Zahtevi 56 parlamentaraca za tvrđi pristup prema Beogradu, zakasnelo pismo ograničenog dometa

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Pismo upućeno predstavnicima EU i SAD koji učestvuju u dijalogu Beograda i Prištine zanimljivo je zbog svoje slojevitosti i različitih poruka koje upućuje Ukrajini i Balkanu. Najpre, to je pismo koje je potpisalo 56 parlamentaraca iz Velike Britanije, baltičkih država i ograničen broj poslanika nemačkog Bundestaga koji vode poreklo iz Hrvatske i BiH na čelu sa predsednikom Odbora, Mihaelom Rotom. Među autorima su i predsednici komiteta za spoljne poslove britanskog Donjeg doma i parlamenata Češke, Ukrajine, Irske, Estonije, Letonije i Litvanije. Uz njih je i predsednik Odbora za spoljnu politiku američkog Senata, Bob Menendez. Osnovni zahtevi pisma su kritičniji odnos prema predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i previše popustljivosti prema Beogradu.

Oni poručuju da "trenutni pristup ne funkcioniše", i „traže da međunarodna zajednica uči iz naše prošlosti i osigura da ne vodimo politiku usredsređenu na Beograd na Balkanu.“ „Neophodno je „preispitati“ ovaj pristup“, podvukli su oni i pozivaju na „povratak na ravnotežu i proporcionalnost u ophođenju sa Kosovom i Srbijom“.

Oni takođe pozivaju da se, „razmotri politika diplomatije odvraćanja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova“ i poručuju da "ne treba kažnjavati one koji se zalažu za vladavinu prava i demokratiju".

Potpisnici pisma zaključuju da je Kosovo "suverena zemlja i funkcionalna demokratija" i da ova "činjenica treba da bude osnova zajedničke politike prema aktuelnoj krizi".

Pismo je, ako se sudi po broju i zastupljenosti potpisnika britanskog porekla, na šta ukazuje i to da je prvopotpisana predsednica britanskog Odbora za spoljnu politiku, Ališa Kerns koja je nedavno izazvala odijum u srpskoj javnosti kada je saopštila da srpski sveštenici i medicinsko osoblje švercuju oružje na Kosovo. Na osnovu toga, čini se da je to pokušaj britanske parlamentarne politike da se etablira i uključi u pregovarački tok između Beograda i Prištine koji od spoljnih aktera ima samo Evropsku uniju i SAD. Evropska unija je neposredni nosilac dijaloga, a SAD glavni pomoćnik "iz senke" koji često ima važnu, a još češće presudnu ulogu u ovom dijalogu. Nigde tu nema mesta za Veliku Britaniju. Velika Britanija nije više članica Evropske unije da bi njeni stavovi bili uključeni u stavove EU, a njena orijentacija ka ukrajinskom sukobu nije ostavljala skoro nimalo mesta za bavljenje drugim pitanjima kao što je, recimo, kosovsko pitanje. Velika Britanija ima istorijsko mesto i istorijske uloge u balkanskoj politici, tako da je teško odreći da Velika Britanija želi i danas da očuva ove istorijske zaloge, pored snaga koje su u ovom trenutku nesumnjivo dominatnije na Balkanu, poput EU i SAD.

U smislu delotvorene politike, ovo pismo je ograničenog dometa i prilično je zakasnilo pošto je kriza na Kosovu počela pre više od dva meseca i o njenom karakteru izjasnili su se svi subjekti koji su uključeni u njeno rešavanje – od državnog sekretara Blinkena, preko specijalnih izaslanika SAD i EU, do američkih kongresmena i senatora.

Pravi parlamentarni stav iznelo je nekoliko delegacija američkih kongresmena i senatora koji su boravili na Kosovu i u regionu od tada do danas. Američki Kongres priprema Zakon o razvoju i demokratizaciji Zapadnog Balkana koji je podržan od strane obe partije, pa su otuda učestale delegacije sa Kapitol hila koje posećuju Balkan. Do sada je održano i nekoliko saslušanja na ovu temu. Ni jedna od delegacija koja je posetila region u poslednja dva meseca, nije propustila da naglasi pretežnu odgovornost Prištine za konfrontirajući pravac kojim su krenuli ovi događaji, što je sasvim drugačije od onoga za šta se zalaže ovo pismo. Pismo nije potpisalo dvoje senatora koji su najistureniji nosioci politike američkog Kongresa na Balkanu, senatorka Džin Šahin i senator Kris Marfi. Senatorka Šahin smatra da je obrazovanje Zajednice srpskih opština neophodno, dok je senator Kris Marfi krajem maja oštro kritikovao Aljbina Kurtija i izjavio da njegove akcije nepotrebno ugrožavaju američke trupe i druge snage NATO-a na Kosovu i Metohiji, jer su Kurtijeve odluke "na severu KiM u poslednjih 30 dana dovele američke i NATO trupe u nepotrebnu opasnost". Vašington je postavio pitanje da li je Kurti partner ili nije partner i na to pitanje još uvek traži odgovor, a do tada opominje da će primeniti "odgovornost" za učinjeno, a ne sankcije. "Ako vlada u Prištini želi da započinje sukobe, mi kao Kongres moramo da donesemo odluku da li smo spremni da to podržimo", rekao je senator Marfi.

U osnovi, ceo koncept pisma predstavlja sublimaciju i predstavljanje stavova koje je već ranije izneo kosovski premijer Aljbin Kurti.

Neki komentatori su ocenili da je posebno značajno to što se među potpisnicima nalazi predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinske Rade, Oleksandr Merežko i da je Ukrajina najznačajnija zemlja među potpisnicima pisma jer bi priznanje Ukrajine „poslužilo“ i da pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo promene stav.

Merežko je ugledni međunarodni advokat iz stranke Zelenskog, koji se u junu sastao sa predsednicom Kosova.

Intonacija njegove izjave koju je kasnije dao objašnjavajući ukrajinski stav, ukazuje pre da on pokušava da ispliva iz virova u koje su ga ubacili neophodni saveznici njegove zemlje u sukobu s Rusijom, nastojeći da pomiri interese saveznika, ali i svest da podrška principima na osnovu kojih treba da nastane kosovska državnost jeste put razaranja ukrajinske državnosti. Merežko zato kaže da je priznavanje nezavisnosti Kosova još uvek sporna stvar u Ukrajini, da on sam predstavlja tek "parlamentarnu diplomatiju" i da "nema celu sliku" svih okolnosti. On je zato istakao da još uvek "postoje rasprave" i da "to nije laka stvar" jer "postoje prednosti i mane".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ako Ukrajina prizna nezavisnost Kosova u jednom danu bi "izgubila sve što je imala u svojim rukama".

"Kako posle toga Ukrajina može da kaže da se drži međunarodnog javnog prava. Uveren sam da taj adut Zelenski (Volodimir, predsednik Ukrajine) neće da baci iz ruku", poručio je Vučić.   

Autori i potpisnici pisma zapravo su logistika ideja kosovskog premijera Aljbina Kurtija. On je nebrojeno puta ponovio da je Kosovo najdemokratskija zemlja na Balkanu i da sankcije treba uvesti Srbiji jer je Srbija proruska filijala, dok je Kosovo na strani Zapada i na strani Ukrajine. „Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i finansira fašističku miliciju u severnom delu moje zemlje, te bi možda oni trebalo da dobiju sankcije“, ponovio je još jednom Kurti optužbe na račun Srbije.  

"Opet, Srbija je u tom smislu kao Rusija, ali njihova opasnost po nas ne pretvara se u strah od njih, nego u dodatne napore za razvoj i demokratiju“, kazao je Kurti. Prema njegovim rečima, Kosovo je „demokratska republika koja je po svim međunarodnim organizacijama što se tiče vladavine prava, slobode medija, ljudskih prava i borbe protiv korupcije, prva među šest država na Zapadnom Balkanu“.

„Zvanični Beograd treba da okrivi njih dvojicu za situaciju u kojoj smo i oni i mi“, pozvao je Kurti. Osim toga, on je još prošle godine zatražio da se osudi Srbija zato što nije uvela sankcije Rusiji.

Kosovski premijer je predsednika Srbije nazvao „mali Putin“, te još jednom ponovio da je Srbija pretnja regionu.

„Sa Putinovim prijateljem u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i malim srpskim Putinom, mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu nikada nisu bili ugroženiji“, kazao je Kurti i dodao da je viđena taktika „isceniranja događaja i napada da bi se okrivila druga strana u regionu“.

Preslikavanje ukrajinskog sukoba na Kosovo i obratno, ne dovodi Ukrajinu u prednost. Američki zvaničnici su bili svesni ovoga kada su u brojnim prilikama objašnjavali da je Kosovo slučaj "sui generis", upravo zato da bi izbegli pružanje argumenata ruskoj stvari u Ukrajini. Možda je ovo povezivanje slučajno, ali ukoliko nije, onda zapad testira primenljivost novog pristupa za okončavanje sukoba u Ukrajini, budući da se sve intenzivnije govori o tome, da je sam ukrajinski predsednik Zelenski govorio o okončanju sukoba i da je učestala diplomatska aktivnost mogućnoh posrednika – od Kisinždera u Kini do tek okončanog skupa u Rijadu. Sve ovo bio je uvodni šlagvort za najavljenu posetu Stjuarta Piča Beogradu, koga su potpisnici takođe adresirali kao primaoca pisma, ravnopravnog sa Lajčakom i Eskobarom i Boreljom, tako da će na tim susretima, očigledno, imati o čemu da se priča.