Visoka cena laganja o Kosovu

Piše za Kosovo onlajn: Srđan Garčević, osnivač bloga "Natšel Tajms"

Ako biste se vodili slikom prištinske vlasti koja se stvara u medijima, ali i u akademskoj zajednici, s pravom biste se zapitali zašto bi Srbi rizikovali nasilje da im se ne bi nametali novi gradonačelnici, u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.

Zašto ne bi želeli da žive u sistemu koji je najdemokratskiji na Zapadnom Balkanu, prema V-Dem-u, uglednoj instituciji zaduženoj za izradu rang lista i izveštaja o demokratiji koji se široko koriste u akademskoj zajednici i biznisu širom sveta? Štaviše, zar ne bi trebalo da budu ponosni što žive u sistemu koji toliko neguje vladavinu prava da odbija da se prepusti međunarodnom pritisku poslednjih deset godina i dozvoli formiranje Zajednice Srpskih Opština, samo zato što je to u suprotnosti sa njegovim svetim Ustavom? Na kraju krajeva, taj Ustav im daje ogromna manjinska prava, posebno u živom društvu izgrađenom na toleranciji i koje nastoji da podstakne građansku toleranciju i poštovanje – a protivi se etničkom nacionalizmu? Zar se ne osećaju zaštićeni činjenicom da sistem ne bi promenio ni za veliku slavnu ličnost, poput Novaka Đokovića, koji bi im potencijalno naneo štetu nevakcinisanjem protiv Kovida, kao i širenjem opasnih zapaljivih poruka („Kosovo je srce Srbija. Stop nasilju.“)? Zašto bi iko odlučio da vredi biti povređen protestujući protiv tako neverovatnog sistema?

Pa, izgleda da su ambasador SAD u Prištini, pa čak i državni sekretar SAD bili neinformisani o ovom progresivnom (i neverovatno proameričkom) utočištu usred Balkana kada su odlučili da obuzdaju aktuelnu prištinsku vladu na čelu sa progresivnim gospodinom Albinom Kurtijem, koji je vatreni borac protiv fašizma.

Verovatno znatiželjni o brojnim uspesima Prištine u upravljanju, možda su kopali malo dublje.

Ova zapanjujuće demokratska politika, koju hvale vrhunski društveni naučnici, odlučila je da nametne nove etnički albanske gradonačelnike srpskim većinskim zajednicama na osnovu izborne izlaznosti koja se kreće između donekle demokratskih 1,06% (u Leposaviću) i sjajnih demokratskih 5,78% (u Zubinom Potoku).

Razlog za slabu izlaznost je to što su Srbi odlučili da bojkotuju izbore nakon što su bili izloženi stalnom i sve većem nasilju. U periodu od 1. januara 2022. do 14. januara 2023. zabeležen je 301 incident napada na Srbe i njihovu imovinu, od kojih je u ogromnih 90 učestvovala policija pod kontrolom Prištine. Najizrazitiji su bili napadi na Srbe od strane pripadnika snaga bezbednosti koje kontroliše Priština. Jedan se čak dogodio na Badnje veče pravoslavnih hrišćana kada su upucani nenaoružani dečak i njegov takođe nenaoružani brat.

Ove činjenice ignoriše većina medija i akademske zajednice na engleskom govornom području, kao i različiti inače glasni aktivisti i naučnici koji se bave mirom, pomirenjem i međuetničkim odnosima, ali ipak, oni imaju tendenciju da se drže umova Srba, posebno onih koji žive u kosovskom multietničkom raju.

S obzirom na ovo, sigurno biste se iznenadili da čujete da privrženost Ustavu i odlukama njihovog Ustavnog suda ne sprečavaju prištinske vlasti da zadiru na zemljište Visokih Dečana, srpskog manastira pod zaštitom UNESKA. Visoka zaštita koju uživaju manjine je toliko stvarna, da je velika većina kosovskih manjina (čak i izuzimajući Srbe) odlučila da ostane u (netolerantnoj, zloj) Srbiji nakon višestrukih napada od juna 1999. Oni koji se vrate uživali bi u tako velikoj toleranciji , kao što je zabrana verskih službi od strane policije.

Živo društvo koje je prošlo preko etničkog nacionalizma je najživlje i najinkluzivnije kad god vlasti u Prištini govore o ujedinjenju sa Albanijom, ili kada guraju sumnjive istorijske teorije koje tvrde da su Albanci vlasnici srpskih spomenika. Niska tolerancija zapaljivog držanja slavnih može se videti u ponovljenim pozivima na cenzuru srpskog pozorišta od strane „liberalnog” prištinskog pozorišnog reditelja, ili zaista, u nepostojećoj osudi Dua Lipe koja deli mapu Velike Albanije i proglašava Albance „autohtonim” .

Ovo bi moglo da se shvati kao još jedna dosadna tvrdnja o licemerju i dvostrukim standardima. Nije: to je upozorenje. Činjenica da je toliko srpskih demonstranata i vojnika KFOR-a povređeno da bi neki mogli da održe iluziju o funkcionalnosti prištinske vlade trebalo bi da nas alarmira zbog ogromne cene laži i lošeg izveštavanja o Kosovu. Uvek se plaćala krvava cena za sposobnost Prištine da prikrije svoje loše funkcionisanje. Mnoge od tih fantazija rado ponavljaju velike novinske kuće.

Cena je obično bila imovina kosovskih Srba, pa čak i životi. Često su i kosovski Albanci bili ubijani da bi se održala farsa funkcionalnog i pravednog društva. Sada su to vojnici KFOR-a, a sutra bi moglo biti još krvavije.