Privremena snaga deeskalacije

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Posle skoro dva meseca, čini se da je ostvaren cilj zaustavljanja spirale napetosti na Kosovu, uz prve korake ka novom uzajamnom delovanju svih strana. To, međutim, uopšte ne znači da su time otklonjeni uzroci koji dovode do stvaranja kriznih situacija, pa u tom smislu nema ni garancija da će ovo “primirje” biti dugog veka.

Vlada Kosova saopštila je da je u skladu sa dogovorom sa EU preduzela su tri koraka u cilju poboljšanja situacije na severu, koji je naseljen pretežno Srbima. Lajčak koristi svaku priliku da učvrsti postignutu atmosferu popuštanja, pa se tako u Bratislavi ponovo sreo sa prištinskim pregovaračem Besnikom Bisljimijem, a prethodno u Dubrovniku sa svojim američkim partnerom Gabrijelom Eskobarom. Lajčak sada priprema novi susret beogradskih i prištinskih predstavnika u Briselu na kome bi trebalo da se tačno definiše vreme i uslovi održavanja lokalnih izbora na severu Kosova i uslovi za njihovu nesmetanu pripremu koji uključuju i odgovarajuću otvorenost u izbornoj kampanji.

Lajčak je prethodne nedelje bio na Kosovu i u Srbiji kako bi lično pratio delovanje svih strana u pronalaženju rešenja za napetu situaciju na severu Kosova. Lajčak je rekao da je razgovarao o “opcijama za dalje napredovanje”, održavanje novih lokalnih izbora uz učešće Srba i povratak dijalogu. Sam Lajčak je ocenio da nije bilo “napretka” i pored razmatranja “opcija za dalje napredovanje”. Verovatno je odgovor na pitanje “kuda dalje” ili kako Lajčak kaže “opcije za napredovanje”, ključ je za dalji nastavak dijaloga.

Postoji nekoliko pravaca razmišljanja o tome. Prvi je da se nastavi dalje kao da ničega nije ni bilo, s tim što bi se program zgusnuo to najviše tačke kako bi se dostigla izgubljena dva meseca u rešavanju krize. Drugi se zasniva na tome da se iskoristi trenutak kada je Kosovo pod pritiskom i pod izvesnim merama EU i SAD i pojača osećaj Prištine za obaveznost ispunjavanja dosadašnjih dogovora. Treći pristup ukazuje na nužnost postupnosti u savladavanju prepreka, održavanje izbora na severu i njihovo povezivanje sa daljim koracima u dijalogu koji uključuju i stvaranje Zajednice srpskih opština pre konačnog obostranog prihvatanja Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Četvrti je da se utvrdi sadašnji “status quo” koji bi podrazumevao i da Srbija odustane od svog zahteva za održavanje SB UN o Kosovu.

Sve ove opcije, naravno, ne uzimaju u obzir unutrašnju dinamiku i opozicione proteste Kojima su izložene oba pregovaračka tima. A ta unutrašnja dinamika određuje kapacitet pregovarača i njihovo sposobnost da ono što je dogovoreno bude prihvaćeno i sprovedeno.

Posle ovonedeljne tuče u kosovskoj Skupštini, kosovski premijer Kurti snažno se osporava i u Prištini i u Tirani. Kurti je na momente u albanskoj štampi izložen javnom bičevanju zbog toga što nije hteo da se vidi sa Edijom Ramom dok je ovaj nedavno bio u Prištini. Takve probrane salve teških uvreda verovatno nisu zabeležene u poslednja dva veka političke retorike prema nekom političaru na Balkanu, čak i u verbalno veoma živopisnijim periodima istorije balkanskog područja, pa mislimo da zaslužuju da se navedu u celini: “Kurtijeva vlada je antialbanska vlada, ona je antiamerička, ona je antizapadna. To je bomba koja otkucava. Aljbin Kurti se prema Americi ponaša kao terorista, kao diktator, kao besni neprijatelj. Kurtijeva vlada je ubica slobode Albanaca, ubica države Kosovo, ubica albanskog naroda. Srbija je masakrirala albanski narod, a Aljbin Kurti i njegovi zločinci masakriraju slobodu albanskog naroda i američke oslobodioce! Aljbin Kurti čini zločin protiv Republike. Kurtijeva vlada prazni Kosovo od Albanaca; siromaši Albance, razbolela je društvo; podstiče građanski rat; plaća paravojne formacije 'Civilne odbrane' kosovskim platama da počine zločine protiv NATO-a. Kurtijeva vlada je podelila Albance, to je nepismena vlast koja krade, gazi i uništava sve što joj se nađe na putu. Aljbin Kurti koristi svoju moć za ličnu osvetu. Aljbin Kurti puca u Kosovo. To je sam đavo.

Šta motiviše Aljbina Kurtija da bude neprijatelj države Kosovo, neprijatelj slobode Albanaca, neprijatelj Amerike? Kosovska obaveštajna služba mora na to da odgovori. Ili lek. Aljbin Kurti je psihopata i potrebna mu je pomoć! Aljbin Kurti koristi funkcionalno nepismene kao oružje protiv Amerike. Zamislite da ovaj ima topove, tenkove, rakete i atomsku bombu - napao bi Ameriku! Vežite ga. On je lud. Totalna karikatura – odvratno“.

U vreme kada je pisan prethodni tekst Kurti još nije bio zajahao kombajn, niti objavio kupovinu novih dronova iz Turske, inače bi u tim ulogama kao kombajner mogao da bude upoređen s Lukašenkom, a kao kupac dronova – Barjaktara, svakako, sa Zelenskim. Nije, stoga, čudno da je Kurti odlučio da izbegne putovanje u Tiranu gde su se okupili regionalni predsednici vlada u okviru priprema za jesenji samit Berlinskog procesa koji će se održati u glavnom gradu Albanije. Umesto njega, učešće je potvrdio Kurtijev zamenik Besnik Bisljimi, a Aljbin Kurti se odlučio za Grčku, gde učestvuje na 25. međunarodnom simpozijumu "SIMI". Sve to izgleda kao da bi kosovski premijer mogao da se odluči da demonstrira svoj rejting na novim izborima. Uz to, nije jasno da li je i u kojoj meri još uvek održao vašingtonski status „ponekada teškog partnera, ali partnera”.

Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici trenutno je najvažnije da se zaustavi trend obnavljanja sukoba i konfrontacije civlnog stanovništva sa uniformisnaim snagama, bilo KFOR ili kosovske policije koja je raspoređena na severu Kosova. Sve je spremno za to, četiri tačke koje su usaglasili glavni pregovarači EU i Kosova, Miroslav Lajčak i Besnik Bismljimi. Nakon tog sastanka saopšteno je da je vlada u Prištini spremna da povuče kosovske snage za 25 odsto iz opštinskih zgrada i da posle leta budu vanredni lokalni izbori.

Priština je sa svoje strane saopštila da to pokazuje njenu spremnost da preduzme korake u pravcu mira. Prvi korak je momentalno smanjenje prisustva pripadnika Kosovske policije u i oko opštinskih zgrada na severu za 25 odsto. Drugi korak, koji takođe treba da započne u prvoj nedelji, jeste koordinacija sa Euleksom i Kforom oko daljeg smanjivanja prisustva kosovskih specijalaca. Treća tačka na koju je, kako se navodi, Vlada Kosova pristala javnom izjavom podrške, jeste održavanju vanrednih izbora u četiri opštine na severu posle leta, trebalo bi da bude urađena u prvoj nedelji i finalizovana "što je pre moguće". Kao četvrti korak navedeno je da je dogovoreno da EU pozove šefove pregovaračkih timova Beograda i Prištine, Petra Petkovića i Besnika Bisljimija na sastanak u Brisel, sa ciljem finalizacije plana redosleda Sporazuma za normalizaciju odnosa.

Ovaj sporazum je pripremljen uoči NATO Samita u Viljnusu na kojem se, pored ostalih tema, razmatralo i pitanje Kosova. Upozorenja od strane NATO-a postoje već praktično od početka krize, od 28. maja, kada se NATO oglasio i kada je pozvao na deeskalaciju i kada je iskazao svoju spremnost da održi red i mir na KiM, preko svog učešća u snagama Kfora. Za NATO bilo bi nepritvatljivo da svoj najviši skup održe dok traju sukobi na Kosovu, bez obzira u kom intenzitetu, jer to svakako baca senku na delovanje NATO u zoni u kojoj je zadužen da očuva red i mir. Zato su sve strane odustale od ponašanja koje vodi u konfrontaciju i pristale na “deeskalaciju”. Postignuti sporazum ipak je kakvo takvo konstruktivno i prihvatljivo rešenje. Ali, ovo je suštinski samo privremeni sporazum koji ne rešava osnovna pitanja.

Nije reč o tome da se povuče ovaj ili onaj procenat kosovskih policiajaca, nego da se stvari dovedu u stanje “status quo ante” – onakve kakve su bile pre početka krize. To je jasno i evropskim predstavnicima. Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin tako kaže da je povlačenje 25 odsto kosovskih policajaca sa severa pozitivno, ali je to samo mali korak, koji nije završen, jer plan Evropske unije o deeskalaciji podrazumeva da uopšte nema prisustva specijalne policije i u blizini zgrada opština. Tako da ovaj korak ne ispunjava zahteve Evropske unije.Nemački posrednik Manuel Saracin naglašava da Srbije treba da “promeni retoriku oko Ohrida i primeni ga u potpunosti”, dok se od kosovske strane očekuje “posvećenost koja tiče Zajednice srpskih opština”. “Za nas u međunarodnoj zajednici formiranje ZSO je ključno pitanje”, izjavio je Saracin Radio-televiziji Srbije.

Na okončanje sadašnje etape kosovskih kriza potrošeno je dva meseca, tako da je jasno da će biti potrebno još vremena, da bi se okončala prvo sadašnja kriza. Njen kraj, predviđeno, bilo bi održavanje izbora na kojem bi učestvovali predstavnici Srba na severu i Srpska lista. Ovoga puta ističe se, srpski predstavnici treba da učestvuju na izborima bez ikakvih prethodnih preduslova. To se odnosi na otklanjanje uzrok zbog kojih je ova kriza i izbila, a reč je o stvaranju Zajednice srpskih opština. Moglo bi da se zaključi da je smisao onda svih ovih kriza lagano pomerenje granice koje bi na kraju treba da dovede do rušenja ili nemogućnosti primene Briselskog sporazuma u delu koji se tiče Zajednice srpskih opština. U okviru sadašnje taktike zaoštravanja, možete da računate da će sve strane najhitnije želeti gašenje požara i okončanje krize, a da će potpuno vraćanje pređešnjeg stanja biti sekundarno pitanje. Ukoliko uspete da u 10 takvih kriza svakog pomerite granicu po pola metra, rezultat i neće biti neznatan i zanemarljiv. U ovim okolnostima, agresivno i tvrdoglavo ponašanje može i da se isplati.

Ono što ovaj sporazum kao i pregovore koji su vođeni u vezi s njim čini veoma manjkavim, jeste to što se ne vidi njegova veza sa stvaranjem Zajednice srpskih opština. Stvaranje ZSO iz perspektive Beograda apsolutno je neophodno da bi se uopšte dalje razgovaralo u ovoj rundi pregovora o normalizaciji, čiji je deo i Ohridski sporazum. Bilo bi savršeno nelogično da Beograd primenjuje Ohridski sporazum usaglašen 10 godina posle prvog sporazuma o Zajednici srpskih opština kao što je predstavnici Evropske unije posle ove krize mogu mnogo jasnije da sagledaju svoju ulogu i redosled ispunjavanja ugovornih obaveza s kojim se suočavaju. Stoga, ppostoji samo jedan put koji vodi napred, a to je put ka stvaranju Zajednice srpskih opština.