Vjosa Osmani će nestati kao istorijska sramota, ona je proizvod za jednokratnu upotrebu Aljbina Kurtija

Vjosa Osmani je rekla da je upozorenje predsednika Makrona o mogućim posledicama u slučaju nesprovođenja sporazuma između Kosova i Srbije način da se ubije sam dijalog. Ovo je ne samo nepromišljena, već zaista užasna izjava predsednice Kosova.

Osmani se postavlja u poziciju da predsedniku Makronu drži ne samo predavanja o pitanjima Zapadnog Balkana, već i pretećim tonovima govori sa pozicije Kosova sa nemerljivom gomilom problema, i to obraćajući se Francuskoj , jednoj od vodećih zemalja EU, državi sa stalnim sedištem u Savetu bezbednosti, nuklearnoj i svetskoj sili, čiji je uticaj odlučujući od Afrike do rata u Ukrajini.

Dakle, njena megalomanska strast koja proizlazi iz psihologije razmaženog deteta je lakša strana problema u odnosu na moguće diplomatske i političke posledice ovakvog pristupa na međunarodnom planu.

Kao drugo, predsednik Makron nije tražio ništa više od implementacije sporazuma kome su sami Osmani i Kurti aplaudirali s neobuzdanim entuzijazmom. Ne postoji ništa legitimnije od strane predsednika Francuske od zahteva za implementacijom sporazuma koji su i sami Kurti i Osmani podržali, pa čak i lično zahvalili predsedniku Francuske na doprinosu.

Šta se dogodilo sada kada se čini da je Vjosa Osmani u poziciji da prekori predsednika Francuske dok viče na svoje potčinjene u Predsedništvu od šefa kabineta pa na dalje, u trenucima čestog gubitka kontrole?

Ona ne može nikome reći da se ovaj problem rešava "preko kolena". Sa  ovakvim odnosom prema predsedniku Francuske, Kosovo će biti jedini nosilac političkih posledica avanturističkog ponašanja.

Na kraju, sa idejom da se Kosovo u slučaju daljih sankcija potpuno povuče iz dijaloga, Vjosa Osmani nije samo napravila ogromnu štetu u spoljnoj politici. Naime, ona je odbacila glavno obrazloženje Aljbina Kurtija da on nastavlja dijalog, jer nema alternativu, kao nužno zlo.

Prema rečima Vjose Osmani, povlačenje je rezervna opcija Kosova u slučaju eskalacije mera EU. U njenoj ograničenosti može se činiti da je ovom izjavom upozorila na preokret paradigmi međunarodne politike. 

Da to nije tačno, nije potrebno dalje elaboririrati. Međutim, dvostruko ponašanje Osmani i Kurtija u unutrašnjoj i spoljnoj politici zahteva dalju razradu.

Metafora 'kokoške i jastreba' koju je Albin Kurti koristio da opiše oholo ponašanje šefova država u međunarodnoj areni i ponizno ponašanje na polju unutrašnje politike bez sumnje je nepovezano (kao i gotovo svaki simbolički izraz koji uzrokuje beskonačna samoočaranost u njegovoj unutrašnjosti, od kafe bez šoljice, kočije bez konja, jedenja špageta kašikom).

U paralelnom univerzumu njegovih slepih sledbenika to se zove filozofija. Ali u stvarnom svetu odgovornih političkih kreatora Kosova, dvostruka ličnost Vjose Osmani, jedno lice spolja i drugo lice iznutra, osporila je čak i krajnje granice Kurtijevih nepovezanih metafora, sa kokošima i jastrebovima, sa pticama i šotom, sa odvratnim reptilima koji sanjaju da su neustrašivi lavovi.

Vjosa Osmani se od prvog dana na funkciji ponašala kao sluga Aljbina Kurtija. Ni u jednom koraku u dijalogu, koji je duboko pogrešan i završio je bez priznanja kao posledice i sa kulturnom i teritorijalnom autonomijom za Srbe zbog delovanja Aljbina Kurtija, nije obavljala funkciju predstavnika jedinstva naroda, lidera spoljne politike oslobođenog partijskih opredeljenja. 

S ove tačke gledišta, Vjosa Osmani se kretala samo u političkoj formi, ali bez ličnog karaktera: pokazala se kao lukava sluškinja sa besplodnim pričama Fatmira Sejdijua i Ise Mustafe, vatreni obožavatelj Skendera Hisenija i konačno sluga i obožavatelj Aljbina Kurtija.

Ipak, svesna je da njene nevere imaju neke granice. Promenu političkih partnera češće od partija Mimoze Kusari treba prikriti stavom navodno dostojanstvenog ponašanja propagiranog u mračnim lekcijama Husamedina Feraja, Elvisa Hodže i Arbe Zaima.

Pa pogodite šta, došao je dan kada je Vjosa Osmani, baš ona koja je po prištinskim kafeterijama plakala što se Isa Mustafa neće kandidovati za premijera protiv Aljbina Kurtija kojeg je svojevremeno nazvala Hugo Čavez, poručila francuskom predsedniku da je njegova politika samo način da se ubije dijalog.

Vjosa Osmani nije pokazala da je zločinačka politika suzavca i fizičkih napada na političke protivnike jedan od glavnih uzroka gubitka zamaha za liberalizaciju viznog režima.

Dakle, argument da je vlast Samoopredeljen deblokirala pitanje viza krije samu činjenicu da je baš Samoopredeljenje to koje blokira proces. 

Nadalje, Vjosa Osmani je dodala da niko neće imati moć da se uključi u dijalog zbog gubitka građanskog legitimiteta.

Zapravo, po ovoj logici, ona bi zajedno sa Samoopredeljenjem trebalo što pre da napusti sv oju funkciju i pobegne kancelarije, jedni u Norvešku, a drugi na odmor u državnim vilama u Albaniji, jer su lagali čitav jedan narod o završetku dijaloga.

Od obećanja da neće pregovarati bez principa, na kraju su branili sporazum bez međunarodnog priznanja koji je u potpunosti usredsređen oko teritorijalne autonomije i Srpske pravoslavne crkve. I sami su izneverili politički mandat koji im je poverilo preko 50 odsto biračkog tela Kosova.

Drugim rečima, argumenti Vjose Osmani protiv Makrona nisu samo skandalozni zbog projektovanja moći političkog mira u međunarodnoj areni, već su pre svega argumenti protiv vlastite politike na unutrašnjem planu.

Zbog ovoga, nema razloga da Vjosa spolja deluje kao uplašeni jastreb, kada treba da se ponaša kao mokro pile, da ima samo malo obraza, svesti i savesti.

Znamo, znamo, ovo je veliki zahtev za Vjosu Osmani.

Međutim, posledice ove politike koju vode dve potpuno nezrele ličnosti biće veoma dugoročne i gotovo nepopravljive za Kosovo.

Štaviše, i sama Vjosa Osmani je, kao i njen šef Aljbin Kurti, zahtevala punu i hitnu primenu Ohridskog sporazuma, što znači sprovođenje teritorijalne i kulturne autonomije za Srbe na Kosovu.

Podelili su stavove po ovom pitanju i posle sastanka u Ohridu nema drugog načina.

Samo je pitanje vremena.

Čemu onda pretnja predsedniku Francuske za pitanje koje traže i sami Kurti i Osmani? Odgovor je prilično jednostavan.

Kurtiju i Osmani treba još malo vremena na unutrašnjem planu da iskoriste tenzije na severu kao sredstvo za jačanje uverenja javnosti da se do kraja opiru fundamentalno štetnom procesu za zemlju.

U međuvremenu, u igri balansiranja političkih pozicija na međunarodnom nivou, oni rade na stvaranju neophodne atmosfere za preduzimanje prvih koraka ka implementaciji Ohridskog sporazuma.

Ovakvim pristupom odgovornost u međunarodnim odnosima zamenili su brigama za odnose s javnošću na domaćem terenu upravo zbog svojih obmana tokom godina.

Bitka s nesposobnošću i obmanom Aljbina Kurtija verovatno će trajati još neko vreme. 

Međutim, jedno je sasvim sigurno: Vjosa Osmani je jednokratni proizvod politike Albina Kurtija, koji će nakon ovog mandata nestati, biti bačen na smetlište istorije. 

Naravno, svaki dan nastavljamo da pričamo o ostalima.

Piše:  Baton Hadžiju, novinar i analitičar, vlasnik "Albanian posta"