Kosovo ponovo na globalnom radaru UN i NATO

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Posle dvomesečne krize na severu, Kosovo se ponovo našlo na dnevnim redovima velikih svetskih foruma. Ove nedelje NATO je izdvojio vreme da verifikuje svoje stavove na Samitu u Viljnusu, a na putu je zahtev Srbije za raspravom o Kosovu na posebnoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Povratak Kosova na globalnu scenu i velike svetske radare pokazuje da je to pitanje i posle skoro četvrtine veka još daleko od prihvatljivog, principijenog i održivog rešenja koje će biti zasnovano na poštovanju međunarodnog prava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 6. jula da će tražiti razgovor sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom, nakon samita u Viljnusu ali i da će Srbija da traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu. Predsednik Vučić je istakao da smatra da je neophodno održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi celokupna svetska javnost saznala o tenzijama na Kosovu i Metohiji i teškom položaju tamošnjih Srba.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić saopštio je da će na sednici, ukoliko do te sednice dođe, učestvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. “To je tema koja jeste u ovom trenutku najaktuelnija, jer se na KiM praktično dešava teror nad našim narodom. Prištinske vlasti ne poštuju nikakve rezolucije, ni 1244 SB UN, ni Brisleski sporazum, ne poštuju ni planove za deeskalaciju koje donose posrednici”, rekao je Dačić.

Savet bezbednosti i NATO u ovom slučaju oslanjaju se na drugačije ideje o Kosovu, pa su samim tim očekivani rezultati ove dve akcije različiti, iako bi morali da budu usklađeni sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Evropska unija i SAD, a uz njih i NATO, na strani su koja smatra da je neophodno zaokruživanje kosovske državnosti i ulazak Kosova u UN s dozvolom Srbije, dok rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 govori nešto drugo i afirmiše teritorijalno jedinstvo i celovitost Srbije.

Da bi Savet bezbednosi usvojio neku odluku, potrebno je da za nju glasa polovina ovog tela od 15 članica, ali i da ni jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti ne stavi veto na predloženu odluku. Kada je reč o odlučivanju o dnevnom redu, odluka se donosi na samoj sednici, posle predloga da je pojedina tema uvrsti u raspravu. Da bi se o njoj raspravljalo, dovoljno je da za nju glasa 9 članica Saveta bezbednosti. U ovom sastavu Saveta bezbednosti, pored pet stalnih članica su još Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Deset je priznalo Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, Gabon, Japan, Malta, Švajcarska, UAE i Gana), dok ga ne priznaje pet država članica SB - Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik. To će već samo po sebi zahtevati obimnu, veliku i ozbiljnu pripremu, jer neće biti ni lako, ni jednostavno, da države koje priznaju Kosovo učine nešto što možda neće ići u korist jačanja kosovske državnosti. Nije neizvodljivo da inicijativa uspe i posebna sednica Saveta bezbednosti bude doista raspravljala o sadašnjem stanju na Kosovu, što bi bio izuzetan diplomatski uspeh koji bi mogao jasnije da ukaže koji put vodi ka prihvatljivom rešenju kosovskog pitanja, put nametanja jednostranih i parcijalnih rešenja koja će na duži rok destabilizovati stanje u regionu i u Evropi ili poštovanje međunarodnog prava koje će umanjiti šanse za sukobe i konfrontacije?

Zbog rata u Ukrajini, SAD, Velika Britanija i Francuska su konfrontirane s Rusijom i Kinom do krajnjih granica da je nerealno zamisliti da će postići jedinstvo o kosovskom pitanju, o kome su, od njegovog nastajanja, 1999. godine, temeljno podeljeni kao što su podeljeni i prema refleksima kosovskih presedana u današnjem, ukrajinskom slučaju. Ono što Srbija može da postigne održavanjem posebne sednice Saveta bezbednosti, jeste temeljnije i potpunije obaveštavanje članica svetske organizacije o pitanju za koje su Ujedinjene nacije direktno nadležne. U ovom trenutku to nije malo, posebno kada se od Srbije traži da u procesu normalizacije odnosa s Kosovom, "propusti" Kosovo u članstvo Ujedinjenih nacija, ali nije ni nemoguće.

Redovne rasprave o Kosovu u Savetu bezbednosti održavaju se svakih 6 meseci, nakon što je prethodno bio tromesečni ritam rasprava. Bilo je čak i predloga da se rasprave u SB UN ukinu, zbog toga što navodno nema razloga za njih, jer se bezbednosna situacija toliko poboljšala, pa nema o čemu da se raspravlja. Poslednji put, redovna rasprava u Savetu bezbednosti vođena je krajem aprila.

Predsednik Srbije u međuvremenu, sreo se sa ambasadorima Kine i Rusije, koje je obavestio o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji i o delikatnosti bezbednosne situacije, koja ugrožava stabilnost celog regiona.

U svakom slučaju, od strane diplomatskih predstavnika SAD, senatora koji su nedavno bili u regionu, čula su se upozorenja da se neće dozvoliti da kontinuirane krize na Kosovu prerastu u širi konflikt. Zbog toga se s posebnom osetljivošću gleda na angažovanje vojnih i policijskih snaga, specijalnih jedinica kosovske policije na severu Kosova i dodatno raspoređivanje vojnih snaga Srbije pored administrativne linije s Kosovom. Sve to ukazuje da NATO doista procenjuje da je mogućno da dođe do ozbiljnijeg sukoba, te otuda veoma naglašeno poziva na "deeskalaciju" i povratak političkom procesu i sprovođenje Briselskih i Ohridskog sporazuma. 

NATO je u Viljnusu u razmatranju najnovijeg razvoja na Kosovu, pošao od šireg pristupa u kom su odnosi sa Srbijom jasno naglašeni kao što je istaknuto i očekivanje da će oni postati još jači i konstruktivniji. U tačkama 77 i 78 zajedničkog saopštenja, koje se tiču Srbije i Kosova, nalaze se poruke koje su van uobičajenih šablonskih izraza i koje ukazuju na spremnost i želju NATO na veću i značajniju saradnju sa Srbijom. NATO tako poziva Beograd i Prištinu na hitnu deeskalaciju, povratak dijalogu i primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida. Kako su saopštili iz NATO, jačanje odnosa NATO-Srbija bilo bi od koristi i Alijansi, i Srbiji, i celom regionu. Znajući da je za uspeh delovanja KFOR-a i NATO od velike važnosti kakva je njihova percepcija u javnosti, u tom smislu posebno se pominje Srbija od koje se očekuje "konstruktivno angažovanje s NATO" gde se uključuju i "javne komunikacije", odnosno predstavljanje NATO u javnoj sferi. Zanimljivo je i posebno politički značajno je da Saopštenje NATO pominje i Rezoluciju SB UN 1244.

"Očekujemo od Srbije da se na konstruktivan način angažuje sa NATO i svojim susedima, uključujući i svoje javne komunikacije o obostranim koristima saradnje NATO-a i Srbije", piše u tački 77, koja je deo usvojenog kominikea.

Kako je navedeno, NATO članice podržavaju dijalog uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i pozivaju strane da iskoriste trenutak i angažuju se u dobroj veri ka postizanju trajnog političkog rešenja.

"Pozivamo obe strane da odmah dođe do deeskalacije, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu", stoji u dokumentu.

U tački 78 poručuju da ostaju posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO na tzv. Kosovu, preko misije KFOR koje predvodi NATO.

"KFOR će nastaviti da obezbeđuje bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244", navodi se u komunikeu.

Kako piše, nedavne eskalacione akcije su neprihvatljive i osuđuju nasilje na severu tzv. Kosova, kao i, kako su naveli, ničim izazvane napade u kojima NATO vojnici zadobili ozbiljne povrede. NATO je takođe uočio da situacija na Kosovu ide iz krize u krizu, što je jedan od razloga da se povećanje snaga prati u skladu sa uslovima na terenu, a ne kao što je uobičajeno, u skladu sa unapred određenim vremenskim intervalima. 

"Povećali smo prisustvo trupa KFOR-a da odgovorimo na napetosti koje se ponavljaju. Sve promene brojnosti snaga KFOR-a će ostati zasnovane na uslovima, a ne kalendarski", navedeno je u dokumentu. Tokom Samita, šef NATO saveza, Jens Stoltenberg, izjavio je da je NATO spreman da pošalje još više trupa na Kosovo, da smiri nasilje na severu. On je dodao da je prvih 700 vojnika već na putu ka Kosovu. NATO je odlučio da poveća svoju misiju od 4.000 vojnika na Kosovu za dodatnih 700 vojnika.

To je ono što je Stoltenberg inače govorio tokom poslednje krize. On je najavljivao da će NATO da ostane oprezan i da će osigurati bezbedno okruženje, smirivanje i smanjenje tenzija. „NATO treba da obezbedi bezbednost i stabilnost svih građana Kosova. Izvršavamo svoj mandat na nepristrasan način“, poručio je Stoltenberg.

Stoltenberg je potvrdio u Viljnusu spremnost da se uskoro sastane s predsednikom Srbije i razgovara o Kosovu, ali je otkrio i da je u redovnom kontaktu s njim. „Sa predsednikom Vučićem sam u redovnom kontaktu i, naravno, spreman sam za susret“, potvrdio je Stoltenberg uoči samita u Viljnusu.

Odgovarajući na pitanje novinara da li slanje dodatnih 700 vojnika NATO-a na Kosovo i držanje bataljona u pripravnosti u slučaju potrebe znači da Alijansa očekuje da bi neredi mogli prerasti u veći sukob u Evropi nakon ruskog rata u Ukrajini, Stoltenberg je odgovorio neodređeno, gotovo nastojeći da izbegne odgovor, pa je rekao da to “ne znači da NATO odustaje od političkog rešenja.” Sve ovo jesu razlozi za regionalnu, pa i širu zabrinutost koji su dovoljan motiv svim članicama Saveta bezbednosti da podrže održavanje posebne sednice.