Kosovo, američka garancija

Izvor: Klan Kosova

Čitanje izaslanika Šolea i Eskobara; ili zašto Kosovo i Albanci, kao i Evropa, kontinent sa 750 miliona stanovnika, danas ne bi bili ono što jesu bez moćnog saveza sa Sjedinjenim Američkim Državama?

Šta su nam rekli Šole i Eskobar?

1. Posvećenost Kosova stvaranju ZSO ne krši njejegov Ustav, niti ugrožava njegov suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije. Snažno se protivimo stvaranju bilo koje etničke zajednice nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini (BiH), međunarodna zajednica ne nastoji da nametne rešenje. Umesto toga, tražimo od Kosova da pruži svoju viziju za ZSO i spremni smo da pružimo stručnost i političku podršku, kako bismo osigurali da ono funkcioniše u najboljem interesu naroda Kosova.

2. Kao najprokosovskija zemlja na svetu, Sjedinjene Američke Države su posvećene podršci narodu Kosova kako bi se osiguralo da njegova ustavna i pravna struktura ne budu ugrožene.

3. Šta ZSO ne bi bila? Ne bi bila dodatni nivo izvršne i zakonodavne vlasti Vladi Kosova. Ovaj važan princip datira još iz Ahtisarijevog predloga. Opštine sarađuju u zajedničkom upravljanju jurisdikcijama u okviru legitimnih kosovskih institucija i struktura.

4. ZSO ne bi bila jednonacionalna. To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe, Albanci, Bošnjaci i drugi, čija prava, takođe, moraju biti osigurana i zaštićena.

5. Kao najbliži prijatelj i saveznik Kosova, verujemo da će Kosovo, radeći na uspostavljanju ZSO, ispuniti ključni element neophodan za izgradnju svoje pravedne budućnosti kao suverene, multietničke i nezavisne države, integrisane u evroatlantske strukture. Spremni smo da podržimo Kosovo da ispuni ovu obavezu i stajaćemo uz zemlju na svakom koraku.

Šta treba da znamo?

Derek Šole je savetnik američkog Stejt departmenta, a Gabriel Eskobar je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan. SAD su država bez koje bi Albanija posle Prvog svetskog rata najverovatnije ostala samo geografski pojam, Kosovo se ne bi oslobodilo Srbije i ne bi steklo nezavisnost, Albanija ne bi bila članica NATO, Kosovo ne bi imalo svoju armiju.

Nijedna druga država na svetu nije doprinela više od SAD da Albanci budu tu gde su danas, gde god da žive, da budu na istorijskom vrhuncu svog razvoja. Nikada kroz istoriju Albanci nisu živeli bolje nego danas.

Zašto bismo se sećali svega ovoga? Zato što imamo sreće da se interes SAD i dalje usmerava ka nama. Možemo li zamisliti paralelnu situaciju?

Šta ako bi SAD, zauzete drugim pitanjima, pitanje Kosova i Srbije u potpunosti prepustile Evropskoj uniji? I to volji 27 država EU, od kojih pet ne priznaje nezavisnost Kosova, a još pet je priznalo Kosovo samo zato što su to od njih tražile SAD, pošto su, SAD zatražile da priznaju Kosovo od bar polovine zemlja širom sveta.

Međutim, argument bi se mogao odvesti i dalje. Zamislite paralelnu situaciju kada bi same države Evropske unije bile bez podrške SAD protiv agresije koju je Ruska Federacija izvršila u Ukrajini. Koliko bi ova Evropa danas bila bezbedna, uključujući zemlje poput Nemačke i Poljske, da nisu imale bezrezervnu podršku SAD da se zajedno suoče sa Putinom?

Kada bi se sve zemlje EU protivile Putinovoj agresiji u Ukrajini, a je podržale samo SAD, Zelenski bi danas, u najboljem slučaju, bio predsednik Ukrajine u egzilu, dok bi Ukrajina svakako bila deo Rusije.

Jednostavno, Evropa danas, kontinent sa 750 miliona stanovnika, ne bi bila ono što jeste bez moćnog saveza sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Šta da ne zaboravimo?

Džo Bajden je najviši američki političar koi je politički i emotivno povezan sa Kosovom. Ovaj visoki političar, tako blisko povezan sa Kosovom, takođe, je težio da bude najmoćniji čovek na svetu - predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Šole i Eskobar su izaslanici administracije najvišeg američkog zvaničnika, koji je i najveći prijatelj Albanaca u Americi i šef Bele kuće.

Teško se može predvideti da će u bliskoj budućnosti ikada postojati proalbanski američki predsednik kao što je to Džo Bajden. To se istovremeno može tumačiti - teško da možemo očekivati u budućnosti da će postojati američki predsednik koji će brinuti i ulagati više od Bajdena u Kosovo i dobrobit Albanaca.

Dakle, čega se bojimo? Od koga možemo da dobijemo veće garancije da će Kosovo proći dobro, nego od Bajdenove administracije?

Šta da tražimo?

U gore navedenim tačkama iz zajedničkog uvoda američkih zvaničnika Šoleta i Eskobara za ZSO, oni su se pobrinuli da jednu po jednu adresiraju sve zabrinutosti Kosova u vezi sa ovim sporazumom i daju garancije države koju predstavljaju.

Da li imamo pravo da brinemo? Apsolutno da. Pred nama je Srbija koja je istorijski radila protiv Albanaca, diskriminisala, ubijala i masakrirala civile, proterala polovinu Albanaca, a do sada nije u potpunosti poštovala nijedan dogovor.

Međutim, ko je oduvek bio najveća garancija da Srbija nikada više ne može Albancima da radi šta hoće? Naravno, Sjedinjene Američke Države. Država koju danas vodi najveći prijatelj Albanaca Džo Bajden, a ovde je predstavljaju Šole i Eskobar.

Za SAD je Kosovo suverena i nezavisna država. Kosovo će uz podršku SAD ostati suverena i nezavisna država.

Bez SAD, kako je rečeno, ni Evropa, a kamoli Kosovo, ne bi mogla da bude ono što je danas.

Dakle, ni ovog puta Albanci i Kosovo ne bi trebalo da izgube fokus. Savez i koordinacija sa SAD su i ostaće najjače oružje koje imamo protiv Srbije i Rusije.

Naš zahtev treba da bude da taj savez i ta koordinacija budu trajni.

Piše: Adriatik Keljmendi, novinar i generalni direktor TV Kljan Kosova