost istovremeno predstavlja put razaranja ukrajinske državnosti. Merežko je zato rekao da je priznavanje nezavisnosti Kosova još uvek sporna stvar u Ukrajini, da on sam predstavlja tek "parlamentarnu diplomatiju" i da "nema celu slikku" svih okolnosti. On je zato istakao da još uvek "postoje rasprave" i da "to nije laka stvar", jer "postoje prednosti i mane" i da predsednik Zelenski sada odlučuje o tome.

Ukrajinski predsednik se, prema svemu što se videlo, jasno distancirao od Kosova. 

Kosovskom premijeru biće sada mnogo teže da preslikava ukrajinske odnose na Balkan i sebe identifikuje sa ukrajinskim predsednikom, što je ranije redovno činio, a predsednika Srbije nazivao "malim Putinom". "Sa Putinovim prijateljem u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i malim srpskim Putinom, mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu nikada nisu bili ugroženiji", govorio je Kurti, uz ponavljanje da je Srbija pretnja regionu. "Opet, Srbija je u tom smislu kao Rusija, ali njihova opasnost po nas ne pretvara se u strah od njih, nego u dodatne napore za razvoj i demokratiju“, kazao je Kurti.

Nije samo Kurti izašao oštećen sa ovog skupa. Slična stvar se dogodila i sa Edijom Ramom koji nije ni bio na večeri zbog sukoba povodom izbora u gradu Himari i hapšenja predstavnika grčke manjine, što je rezultirao Raminom osuđujućim otvorenim pismom Micotakisu, pa ga ovaj nije ni pozvao na sastanak.

Rama se povukao i odmah javno pohvalio odluku grčkog premijera da "preuzme vođstvo" u regionu kada je reč o evropskim integracijama i osudio one koji žele da  poslednji spor Albanije i Grčke "od mravinjaka naprave planinu", odnosno "od komarca naprave magarca".

Istina je da ova neobična večera koja se okončala nekom vrstom potpisivanja "svečane izjave" pored svega, dodala još jedan teg na Micotakisovom tasu favorita u sve snažnijim spekulacijama o njegovoj kandidaturi za budućeg predsednika Evropske komisije.