Ramina turneja Kurtijeve politike

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Kao što se naziralo, u ovoj etapi dijaloga Beograda i Prištine, albanski premijer Edi Rama preuzima štafetnu palicu prvog balkanskog diplomate. Rama je gotovo poslednji instrument eventualnog izlaza u koji je zapao briselski dijalog, pre nego što se on zatvori u čisto bezbednosni okvir, kojem će jedini cilj biti da se održi mir i stabilnost i spreči ponovno otvaranje ratnog žarišta na jugoistoku Evrope u vreme kada su oči evroatlantske zajednice usmerene ka Rusiji i Ukrajini.

Premijer Albanije jutros je krenuo za Skoplje što je njegova prva od pet stanica u zemljama Zapadnog Balkana, koje će posetiti za dva dana. Put ga dalje vodi u Prištinu, Podgoricu, Beograd i Sarajevo. U Skoplju će se sastati sa svojim makedonskim kolegom Dimitrom Kovačevskim, a potom otputovati za Prištinu gde je najavio sastanak s kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, a koji je Kurti javno odbacio. Albanski premijer će u petak da stigne u Beograd, gde će da se sastane s predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Ova turneja je iznenadna i stoga je umesno da se pronađe uzrok njenog hitnog obavljanja i to na celom Zapadnom Balkanu. Agencije su prenele da je na turneji predviđeno je da razgovara o krizi na Kosovu, inicijativi “Otvoreni Balkan” i Berlinskom procesu. Albanski mediji, međutim, posebno naglašavaju dve teme: kosovsku krizu i “Otvoreni Balkan”. 

Iako se čini da su one nezavisne jedna od druge, one su u stvari komplementarne. Rama je, napominje se, ovih dana rekao da je “Otvoreni Balkan” “završio svoju misiju i da će sada šest zemalja nastaviti svoje napore pod "jednim kišobranom koji ih sve okuplja": Evropskom unijom, kroz Berlinski proces koji će svoj sledeći sastanak imati u oktobru”.

To što je Rama rekao, Aljbin Kurti priča na svoj način već godinama, pa bi bilo priličnije da on bude taj koji će da obnaroduje nekrolog "Otvorenom Balkanu". Iako ovakav stav predstavlja Kurtijevu političku pobedu, ona neće biti stvarna pobeda jer to što se Rama pojavljuje kao zvonar Kurtijevog posmrtnog marša za "Otvoreni Balkan", svedoči o tome da Rami poverena uloga novog balkanskog medijatora u novom obrtu koji proističe iz još jedne promene balkanske strategije velikih sila i odnosa Evrope prema balkanskim državama.

Poslednji mesec bio je mesec pune i neočekivane diplomatske afirmacije albanskog premijera. Kao dugovečni vodeći političar Albanije, Rama je sve vreme imao sekundarnu ulogu u stvarima Kosova. Otvoreni paternalizam počeo je njegovim predlogom Zajednice srpskih opština koji je uputio u Berlin, Pariz i Brisel. U tom trenutku, Rama je zasigurno ocenio da je konsultovanje s kosovskim premijerom beznadežno, pa ga zato nije ni obavestio, ni pitao o svojoj inicijativi. Rama je tada otvoreno rekao da se u tom času odlučuje hoće li sever Kosova da se pretvori u “NATO protektorat”, nešto što je već saopštio američki ambasador u Prištini, Džef Hovenijer i da li će Kosovo ostati na istoj strani sa svojim zapadnim saveznicima.

Rama je, sinhrono sa svojim boravkom u Briselu 27. juna, najavio dva procesa. Prvo je predlog da se organizuje međunarodna konferencije Srbije i Kosova sa zvaničnicima EU i SAD, i predložio da im se "ne dozvoliti da izađu bez dogovora". Druga ideja je okončanje "Otvorenog Balkana“ i prelazak na Berlinski proces, zaključivši da je ova ideja isrpila svoje mogućnosti.

Ideje Edija Rame izgledaju kao koherentna inicijativa koja na konstruktivan način dopunjuje evropski plan o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Zbog toga se od početka insinuira da se Rama ne pojavljuje kao nezavisni faktor, već da je adekvatni frontmen planova koji su kreirani na drugom mesto. Ramina uloga u ukupnom albanskom korpusu na Balkanu kao jedinog izabranog predstavnika izvršne vlasti, za sada jedine albanske države, nezamenljiva je u odnosu prema albanskom nacionalnom položaju u regionu. Ako se nekada mislilo da bi mogla da postoje dva takva centra, u Tirani i u Prištini, sada se od toga odustalo i izbor za ukupno albansko predstavljanje, poveren je Rami. Ne samo to: njegova volja, energija i ubeđivački kapacitet, neophodni su da bi se stvari Beograda i Prištine izvukle iz ćorsokaka. Istina, Rama je jedina ličnost podesna za ovakvu ulogu. Beograd i Priština su se zaglavili u međusobnim optužbama i beskonačnom nadvlačenju konopca u dokazivanju vlastite snage i ispravnosti, a kod evropskih i američkih posrednika primećuje se raskorak između onoga što bi oni hteli i onoga što im dozvoljavaju institucije i birokratski mehanizmi koje predstavljaju. Ramino liderstvo počelo je da dobija formu kada se otvoreno konfrontirao s Kurtijem i kada je, zbog slučaja "trojice policajaca", najavio da će odnose sa Srbijom da "ošiša" na "nulu", ukoliko oni ne budu odmah oslobođeni.

Rama kreće na put samo dva dana posle okončanje posete bivšeg američkog predsednika Bila Klintona Tirani. Klinton i bombardovanje Srbije 1999. imaju mesto koje je iznad svih drugih dosadašnjih albanskih istorija i njegova poseta u ovom trenutku imala je, sigurno, ne malu političku težinu. Ipak, Klinton nije posetio Prištinu, a Kurti nije bio na Klintonovom dočeku u Tirani. To je bio povod za veoma inventivne napade na kosovskog premijera koji su u suštini razrade nedavne Ramine ocene o Kurtiju kao "premijeru Kosova koga ne razume". Rama je ranije govorio da, Kurti i on kada se sretnu, “mnogo se smeju". Od smeha nije ostalo više ništa.

Rama je simbolično pred Klintonom okupio 13 dece s Kosova, poručujući tako da se zna gde se nalazi kosovska budućnost. U Tirani, a ne u Prištini. S Ramom, a ne s Kurtijem. Klinton, naravno, nije u 77. godini prešao toliki put i premijerno video Tiranu u kojoj do sada nikada nije bio, da bi se sreo sa ovom dečicom i preuzeo Ramin orden. Rama i Klinton tokom dvodenevne posete razgovarali su satima. Svi su čuli ono što je važno: „Postoji spor koji se sada dešava na Kosovu za koji bih voleo da se nikada nije dogodio. To više nije moja odluka, nego su Kosovari stvorili ta četiri grada u korist Srba da im daju još četiri gradonačelnika. Tako da mislim da nije trebalo da se održe ovi izbori", rekao je on.

Klinton je kazao da smatra da je lako Albancima, koji su sada u većini, da pokušaju da iskoriste trenutak da iznesu svoj argument, ali prava stvar koju treba da urade je da „prestanu sa ovim glupostima“, rekao je Klinton u govoru u Tirani 3. jula, prvog dana dvodnevne posete.

"Kakvo veliko političko pitanje može stvoriti ova tenzija, građanima treba reći da moraju da glasaju. Ako razmislite o ova četiri  grada, daleko su od bilo koje moderne naučne laboratorije, u kojoj se modelira svet, jer njime upravljaju ljudi koji više vole dominaciju nego saradnju. Nadam se da će Albanci moći da pokažu svetu kako izgleda inkluzivna budućnost“, objasnio je on.

Svako može da tumači Klintonove reči na najbolji način, kako ih je razumeo, budući da prevod nije sasvim precizan, ali čini se da u ovom momentu SAD poručuju Kurtiju da digne ruke od četiri opštine na severu i prepusti evropskoj koordinaciji sa Amerikancima da to pitanje reše u skladu sa dinamikom briselskog dijaloga.

Rama je proslavio svoj rođendan 4. jula u društvu Klintona i Aleksandra Sorosa, jednog od kreatora „Otvorenog Balkana“.

Tmurne vesti o "Otvorenom Balkanu", biće najverovatnije, hladno dočekane u Beogradu. Ali to nije sve što će Rama imati da kaže. On sa sobom nosi i Klintonov hatišerif sa ključevima za četiri opštine na severu u kojem se od Prištine traži da dignu ruke od njih i da prestane da se konfrontira sa zapadom, pa makar na kraju te četiri opštine bile pripojene Srbiji. To bi, smatra se, trebalo da bude dovoljna satisfakcija Beogradu. 

Ono što sve njih zabrinjava jeste procena da se region nalazi pred mogućnim ratom i da je to mnogo važnije pitanje od bilo kakvog opštinskog šaltera. “Ne da Rama sve zna iz svoje pameti, već zato što do detalja zna Kurtijeve mračne planove protiv Kosova i Albanije. To što najavljuje vrući rat u leto i jesen znači da protivnici Zapada očekuju rat sa Zapadom, navodi se u analizama u Tirani. Ali, Aljbin Kurti još nije rekao svoju poslednju reč.