Gajić: Otvoreni Balkan nemoguće ukinuti, on može samo da se unapredi

Ekonomista Mihailo Gajić smatra da bi Otvoreni Balkan prestao da postoji samo ukoliko bi se zemlje potpisnice, Srbija, Albanija i Severna Makedonija, odlučile da ukinu sve zakone kojima su doneseni zajednički sporazumi u okviru inicijative, ali se to, kaže, neće desiti s obzirom na sve benefite koje ti sporazumi donose građanima i privredi regiona. Stoga će, ističe, projekti koji su realizovani kroz "Otvoreni Balkan" nastaviti da žive i ubuduće, dok sama inicijativa ima tendenciju da se dalje razvija.

Gajić naglašava da se projekti i sporazumi realizovani u okviru "Otvorenog Balkana" ne mogu ugasiti iz nekoliko razloga. Prvi je taj što ova regionalna inicijativa ima identičan cilj kao i Berlinski proces - stvaranje regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu, kao jedan od preduslova za EU.

Primećuje da su ostale zemlje regiona, kao i sama EU, ublažile retoriku kada je u pitanju "Otvoreni Balkan", pošto su shvatili da je kreiranje zajedničkog tržišta šest entiteta regiona kroz Berlinski proces težak posao koji bi mogao da traje i narednih nekoliko decenija.

"'Otvoreni Balkan' je zapravo naziv za bližu saradnju između ove tri članice i, naravno, otvoren je i za druge države u regionu ukoliko žele da se priključe. To je zapravo niz sporazuma među ovim zemljama. Drugim rečima, ne može da se ukine Otvoreni Balkan, jer on kao institucija defakto ne postoji. Zapravo su to pojedinačni sektorski sporazumi stvoreni između zemalja članica. Dakle, Otvoreni Balkan bi prestao da postoji samo ukoliko se zemlje odluče da ukinu te zakone kojima su ovi sporazumi doneseni u parlamentima i kažu: `OK, ovo sada više ne važi`, ali ja ne vidim da će se to desiti”, rekao je Gajić za Kosovo onlajn.

Prema njegovoj oceni, "Otvoreni Balkan" ne samo da nije "završen projekat", kako su ga neki u regionu okarakterisali, već, naprotiv, ima tendenciju proširenja u smislu novih sporazima, kao i pridruživanja novih članica.

"Postoji značajan politički impetus da se zadrži ovo trenutno stanje, ako ne i da se ono unapredi dalje novim sporazumima. Videćemo šta će da se desi i sa političkim promenama u Crnoj Gori. Više ne postoji ozbiljno i jako protivljenje članstvu Crne Gore u Otvorenom Balkanu, postoje čak i pomirljive izjave u određenim političkim krugovima u okviru Bosne i Hercegovine. Dakle, ni tu ne postoji više veliki strah, jer se uvidelo da je to prvenstveno ekonomski, a ne politički proces", kazao je Gajić.

Kako dodaje, i u okviru EU se vidi da više ne postoje veliki sporovi u vezi sa time šta je poenta Otvorenog Balkana i da li on zapravo deluje. 

"Moj utisak je da EU sada prihvata Otvoreni Balkan kao jednu od postojećih integracionih procesa na kojima ona može zapravo da uči šta da radi, a šta ne u ovom regionu, imajući u vidu da Berlinski proces, koji je započet 2014, zasad nije doneo nekih većih pomaka. Tu su zeleni koridori za prelazak robe preko granica zemlja članica koje zapravo idu ka EU, to je priznavanje određenih kvalifikacija u okviru zemalja Zapadnog Balkana i tu su neki drugi manje važni integracioni sporazumi. Dakle, to je sve još uvek jako daleko od proklamovanja glavnog cilja, zajedničkog kreiranja regionalnog tržišta. Ukoliko se nastavi ovim korakom u okviru Berlinskog procesa plašim se da će kreiranje regionalnog tržišta trajati nekoliko decenija. Drugim rečima, to možda nikada neće biti završeno", smatra ekonomista. 

Gajić konstatuje da kada šest entiteta treba da se dogovori o nekim tehničkim sporazumima to ide mnogo teže i sporije nego kada imate samo tri. U tom kontekstu, napominje, trebalo bi posmatrati odnos Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa - neke zemlje su spremnije za integracione procese od drugih i zato su rešile da ne moraju da čekaju ostale koje se nalaze na "začelju kolone da bi radile nešto dobro". 

Ističe da se ekonomski efekti "Otvorenog Balkana" zaista osećaju i da makroekonomska istraživanja ukazuju da takva saradnja između zemalja regiona privlači više stranih direktnih investicija, ali, takođe, i pozitivno utiče na trgovinsku razmenu i ekonomski rast.

Na pitanje kako vidi inicijativu Otvoreni Balkan u budućnosti, Gajić kaže da se sada eventualno sporije odvijaju integracioni procesi i implementacija sporazuma. Navodi da je u planu umrežavanje platforme za naplatu putarina, što je već zaživelo u Srbiji i Severnoj Makedoniji,  a da se trenutno radi na kreiranju pojedinačnih graničnih prelaza koji bi bili samo za državljane Otvorenog Balkana.

"Kada posmatrate privredu, od velikih stranih udruženja kao što su predstavnici nemačkih, američkih i drugih privrednih komora koje ovde posluju, do privrednih komora samih država članica, niko se ne buni protiv integracionih procesa i svi vide veliku šansu koju im kreira veće otvoreno tržište Zapadnog Balkana u odnosu na male nacionalne privrede. Tako da su glavni strahovi od Otvorenog Balkana zapravo političke prirode, a ne ekonomske", zaključio je Gajić.

Govoreći o dostignućima Otvorenog Balkana, on kaže da ima dosta stvari koje su od malog značaja na realnom nivou, ali i onih koje imaju neku vrstu marketinškog ili simboličkog značaja, kao što su dogovori o zajedničkom nastupu vezano za turizam na stranim tržištima ili kao što je sajam "Vinska vizija".

Smatra da je jedan od najznačajnijih sporazuma tri države priznavanje fitosanitarnih isprava.

"Stvari koje zaista imaju ekonomsku važnost su one poput priznavanja fitosanitarnih isprava. Drugim rečima, sada hrana između tri zemlje potpisnice, Srbije, Severne Makedonije i Albanije, može da prelazi granice bez nepotrebnog zadržavanja i stajanja na granicama, bez različitog vađenja istovetnih pojedinačnih papira laboratorija iz Srbije, Severe Makedonije i Albanije. Dogovoreno je da se ta dokumentacija priznaje, što zapravo ubrzava i pojeftinjuje trgovinu poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima između ove tri zemlje", istakao je Gajić.

Takođe, dodaje da je jedan od ključnih projekata koji će umnogome olakšati kretanje, život i zapošljavanje građana, kreiranje zajedničkog tržišta rada.

"Tu je i kreiranje zajedničkog tržišta rada koje još uvek ide sporo, jer u makedonskom parlamentu postoji neka vrsta političkog stajanja. Zbog njihovih unutrašnjih prilika parlament ne radi zamišljenom dinamikom kako je to bilo zapravo predviđeno. Ali, ideja je da neko od državljana ove tri zemlje može da se na nekom portalu prijavi i dobije nešto što liči na naš privremeni JMBG i sa tim brojem može da traži posao bez vađenja boravišne ili radne dozvole u bilo kojoj od ove tri zemlje članice", pojasnio je on.