Nemačko-kosovsko partnerstvo 2022/2023: Zajedno za veća dostignuća

Savezni kancelar Olaf Šolc je tokom svog putovanja u Prištinu i Beograd jasno stavio do znanja šta je važno: dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu postati članice EU. Sada je ključno da se napusti trajno krizno stanje i da se kosovsko-srpski odnosi postave na stabilne i sigurne temelje.

2022. Izuzetno bogata godina za nesumnjivo odlične nemačko-kosovske odnose! Više nego ikada ranije, imali smo političke posete na visokom nivou: savezni kancelar Šolc, ministarka odbrane Lambreht, ministarka spoljnih poslova Berbok, državni ministar za Evropu i klimu Luehrman, parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu odbrane Moler, predsednik komitet Bundestaga EU, Hofreiter, komesar za odbranu Bundestaga, Hegel, kao i brojni članovi parlamenta. Redosled je bio i uvek ostaje isti: Nemačka podržava Kosovo koliko god može na njegovom putu ka Evropi.

Ovaj put neće biti lak. Biće dug i naporan, ali će se isplatiti. Brutalni rat i kršenje međunarodnog prava, Putinova agresija na Ukrajinu jasno nam je skrenula pažnju da mi u Evropi moramo pokazati odlučnost i biti još ujedinjeniji. To znači i punu integraciju zemalja Zapadnog Balkana. Bez toga, Evropa ostaje nepotpuna.

Nemačka je učinila mnogo za bolje sređivanje Kosova u EU. Od 1999. godine sami smo stavili na raspolaganje 753 miliona evra za razvojnu saradnju i time smo mnogo postigli. Nemačkim sredstvima se grade postrojenja za otpadne vode, unapređuje se infrastruktura otpada, gura se napred razvoj obnovljive energije, preduzimaju se mere za jačanje lokalnog tržišta rada, jačaju strukture vladavine prava, vodi se borba protiv korupcije i mnoge druge stvari. Trenutne obaveze savezne vlade u ovoj oblasti iznose oko 64 miliona evra. Podržavamo Kfor sa 70 vojnika u garantovanju bezbednosti i stabilnosti u zemlji i pomažemo Kosovu u novim priznanjima svog državljanstva od strane međunarodne zajednice, npr. kroz zagovaranje zahteva za prijem u Savet Evrope. A priznavanje kosovske vozačke dozvole u Nemačkoj je dobra vest za mnoge građane Kosova.

Napredak se primjećuje i na evropskom nivou. Nemačka se odlučno i intenzivno angažovala u Briselu na liberalizaciji viznog režima. Operacionalizacijom sistema putovanja ETIAS u novembru 2023, ali najkasnije do 1.1.2024., dugo odlagama sloboda putovanja u Evropu za sve građane Kosova će konačno postati stvarnost. I ja sam lično veoma srećan zbog ovoga. Revitalizirali smo Berlinski proces i tokom Samita šefova država i vlada 3.11.2022. u Berlinu postigli smo potpisivanje tri sporazuma o mobilnosti. Građani Zapadnog Balkana će ubuduće moći da putuju bez viza u region, a uz to će se priznati i određeni stepeni stručnog i visokog obrazovanja. Ovim smo napravili korak napred ka stvaranju zajedničkog evropskog tržišta dogovorenog u Sofiji 2020. godine, što je veoma važan korak ka unutrašnjem tržištu EU. Pored toga, Evropa sa 75 miliona evra finansijske podrške pomaže Kosovu da prebrodi energetsku krizu zimi.

EU i države Zapadnog Balkana su 6.12.2022. tokom prvog samita EU za zapadni Balkan u Tirani – prvog takve vrste u regionu – izrazile volju da ubrzaju proces članstva. U skladu sa tim, Kosovo je 14.12.2022., kao poslednja država Zapadnog Balkana, podnelo zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Podržaćemo Kosovo na ovaj način koliko god možemo. Budući da delimo iste vrednosti, naše kulture i društva su usko povezani jedni s drugima, ne samo zbog velike dijaspore koja živi u Njemačkoj. Stojimo kao partneri jedni uz druge protiv novih ruskih hegemonističkih napora u Evropi.

Savezni kancelar Šolc je tokom svog putovanja u Prištinu i Beograd jasno stavio do znanja šta je važno: dve zemlje koje se ne poznaju ne mogu postati članice EU. Sada je ključno da se napusti trajno krizno stanje i da se kosovsko-srpski odnosi postave na stabilne i stabilne temelje. Evropska unija nastoji što je više moguće da uz našu podršku postigne napredak u dijalogu za normalizaciju između Kosova i Srbije. Uz evropski predlog za normalizaciju odnosa inspirisan od Nemačke i Francuske, koji u međuvremenu podržava svih 27 država članica, na pregovarački sto su stavljene konkretne ponude. Time želimo utrti put za potpunu normalizaciju.

Ovo je važno i zato što mi, u svetu sa sve većom konkurencijom sistema između demokratija i autokratija, novorođenih hegemonističkih napora na klasičan način, koji se smatraju zastarelim, izazivajući mirni međunarodni poredak zasnovan na sve osetljivijim klimatskim promenama i propisima, ne možemo sebi dozvoliti sukobe ove vrste. Ono što nam je potrebno su moderna partnerstva usmerena na budućnost kako bismo se suočili s izazovima našeg vremena. Dva vrlo praktična primera ove vrste novih partnerstava su prvo ovogodišnje putovanje delegacije sa Kosova na Konferenciju o klimi COP27 uz podršku nemačkog društva za međunarodnu saradnju i prihvatanje i finansijsku i moralnu podršku 11 ukrajinskih novinara, nakon eksplozije rata u Ukrajini. Jedan od najvećih zajedničkih projekata za budućnost biće klimatsko partnerstvo najavljeno tokom samita Zapadnog Balkana u Tirani između Nemačke i zemalja Zapadnog Balkana. Samo u okviru ovog projekta predviđena su trocifrena milionska ulaganja.

Kao buduće države Evropske unije, Kosovo i Srbija moraju se ozbiljno i konstruktivno angažovati u normalizaciji svojih odnosa. Tenzije i nasilje na severu Kosova moraju prestati. Nemačka snažno podržava specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka u njegovim naporima u okviru dijaloga o normalizaciji. Zato što želimo da građani Kosova i susednih država konačno mogu da uživaju u dobrosusedskim odnosima, kao i sve druge susedne države u EU.

Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine doveo je Evropu do epohalne prekretnice u spoljnopolitičkom smislu, što istorijski možda nudi jedinstvenu priliku za zemlje Zapadnog Balkana. Oružje Evrope za region otvorenije je nego ikad. 2023. godina nudi mnogo mogućnosti, samo ih moramo iskoristiti. Budite uvereni da će Nemačka nastaviti da stoji uz Kosovo na njegovom putu ka Evropi.

Piše: Jorn Rode, ambasador Nemačke na Kosovu