Samit „Brdo-Brioni” šansa da se prekine ćutanje o promociji "velike Albanije"

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

„Brdo-Brioni”, Berlinski proces i „Otvoreni Balkan” inicijative su koje imaju zajednički cilj – da olakšaju integrativne procese zemalja Zapadnog Balkana na putu priključenja evropskoj porodici. Prva je nastala u Brdu kod Kranja, 2010. godine, a četiri godine kasnije, treći kabinet Angele Merkel osnovao je Berlinski proces, te je, pet godina nakon toga, nastala regionalna inicijativa „mini Šengen”, tj. „Otvoreni Balkan”, u Novom Sadu.

Iako EU još izmiče zemljama Zapadnog Balkana, zahvaljujući inicijativi „Otvoreni Balkan”, Srbija, Severna Makedonija i Albanija uspele su, i to u vreme ukrajinske krize, da sačuvaju mir na ovim prostorima i stišaju napetost naročito u odnosima Srbije i Albanije, što je istorijsko dostignuće kada je reč o njihovim bilateralnim odnosima. Na problem između Srba i Albanaca ukazivao je još Nušić, dok je bio konzul Kraljevine Srbije u Prištini, ukazujući u svojim depešama Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Srbije na strah Srba od agresivnog ponašanja Albanaca.

No, dok albanski premijer Edi Rama gradi evropske temelje zajedno sa Vučićem i Kovačevskim jačanjem inicijative „Otvoreni Balkan”, Aljbin Kurti pokušava da unese nemire u regionalnim odnosima. Podsetimo se nakratko dešavanja u Čairu i Tetovu, gde je promovisao Demaćijevu ideologiju stvaranja „velike Albanije”, uz himnu i mapu koja je ukazivala na pretenzije ka teritorijama Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke, a tom prilikom proglašen je i predsednikom svih Albanaca. Međunarodna zajednica ovakvo skandalozno istupanje Kurtija stavila je pod tepih, te je pitanje da li će ova tema i sada, 11. septembra, na Samitu „Brdo-Brioni” u Skoplju, biti pomenuta.

Na ovom samitu će na plenarnoj sednici i u bilateralnim susretima predsednici zemalja pokušati da zauzmu zajednički kurs za ostvarivanje evropskih integracija Zapadnog Balkana. Učestvovaće i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, tri člana predsedništva BiH, predstavnici iz Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Domaćin Pendarovski poželeće dobrodošlicu i Vjosi Osmani, koju na ovom skupu svi sem BiH i Srbije uvažavaju kao predsednicu Kosova.

Kada je reč o priključenju Zapadnog Balkana EU, podsetimo se reči predsednika Evropskog saveta Mišela, koji je na Bledu ulio nadu zemljama Zapadnog Balkana da će biti primljene u okrilje EU do 2030. godine. Međutim, Makron je izrazio skepticizam, te odgovorio Mišelu da najpre treba izvršiti reforme EU, pa pristupiti njenom proširenju. Dakle, moguće je da se Zapadni Balkan opet suoči sa rampom na putu evropskih integracija.

No, to nije jedina prepreka Zapadnog Balkana, budući da oživljena Demaćijeva ideologija o stvaranju „velike Albanije” može ugroziti mir na ovom prostorima. Bilo bi, možda, značajno podsetiti sve prisutne na ovom samitu na Pupinove zasluge na Versajskoj mirovnoj konferenciji, zahvaljujući kome je poništen Londonski pakt, te danas Dalmacija pripada Hrvatskoj, Makedonija je ostala cela sa pola Ohridskog jezera, Bled je ostao u Sloveniji, Banat u Srbiji itd. Ovo je toliko važno upravo zbog ponašanja Kurtija, ali i zbog ignorisanja njegovog ataka na teritorijalni integritet tuđih zemalja (Srbije, Crne Gore, Grčke i Severne Makedonije) u ideji o njihovom pripajanju ’velikoj Albaniji’, koju je promovisao na tlu Severne Makedonije. U vreme raspada SFR Jugoslavije Slovenija i Hrvatska su, iz svojih interesa, davale podršku otcepljenju Kosova od Srbije, a danas bi ćutanje predsednice Slovenije, predsednika Hrvatske, kao i predsednika RSM, na Kurtijevo ponašanje prekinula misao da bi, možda, naduhnuti nesankcionisanjem Kurtija, Bugari mogli zatražiti istočnu Makedoniju, Austrijanci Bled ili Italijani Jadransko more.

Biće, svakako, zanimljivo videti kako će svi predsednici država koji su učesnici foruma „Brdo-Brioni” u Skoplju dočekati Vjosu Osmani, koja se nije ogradila od Kurtijevog postupka, eufemistično ga okarakterisavši kao „mali nesporazum”. Naravno, najinteresantnije je kako će ona pogledati Makedoncima u oči upravo u njihovoj državi, u kojoj je Kurti i promovisao Demaćijevu ideju o „velikoj Albaniji”. Budući da Kurtijevo vreme u politici otkucava, epilog ostaje na Vjosi Osmani, koja može intenzivirati internacionalizaciju Albanije.

Dok se evropski put Zapadnog Balkana kroji gore pomenutim inicijativama, gde očekujemo zaključke Samita „Brdo-Brioni” u Skoplju, te nastavak Berlinskog procesa za nepun mesec u Tirani, čiji će domaćin biti premijer Albanije Edi Rama, neophodno je najpre prekinuti ćutanje o postupku Aljbina Kurtija na teritoriji Severne Makedonije, te smiriti mulj koji je na ovim prostorima podigao.