Petreski: Bez obzira kako će se Otvoreni Balkan razvijati u budućnosti važno da sarađujemo

Ekonomista i izvršni direktor Instituta za ekonomska istraživanja i politike "Finance Think" Blagica Petreski kaže za Kosovo onlajn da Otvoreni Balkan ima za cilj ubrzanje strukturnih reformi, koje podrazumevaju i brže restrukturiranje tržišta rada, a jedna od takvih olakšica predviđena je i u okviru ove inicijative. Dodaje da bi sporazumi o slobodnom kretanju radne snage trebalo da smanje administrativne procedure za dobijanje boravišnih dozvola, kao i da u potpunosti olakšaju dobijanje radnih dozvola između zemalja Otvorenog Balkana - Severne Makedonije, Srbije i Albanije.

U Skoplju je sutra, uoči okupljanja lidera regiona povodom Plana EU za rast Zapadnog Balkana vrednog šest milijardi evra, trebalo da u okviru inicijative Otvoreni Balkan bude označen početak primene mere slobodnog pristupa tržištu rada u zemljama te inicijative, ali je taj događaj odložen dok se, kako je navedeno iz Vlade Severne Makedonije, ne steknu svi tehnički uslovi za njeno sprovođenje.

Navedeno je i da su svi protokoli koji se odnose na uslove za slobodan pristup tržištima, kao i šeme elektronske identifikacije u potpunosti usaglašeni, a da tehnički timovi u svakoj zemlji preduzimaju odgovarajuće završne korake i aktivnosti kako bi ova mera od koristi za građane što pre stupila na snagu.

U kojoj meri će biti koristi od inicijative Otvoreni Balkan zavisi od tri ključna faktora, navodi Petreski, koja ukazuje da je regionalna ekonomska integracija od izuzetnog značaja za privredu, imajući u vidu težnje ka punopravnom članstvu u EU.

"Prvi faktor je kakva je trenutna struktura tržišta rada, drugi kolike su plate u zemljama članicama OB i treći deo je politička volja za strukturne reforme", navodi ona. 

Organizacija na čijem je čelu uradila je analizu strukture i kretanja na tržištu rada i ustanovila nesrazmere između ponude i tražnje. Objašnjava da su izuzetak zanimanja koja podrazumevaju informatičku veštinu, dok, na primer, ima drastičnih viškova u oblasti obrazovmih zanimanja, gde je čak 75 zainteresovanih radnika za jedno radno mesto. 

"S druge strane, imamo deficitarna zanimanja u uslužnoj delatnosti, gde poslovni sektor identifikuje nedostatak radnika i treba naći način da se te praznine popune. Kako će ova inicijativa uticati na takvu situaciju, svakako treba da se potrudimo ako možemo da privučemo radnike iz zemalje kojima se otvaramo, poput Srbije i Albanije, da nadoknadimo radnike, za zanimanja gde imamo manje radnika. Verovatno takva prilika postoji i za pogranične delove naše zemlje, istočni i zapadni deo", ističe Petreski.

Nastavlja da na kretanja radne snage u značajnoj meri utiču i plate.

"Uočili smo da za određene poslove, pogotovo sezonske, postoje rizici, jer bi u Srbiji radnici mogli da budu više plaćeni, i potencijalno za zanimanja iz IT industrije u kojoj su plate ponovo veće u Srbiji. S druge strane, možemo da privučemo radnike u istočni deo zemlje gde imamo slobodne zone i strane investitore, gde su plate veće, a posao privlačniji", kaže Petreski.

Navodi da bez obzira na to kako će se inicijativa Otvorenog Balkana razvijati i sprovoditi u budućnosti, treba da bude motiv da se reforme sprovode što brže i efikasnije.

"To se posebno odnosi na obrazovne eforme, moramo se brže prilagođavati potrebama tržišta rada, jer i pored toga što detektujemo da imamo zanimanja sa viškom radnika, nastavljamo da masovno proizvodimo takve kadrove, dajući lažnu nadu budućim studentima da će mogu da nađu posao u odabranom zanimanju. Drugi deo je šta radimo sa onim licima koja su na evidenciji Zavoda za zapošljavanje i koja imaju osnovnu ili srednju školu, a takvih je skoro 80 odsto među nezaposlenima, da vidimo kako možemo da ih prekvalifikujemo u skladu sa zahtevima tržišta rada. Primetili smo i da, na primer, regioni Skoplja, Bitolja i Prilepa imaju ogroman nedostatak radnika. To nije slučaj za region Pologa, gde za sva zanimanja imamo veću ponudu nego potražnju za radnom snagom, što ukazuje na potencijalnu sivu ekonomiju. Dakle, sve te analize nam pokazuju da su nam potrebne mere koje će biti prilagođene regionu, ponegde i samoj opštini", zaključuje Petreski.