Raskol u partiji DUI

Željko Šajn
Izvor: Print Screen/YT TV Happy

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Politička scena Severne Makedonije, od samog osamostaljenja države iz SFR Jugoslavije, suočava se sa političkim pritiscima ne samo spoljnog faktora već i sa unutrašnjim sukobima partija. Međutim, ni tu nije kraj u državnim previranjima, budući da ona postoje i okviru samih partija. Najveći rascep beleži se u najznačajnijoj i najvećoj albanskoj parlamentarnoj partiji, koja je decenijama na vlasti – i sada, sa SDSM, i ranije, sa VMRO-DPMNE. Reč je o partiji DUI – Demokratskoj uniji za integraciju.

Od samog početka formiranja nezavisne, samostalne i suverene makedonske države – albanski subjekat imao je značajnu ulogu u kreiranju države i formiranju vlasti, pre svega, zahvaljujući podršci EU i SAD. Mnogi albanski političari dolazili su sa Kosova i formirali svoje partije, koje su bile značajan politički subjekat u makedonskoj izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Partija DUI oduvek je deo vladajuće strukture i nosilac težišta na tasu kojem se odlučuje o državnim promenama. Albanski politički faktor dokazano ima značajnu, neretko i odlučujuću ulogu u kreiranju političkih prilika u zemlji. Podsetimo, na primer, da su neposredno pre poslednjih parlamentarnih izbora postavili uslov da premijer bude izabran iz albanskih redova.

Predsednik Sobranja – Talat Džaferi – izabran je iz redova albanskih parlamentarnih partija. No, albanske političke želje su da i predsednik države i premijer budu iz redova albanske nacionalnosti. Za vreme sledećih izbora, bilo vanrednih ili redovnih, očekuje se formiranje tehničke, tzv. pržinske vlade, u trajanju od 100 dana, na čijem bi čelu mogao biti premijer iz albanskog parlamentarnog bloka. Sudeći prema spekulacijama u javnosti, tu funkciju mogao bi vršiti Altan Grubi, potpredsednik Vlade, ili Bujar Osmani, ministar spoljnih poslova.
Pržinska vlada, podsetimo, formirana je pod patronatom SAD i EU u vreme šarene revolucije, kada je Viktorija Nuland, predstavnica SAD, bila prisutna u Pržinu, gde su se odvijali dogovori. Određeno je zakonom da se pred svake parlamentarne izbore formira tehnička vlada, u čiji sastav ulaze i ministri iz opozicije, pre svega, u resoru Ministarstva unutrašnjih poslova.

Međutim, od poslednjih izbora do danas, unutar najveće albanske političke partije dogodio se veliki raskol, kada je otkazana poslušnost lideru partije DUI – Aliju Ahmetiju – od strane „Ognjene grupe”, na čijem se čelu našao Izet Medžeti. Kao predstavnik partije DUI u Sobraniju, za sobom je povukao tri poslanika, i to u vreme kada se promenama Ustava RSM određuje put Severne Makedonije ka EU ili pak njenoj izolaciji iz Evrope. Međutim, Izet Medžeti je u svojim javnim nastupima naglasio da će svi poslanici koji se ne slažu sa radom partije DUI pod upravom Alija Ahmetija, Altana Grubija i Bujara Osmanija glasati za ustavne promene, te da neće oni biti ti koji će dovesti Severnu Makedoniju u izolacionu situaciju, budući da svi oni vide svoju zemlju u evropskoj porodici.

Raskol unutar partije DUI nije iznenađenje – on traje duži period, otkako je formirana ova vlada, najpre pod mandatom Zorana Zaeva, a sada i pod premijerskom palicom Dimitra Kovačevskog. Naime. „Ognjena grupa”, koju predvodi Medžeti, smatra da su Altan Grubi i Bujar Osmani, visoki predstavnici partije DUI, duboko zagazili u korupciju i kriminal. Sa druge strane, ovo je rascep i dve struje u partiji – nove i stare. S jedne strane je Ali Ahmeti, koji predvodi vojno političko krilo partije DUI, kao njen predsednik i komandant Oslobodilačke vojske u Makedoniji, koja je sarađivala i sa UČK, i koji je bio u glavnom komandujućem štabu za oslobođenje Kosova sa Tačijem na čelu. Sa druge strane, Izet Medžeti je predvodnik novog intelektualnog političkog krila.

Kao što je poznato, Ali Ahmeti je u Prištini saslušan pred Kosovskim sudom za ratne zločine, koji je izmešten u Hag i čiji su zaposlenici i istražitelji najviše iz SAD, Kanade i EU. Tada su u njegovoj pratnji bili upravo Grubi i Osmani, tada već izabrani članovi Vlade i na veoma važnim funkcijama. Njihovo prisustvo bilo je pod znakom pitanja – da li su, kao značajni funkcioneri, mogli da budu u pratnji svog partijskog šefa i poslanika Sobranja. Taj predmet, kako smo nezvanično saznali, još nije zatvoren, jer se u Hagu sudi Hašimu Tačiju.
Takođe, i Hristijan Mickoski, lider najveće opozicione parlamentarne partije u Severnoj Makedoniji, upravo zbog korupcije i kriminala, zahteva da se održe vanredni parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji, kao i da DUI ne bude deo nove vlasti. U razgovoru sa Kovačevskim Mickoski se nije složio s predlogom premijera da se uoči promene Ustava u Vladu uvedu članovi VMRO-DPMNE, jer su članovi partije DUI i sadašnje vlasti zagazili duboko u kriminal.

Podsetimo i na to da su SAD počele da ispunjavaju pretnje sankcijama za kriminalne i koruptivne aktivnosti. Podsetimo, državni sekretar SAD Blinken uputio je premijeru Kovačevskom u Vašingtonu upozoravajuću poruku da će SAD krenuti u oštru borbu protiv korupcije i kriminala na području Zapadnog Balkana, što je potvrdio za javnost i specijalni poslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Ovaj potez SAD osetili su najpre političari upravo iz redova partije DUI, a među prvima je izdvojen gradonačelnik Struge. Ovakve mere bile su iznenađujuće za rukovodstvo ove partije, budući da su se uvek pozivali na međunarodne prijatelje, među kojima su, pre svih, SAD.

U kom pravcu će se razrešiti sukob unutar partije DUI – sasvim je neizvesno, kao i to kakva će uloga ove partije biti nakon novih parlamentarnih izbora, koji su predviđeni za poslednji kvartal iduće godine, budući da se kriminalne i koruptivne delatnosti više ne mogu vratiti pod „crveni tepih”, naročito što njime koračaju visoki zvaničnici SAD, koji su, upravo zbog vladavine korupcije i kriminala, najavili sankcije svim zemljama Zapadnog Balkana.