Dve slike albanskog sveta - Edi Rama i Aljbin Kurti (7): Dolazeći sukob romantičnog revolucionara i inovativnog buntovnika

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Kao i svi ostali iz „Tiranske grupe“, Enis Suljstarova je energično protiv Zajednice srpskih opština. On, stoga, poručuje građanima Kosova da je "Hrvatska ratom ukinula srpsku zajednicu", te da, na osnovu toga, Kosovo ne bi trebalo da osniva Zajednicu srpskih opština u miru.

„Podsećanja radi, Hrvatska je ratom ukinula Zajednicu opština sa srpskom većinom. Dakle, to ne bi trebalo da se radi sada na Kosovu u miru“, naveo je Suljstarova u pisanoj izjavi.

Ovo, kao i druga identična mišljenja funkcionera "Samoopredeljenja" koji se protive formiranju Zajednici opština sa srpskom većinom, "naelektrisana" su zajedničkim pozivom savetnika u Stejt departmentu, Dereka Šolea i američkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, Gabrijela Eskobara, kosovskoj vladi da obrazuje Zajednicu srpskih opština.

“Zajednicu ne prihvataju "Samopredeljenje", Kurtijeva vlada, parlamentarna većina, narod uopšte, sektori i organizacije civilnog društva. Ako ima onih koja je na Kosovu vole, neka Eskobar sazna ko su”, napisao je Suljstarova na Fejsbuku.

"Eskobar je rekao da Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Pa neka nađe one koji je vole”, ponovio je Suljstarova.

Za celu "Tiransku grupu" prirodni kandidati za "ljubav prema ZSO" su "arhineprijatelji" iz Demokratskog saveza Kosova i njegov predsednik Ljumir Abdidžiku. Elvis Hodža je optužio Abdidžikua da je "alternativni partner" Eskobaru koji je rešen da ostvari Asocijaciju srpskih opština, te zajedljivo naveo da "za Ljumira fragmentacija Kosova i Zajednica predstavljaju strateški interes Kosova“ i odgovorio: "Mi, neprijateljska 'grupa iz Tirane', protivimo se i jednom i drugom".

Onda je opet saopštio da ne razume zašto je "Ljumir uznemiren", pošto je ovaj „alternativni partner rešen da Asocijaciju realizuje u okolnostima beogradskih barikada“, poželevši "gospodinu  Abdidžikuu zdravlje i uspeh".

Nominalni lider grupe u Tirani, Bojken Abazi, obećava: "Zaustavili smo Zajednicu 2015. godine, zaustavićemo je i sada". Kosovo i Srbija su u avgustu 2015. godine u Briselu potpisali sporazum kojim je predviđeno osnivanje Zajednice srpskih opština. Vlada Kosova formirala je tim za izradu statuta Asocijacije u julu 2016. Međutim, nije uspela da završi svoju misiju zbog političke krize u kosovskom parlamentu koju je izazvao Aljbin Kurti sa svojim "Samoopredeljenjem". To nije obična kriza, nego čitava gerilska operacija u kojoj je osnovni argument bio "suzavac" ubačen u zgradu parlamenta da bi se onemogućilo njegovo zasedanje i usvajanje Statuta ZSO.

"Naša vlada veoma želi da vaskrsne ZSO, protiv čega smo mi. Njihova namera je da uspostave autonomnu teritorijalnu administrativnu zajednicu, vrlo sličnu Republici Srpskoj u Bosni, što će rezultirati nekom vrstom 'bosnizacije' Kosova", objasnio je tada Kurti.

On je ukazao da Zajednica srpskih opština nije posledica Ahtisarijevog plana, već toga što međunarodna zajednica "pokazuje razumevanje prema Srbiji koja ne priznaje Kosovo, a gde Srbija nije prihvatila Ahtisarijev plan, jer je želela više od toga". EU, s jedne strane priznaje Srbiju, ali ne i Kosovo, i biće medijator. Sa druge strane, EU ima pristup Kosovu putem Euleksa, a nema nešto slično kada je u pitanju Srbija. Tu se stvara određena asimetrija i kao rezultat toga nastaje ZSO, objasnio je Kurti.  

On je precizirao da želi "da Kosovo dobije punu nezavisnost", što, prema njegovom mišljenju, "znači pravo na priključenje Albaniji", i napomenuo da ne dobija pomoć sa strane za zagovaranje takve ideje. "Član 1.3 našeg ustava ne dozvoljava nam da se pridružimo drugoj zemlji. Želimo da se pridružimo Albaniji na miran i demokratski način, ali to nije moguće zbog našeg sopstvenog ustava, koji su manje-više napisale međunarodne sile. Najveća razlika je i to što Srbija daje 500 miliona evra svojim paravojnim strukturama koje im govore da je Kosovo Srbija i da je srce Srbije. Od Tirane ne dobijam nijedan evro da se zalažem za ujedinjenje. U stvari, ja sam jedini koji ponekad pokušava da ih ubedi da stvari na Kosovu nisu tako dobre kako izgleda", rekao je Kurti.

Kurti uviđa nesrazmeru u činjenici da "Srbi na Kosovu čine samo šest odsto populacije", pa se Albanci ne osećaju ugroženima od strane Srba, ali "Beograd namerava da putem Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvem kontroliše četvrtinu Kosova".   

Komentarišući pregovore sa Srbijom, Suljstarova konstatuje da je pre pobede "Samoopredeljenja" filozofija pregovora bila da „moramo da damo nešto Srbiji”. Prema njegovim rečima, sada je vreme da Srbija daje, uključujući priznanje i kao minimum, izvinjenje.

„Srbija nema više šta da uzme od Kosova, došlo je vreme da daje! Priznanje je minimum koji Srbija treba da uradi, zajedno sa izvinjenjem za patnje koje je nanela Albancima", napisao je, između ostalog, Suljstarova.

Posle Kurtijevog izbora za premijera, rekao je u studiju TV Report da će nova Vlada Kosova slediti princip reciprociteta u odnosima sa Srbijom. On je najavio da će Kosovo i Srbija imati otvorenije i direktnije odnose sa Kurtijem u dijalogu, navodeći da ono što Srbija ne učini za Kosovo, Kosovo neće učiniti za Srbiju.

„Prvi put će se uspostaviti direktni i otvoreni odnosi između Srbije i Kosova na principu reciprociteta. Ono što Srbija ne učini za Kosovo, Kosovo neće učiniti za Srbiju“, rekao je Suljstarova.

Kada je reč o „balkanskom Šengenu“, Suljstarova je tražio da Kurti kao premijer ne učestvuje na regionalnim sastancima u vezi sa njim bez revizije njegovog formata. „Mini Šengen je napravljen da ukine 100 odsto taksu nametnutu Srbiji. Ali bez priznanja Kosova, Kurti to neće prihvatiti“, objasnio je Kurtijev „profesor“.

Suljstarova je smatrao da je u razgraničenju sa Crnom Gorom Kosovu naneta šteta i da „Aljbin Kurti nikada ne bi odobrio razgraničenje, čak ni po naredbi Evrope“.

Kada je reč o saradnji sa Albanijom, Suljstarova polazi od toga da je "Kurtijeva vlada otvorena za jačanje i unapređenje odnosa dve zemlje, ali da zavisi i od zvanične Tirane da li želi da ide istim tempom".

Kosovski portal „Nacional“ zaoštravanje odnosa na liniji Kurti–Rama, vidi kao potrebu kosovskog premijera. Otvaranje političke bitke između dve većine u Tirani i Prištini nastaje jer Kurtija zanima novi prostor za borbu, za svoju politiku, u trenutku izolacije. Kosovo je već podeljeno: ko je sa Aljbinom Kurtijem, mrzi Edija Ramu, ko je protiv njega, sve više podržava Ramu. Ovu bitku posebno želi Aljbin Kurti, koji skreće sa glavnih pitanja kosovske agende, tražeći nacionalistički izlaz, navodi „Nacional“.

Čak ni sam Rama još nije ušao u borbu. Njegovi čvrsti odnosi sa Hašimom Tačijem, koji je i danas glavni Kurtijev neprijatelj, sastanci u Hašimovoj porodici u Drenici, značajno su uticali na opoziciju Kosova, koja posle hapšenja bivših čelnika OVK izgleda kao da je ugušena.

Po svoj prilici, vidimo samo mali uvod u bitku koja će se, po svoj prilici, intenzivirati, izazvana sa obe strane. Kako stvari sada stoje, do sukoba će doći upravo zbog sporazuma koji Kurti odbija da sprovede, onog koji je sam potpisao u Ohridu, najavljuje „Nacional“. Pobednik se, međutim, još ne nazire.

Velika previranja u albanskom nacionalnom pokretu iznedrila su dvojicu nekonvencionalnih političara snažne individualnosti, sličnih ambicija, različitih prioriteta i suprotnih karaktera. Ako sagledamo albanski nacionalni pokret u istorijskoj perspektivi, uočićemo ličnosti koje nadilaze svoje vreme i okolnosti. Samo neznalice će olako da diskvalifikuju Envera Hodžu.

Edi Rama i Aljbin Kurti danas nastavljaju liniju albanskog nacionalnog pokreta koji traži svoju afirmaciju u novim evropskim okvirima, a možda i u novoj svealbanskoj državi. Kurti priznaje da je „romantičar », ali da nije nostalgičan. Razlika je fundamentalna. "Nema revolucije sa nostalgijom“, jasan je Kurti. Čitav 19. i 20. vek prepuni su romantičnih revolucionara. Pitanje je samo da li je takav i naš 21. vek? Odgovor na to pitanje osvetliće jasnije gde je i koliko je Kurtijevo mesto u njemu. Za razliku od, još nerealizovnih, Kurtijevih potencijala, Rama će, posle nedavnog potpunog trijumfa na lokalnim i verovatnom ponovljenom pobedom na narednim parlamentarnim izborima, nastaviti put ka priželjkivanom istorijskom nasleđu svoje vladavine – Albaniji u EU. 

Kraj