Stub prijateljstva zemalja Otvorenog Balkana ozidan dirigentskom palicom čuvenog Zubina Mehte

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Čuveni dirigent Zubin Mehta i Beogradska filharmonija ujedinili su kulturno nebo Otvorenog Balkana održanim koncertima u Beogradu, Tirani i Skoplju, utvrdivši mostove prijateljstva na kulturnoj osnovi među zemljama članicama inicijative Otvoreni Balkan. Opojne note pozvale su sve građane Balkana da se ujedine u prijateljskom zagrljaju, te da zajedništvom stupe u evropsku porodicu. Publika je u ovim veličanstvenim nastupima imala priliku da uživa od 20. do 24. juna, najpre u Beogradu, na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine, kada je obeležen vek postojanja Beogradske filharmonije, zatim u zgradi Nacionalne opere Tirane, 22. juna, i u Filharmoniji Severne Makedonije, 24. juna.

Nesvakidašnje je iskustvo za jedan orkestar da provede celu nedelju sa Zubinom Mehtom, a ogromna privilegija za Beogradsku filharmoniju što je među omiljenim orkestrima čuvenog maestra. Tokom prebogate karijere, duge preko 65 godina, maestro je odavno počeo da bira orkestre sa kojima će redovno raditi i nastupati. Beogradska filharmonija je jedan od malobrojnih orkestara sa kojima Mehta ima redovnu saradnju, i to ne samo zbog sentimentalne veze, jer je davne, 1958. godine, Filharmonija dala prvu profesionalnu šansu tada mladom dirigentu početniku, što Mehta nikada nije zaboravio. Prema njegovom mišljenju, danas je Beogradska filharmonija među najboljim evropskim orkestrima i to je razlog zbog koga se on rado vraća i svaki put se raduje novom napretku. Ovog puta Beogradska filharmonija, sa Zubinom Mehtom na čelu, dala je nove perspektive ujedinjenju zemalja Otvorenog Balkana.

Na programu sva tri koncerta bila je Sedma simfonija Ludviga van Betovena i Fantastična simfonija Hektora Berlioza, koja je bila i na repertoaru prvog maestrovog koncerta održanog sa našim ansamblom, 1958. godine. Pred dolazak u Srbiju, Mehta je izjavio: „Smatram inicijativu Otvoreni Balkan veoma važnom, a kroz jezik muzike, koji ima veliku snagu, uvek treba da nastojimo da gradimo mostove između nas. Drago mi je da u tome mogu da doprinesem koncertima koje ću održati sa Filharmonijom u Tirani, u kojoj nikad nisam bio, kao i da se vratim u Skoplje, gde sam dirigovao odmah nakon zemljotresa, 1963. godine.”

Prepuna Velika sala Kolarčeve zadužbine. Iščekivanje maestra i milozvučnih tonova koji povezuju svetove. Muzika je zaplovila od Zapada ka Istoku, povezujući zemlje od Betovenovog Švarcvalda, preko Crnog mora, dvoraca, planinskih venaca, gde se svetlo jutarnjeg sjaja ogleda u igri. Slušajući izvedbu Fantastične simfonije Francuza Hektora Berlioza, imao sam utisak da dodirujem Dunav i Savu, da me njeni taktovi nose u Šumadiju, preko Morave i Ibra do zelenih površina prelepe Srbije, a onda do visina sa kojih vidim jedinstvo Otvorenog Balkana i dalje od toga, njegovu budućnost u evropskom zagrljaju. Stub prijateljstva zemalja Otvorenog Balkana ozidan je dirigentskom palicom čuvenog Zubina Mehte, a ovaj „neimar” nastavio je da zida slogu, zatim, u Tirani.

Umetnost je dokazala da ne poznaje granice i nesloge. Povezala je naizgled nepovezivo. Topli aplauz kojim je pozdravljena prva violina Beogradske filharmonije, koja je u ušetala miroljubivim, nežnim, ali stabilnim korakom, srušio je sve predrasude hrapave istorije među dva naroda – srpskog i albanskog. Atmosfera je bila otopljena još pre prvih taktova. Zaorio se frenetičan pozdravni aplauz kada je ulazio čuveni dirigent. Visoko podignuta dirigentska palica Zubina Mehte najpre je zamolila predivnu publiku za tišinu. Zvuk koji je proizvela Beogradska filharmonija, predvođen našom prvom violinom nežnim i temperamentnim pokretima gudala na tananim žicama, stvarao je osećaj publici da osluškuje žubor albanskog mora na obali Drača, koju su Beograđani neposredno pre koncerta obišli i ukazali domaćinima na lepote kojima mogu biti ponosni. Ljubav i dobra energija nisu prestali ni nakon završetka koncerta. Stabilnost misije Otvorenog Balkana osnažena je kompozicijama Betovena i Berlioza u Tirani, što je ispraćeno gotovo istim srčanim i dugim aplauzom kao u Kolarčevoj zadužbini, u Beogradu. Ozidan je još jedan stub prijateljstva između balkanskih naroda.

Sa istom emocijom orkestar je dočekan i u Skoplju, gde je postavljen i treći stub stabilnosti Otvorenog Balkana. Mehtin izbor francusko-nemačkog dvojca Betoven‒Berlioz u Severnoj Makedoniji prihvaćen je sa oduševljenjem, iako ovaj narod nije razdragan na pomen današnjih političkih predstavnika ovih zemalja, budući da su na leđa njihove krhke zemlje natovarili još jedan teret – novu promenu Ustava. No, dobrodošlica Zubinu Mehti i orkestru koji je predvodio bila je toliko iskrena i srdačna da se ne može opisati ni najpažljivije biranim rečima a da ne zaronimo u patetiku. Filharmonija je svojom srčanošću i poslednjim atomima energije na sceni uzvratila na najlepši i najemotivniji umetnički način. Na kraju koncerta svoju sreću je izrazio i sam dirigent Zubin Mehta zagrljajem sa orkestrom i toplinom koju je na njega prenela oduševljena publika.

„Nikad ne potcenjujte moć muzike i umetnosti. U životu sam sam puno puta širom sveta iskusio koliko muzika može da spaja ljude i povezuje različite kulture. Kada sam prvi put bio u Skoplju, bilo je to odmah posle razornog zemljotresa, 1963. godine. Iako je grad bio devastiran, ljudi su na svoju tragediju zaboravili bar na ta dva sata tokom koncerta”, rekao je Mehta.

Jelena Milašinović, PR Beogradske filharmonije, iznela je svoj utisak: „Jedinstven je način na koji Mehta brine o muzičarima i vodi ih kroz nastupe u različitim akustičnim uslovima, kao što je to bilo u sali Nacionalne opere, pozorišta i baleta Tirane i u predivnoj sali Filharmonije Severne Makedonije. Muzičari su fascinirani maestrovim poletom, fokusom, magnetskom energijom i dirigentskim rukama, koje ne stare. Zubin Mehta je nesaglediv autoritet u svakom smislu, uvek na strani ljudi i zauvek ponizan pred muzikom.”

Imao sam izuzetnu čast da se, nakon koncerta, upoznam sa maestrom Zubinom Mehtom. Ušavši u njegovu sobu, premda sam primetio i umor na njegovom licu, bio je nekako ozaren zadovoljstvom. Predstavio sam se kao dopisnik „Politike”, najstarijeg lista na Balkanu, te sam dobio priliku da sa velikom legendom imam najkraći, ali veoma drag, intervju, gde smo umesto pitanja i odgovora više komunicirali očima i osmesima.

Dok državnici ulažu velike napore da izgrade mostove prijateljstva među narodima i državama, prihvataju i nude kompromise, vode nepresušne dijaloge, umetnici sve to urade bez reči, spontano i s lakoćom. Mehta je sve to uspeo svojom dirigentskom palicom, izgradivši sa Beogradskom filharmonijom kupolu nad Otvorenim Balkanom.