Dve slike albanskog sveta - Edi Rama i Aljbin Kurti (4): Poreklo, nastanak i delovanje „Tiranske grupe”

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

„Tiranska grupa“ je zajedničko ime kojom se opisuju glasni aktivisti Pokreta “Samoopredeljenje” iz Albanije. Predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdidžiku je u neku ruku “kum” ove grupe. Hisamedin Feraj nazvao ga je zbog toga "malim šizofreničarem".

„Samo sam shvatio da mali šizofreničar, Ljumir, ne zna da bude predsednik u trećoj fazi DSK. Jer razmislite: posle lica DSK, Rugove, dolazi sramota DSK, Mustafa. Jadni Ljumir ne zna da li ima lice ili nema. Čekajući tako, da prođe vreme, izmislio je grupu Tirana", napisao je on status koji je delio i Hisamedin Feraj, Kurtijev savetnik.

Grupa izbegava da se predstavlja na taj način, ali je snažni javni profil dobila u polemici koja je vođena u februaru ove godine, nakon što je Abdidžiku pozvao organe bezbednosti Kosova da preispitaju aktivnostima ove grupe u kojoj “postoji tendencija aktivnosti protiv Kosova”. Abdidžiku je ocenio da „Tiranska grupa u okviru “Samoopredeljenja” ima stavove koji su protiv strateških interesa Kosova”. Ti stavovi takođe postaju vladine odluke. Oni napadaju američke zvaničnike i NATO, rekao je Abdidžiku na televiziji Kosova. Ovo je izazvalo lavinu komentara i napada na Abdidžikua od strane pripadnika ove grupe.

Grupa je formalno uobličena u martu 2019. kada je predat zahtev za registraciju Centra “Samoopredeljenja” kao udruženja građana sudu u Tirani. Članovi odbora ove organizacije bili su: Enis Suljstarova, Ljiburn Aljiu, Hisamedin Feraj, Elvis Hodža, Dejona Mihalji, Sami Kurteši, Arber Zajmi i Gerda Demiraj, a predsednik je Bojken Abazi. Oni su istovremeno i osnivači među kojima je još sadašnji predsednik kosovske skupštine, Glauk Konjufca. Svi oni su građani Albanije.

Ova grupa je 2018. imala odlučujuću ulogu u održavanju Kurtija na čelu stranke, kada je u njoj došlo do raskola i kada je morao da podnese ostavku na svoju funkciju. Pre nego što je došlo do raskola, sedam članova tadašnjeg rukovodstva zatražilo je vanredni sastanak, nakon uvrede koju je Aida Derguti prijavila lideru Aljbinu Kurtiju.

Među ovih sedam ljudi bili su: Dejona Mihalji, Boiken Abazi, Nazlije Bala, Dželjalj Svečlja, Ismail Kurteši, Fatmire Kolkaku i Elvis Hodža. Veruje se da je Mihalji bila najmoćnija ličnost u toj grupi, koja je potom organizovala Kurtijevo vraćanje na mesto predsednika stranke, osuđujući kao nedemokratski zahtev grupe koja je otišla da se Kurti ne kandiduje za predsednika.

Ova grupa od početka godine veoma je aktivna u odbrani Aljbina Kurtija i u napadima na stvaranje Zajednice srpskih opština. U neku ruku, grupa je Kurtijeva “pretorijanska garda”, u čijim razmatranjima nisu pošteđeni izaslanici Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, kao ni kosovska opozicija.

„Tiranska grupa“ kontinuirano je uključena u javne rasprave, a posebno radikalizuje svoje nastupe kada se Kurti nalazi pod domaćim ili međunarodnim pritiskom. Pre dve godine oštro su kritikovali Ričarda Grenela, izaslanika bivšeg predsednika Trampa, a sada Eskobara i Lajčaka, ali povremeno i Borelja, koji se vide kao ličnosti koje vrše pritisak na Kurtija.

Najaktivniji, uz najradikalniji vokabular je Elvis Hodža koji je oficijalno Kurtijev savetnik. On je pitanje ZSO preneo i na Severnu Makedoniju pošto je objavio mapu opština sa albanskom većinom za koju je objasnio da postaje aktualna zbog Eskobarovih predloga. Ova grupa nemilosrdno napada ZSO, ali nema straha ni od Amerike, niti američkih zvaničnika. Obračunavajući se sa Abdidžikuom, Elvis Hodža rado ismeva i Amerikance.

Ljumir Abdidžiku nas poziva da razmislimo o dve stvari:

"1. Ili, samo da bi se zadovoljili Amerikanci, Skupština ratifikuje Asocijaciju, a zatim je Ustavotvorna skupština poništi – to je slučaj kada se Abdidžiku igra sa Amerikancima;

2. Ili, da se dopadne Amerikancima, Skupština to ratifikuje, a na iznenađenje svih Albanaca Ustav učini Asocijaciju validnom, iako se govori o superiornoj etničkoj grupi u multietničkoj republici – to je slučaj kada se Abdidžiku, isto kao i Isa (Mustafa), igra Kosovom“, prokomentarisao je Hodža.

Posete opozicije Vašingtonu prava su poslastica za njeno ismevanje.

„Opozicija često ide u Vašington, naravno da bi napunila glave administraciji da Zajednica ugrožava svog dragog saveznika, državu Kosovo. Ali ne znam zašto ne postiže svoj cilj, uz svu tu diplomatsku veštinu koju ima“, napisao je Feraj. On je, takođe, napisao dugačak članak protiv Eskobara u kome mu pripisuje odgovornost za povratak “latentnih sukoba”, jer je “pozvao etničke grupe da stvore etnička udruženja na Kosovu, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i gde god da se nalaze”.

Kosovski i albanski mediji, stožerom ove grupe smatraju Dejonu Mihalji. Zna se da je Mihalji (42) rođena u Tirani i da je studirala na Fakultetu društvenih nauka, odsek filozofija-sociologija. Ona drži veoma neupadljiv javni profil i o njenoj funkciji u "Samoopredeljenju" ni javnost Kosova ne zna mnogo. Ona čak nema ni biografiju na sajtu "Samoopredeljenja", kao što imaju drugi visoki funkcioneri. Za nju je napisana samo pozicija „koordinatora rada odbora“.

Mihalji nije viđena ni u kakvoj javnoj aktivnosti na Kosovu, a nije dobila nikakvu javnu funkciju ni u prvoj, ni u drugoj Kurtijevoj vladi. Takođe, Mihalji nije bila među kandidatima za poslanike na izborima 25. aprila 2021. godine u Albaniji. Nikada nije bila kandidat ni za jednu javnu funkciju čak ni na Kosovu, za razliku od svojih kolega Hisamedina Feraja i Elvisa Hodže. Dejona Mihalji ostala je i dalje u senci. Njoj je 2016. bio zabranjen ulazak na Kosovo.

Sam Aljbin Kurti zadržava misteriozan stav i ne otkriva gotovo ništa o njoj. Kada se nedavno u Skupštini Kosova suočio sa pitanjem Ganimete Misliju o poseti Albaniji, u kojoj je učestvovala i još zagonetna figura Dejona Mihalji, Kurti nije ništa razjasnio.

„Dejona Mihalji moja je dugogodišnja koleginica, dala je veliki doprinos u ulozi šefa stručnih odbora u Skupštini u koordinaciju sa poslaničkom grupom", izjavio je Kurti.

"Samopredeljenje" drži odlučan kurs prema usvajanju savremenih tekovina zapadne liberalne demokratije. U taj okvir ulazi apsolutno odbacivanje religioznih sadržaja iz partijske ideologije kao i afirmisanje istopolnih brakova, odnosno "istopolne kohabitacije", kako se ona zvanično naziva u političkom vokabularu "Samoopredeljenja".

Za sprovođenje partijske linije zadužena je najmoćnija osoba u "Tiranskoj grupi", Dejona Mihalji, zbog čega je nazivaju "Kadrijem Veseljijem (bivši šef kosovske obaveštajne službe) u 'Samoopredeljenju'". To je potvrdio i poslanik “Samooprdeljenja”, Haki Abazi, koji je izjavio da ona kontroliše poslaničku grupu ove stranke u kosovskoj skupštini. Pored toga, tvrdi se da je ona izvršilac partijskih čistki u kojima kandidati za predsednike odbora ove stranke ili podnose ostavke ili ne dobijaju podršku izbornih tela stranke, kao što se to dogodilo u Kosovskoj Mitrovici, Uroševcu, Lipljanu, Prizrenu, Vitini i Podujevu, a glavni razlog koji je naveden bio je stav o zajedničkom životu istog pola.

Bivši glavni pregovarač u procesu dijaloga Beograda i Prištine, nekadašnji ministar spoljnih poslova, Skender Hiseni, kritikovao je takozvanu „Tiransku grupu” u Pokretu "Samoopredeljenje", ističući da ta grupa diktira vladajuću politiku na Kosovu. Hiseni je naveo da dugo vremena takozvana "Tiranska grupa“ pored politike "Samoopredeljenja", diktira i vladajuću politiku na Kosovu.

"Stvaranje i uspostavljanje antiameričke i antizapadne politike čini se misija ove 'grupe' koja ima za cilj da Kosovo stavi u odnose konfrontacije sa SAD i EU. Nešto što je počelo negde 2015. izgleda da je čvrsto konsolidovano u partijskoj politici 'Samoopredeljenja' i vladi Aljbina Kurtija", objašnjava Hiseni. On u objavi dodaje da je dužnost opozicionih političkih snaga na Kosovu da ne ostanu ravnodušni na "napore i politiku te grupe".

On kaže da su 2016. godine tri eksponenta te „grupe” deportovana sa Kosova zbog kršenja Zakona o prebivalištu na Kosovu.

"U 2016. godini, tri eksponenta ove 'grupe' su odlukom Uprave za migracije i strance deportovana sa Kosova, jer su prekršili Zakon o boravku na Kosovu. U to vreme sam bio ministar unutrašnjih poslova. Uprava za migracije i strance je svoj posao obavljala u skladu sa zakonima na snazi, bez ikakvog političkog mešanja. Međutim, nešto kasnije 'Samoopredeljenje' je navelo da je to 'politička deportacija' i organizovali su sramni napad na mene 22. jula 2016. godine. Dok sam se vozio privatnim automobilom bacili su farbu na šoferšajbnu. Kao rezultat toga moje vozilo se sudarilo sa još dva vozila. Nekoliko sati kasnije, 'Samoopredeljenje' je preuzelo odgovornost za napad na mene. Pa ipak, iznenađujuće, protiv 'Samoopredeljenja' nije preduzeta nikakva pravna akcija, iako je napad doveo živote ljudi u opasnost", naveo je Hiseni.

On napominje da nije bilo reakcije niti osude napada na ministra unutrašnjih poslova, čak ni od jednog poslanika u Skupštini Kosova, i da je jedini koji je osudio napad bio bivši predsednik DSK Isa Mustafa.

Hiseni objašnjava da je ovo ispričao kako bi naglasio da bi javnost znala sa čim ima posla. "Zlo dolazi i raste samo ako se njegov put ne prekine na vreme ili kako je rekao, Nelson Mandela, 'budale se množe kada mudri ljudi ćute'“, zaključio je Hiseni.

Sutra: Podsticanje raspada kosovskog jedinstva, stvaranje neposlušnosti i gubitak prijatelja