Stanić: Jedinstveno tržište rada Otvorenog Balkana od danas funkcioniše - za dalji razvoj i nove investicije

Jedinstveno tržište rada u okviru Otvoreni Balkan danas zvanično počinje da funkcioniše, poručio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Bojan Stanić i istakao da je to jedan od značajnijih retultata te inicijative koji će Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji pružiti priliku da odgovore na problem nedostatka radne snage i učiniti ih atraktivnijim za strane investitore, kao i doprineti ravnomernom regionalnom razvoju te tri zemlje.

Stanić podseća da je jedinstveno tržište rada zaživelo zahvaljujći dogovoru koji su ranije potpisali zvaničnici iz Srbije, Sverne Makedonije i Albanije.

"Danas upravo počinje da funkcioniše jedinstveno tržište rada za zemlje članice inicijative Otvoreni Balkan. Dakle to je jedan od najznačajnijih opipljivih rezultata ove inicijative u poslednje vreme. Svakako to treba da doprinese sa pozicije relokacije raspoložive radne snage na ove tri zemlje, učini prostor atraktivnijim za investitore koji dolaze spolja i ono što je treće, a posebno je važno, da doprinese ravnomernijem regionalnom razvoju ove tri zemlje", rekao je Stanić za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da ukoliko se, recimo, južni deo Srbije posmatra kao deo jedinstvenog tržišta rada u okviru Otvorenog Balkana, što je od danas i omogućno, onda se može ptretpostaviti da će jedan deo tamošnjih stanovnika na dnevnom nivou ići u Severnu Makedoniju da rade i obrnuto, ljudi iz Severne Makedonije dolaziće na jug Srbije u potrazi za poslovnim ponudama.

Napominje da je, zahvaljujući jedinstvenom tržištu rada i maloj geografskoj udaljensti potpisnica Otvorenog Balkana, sada izvodljivo da neko bude prisutan četiri ili pet dana u zemlji u kojoj radi, a ostalo vreme da provodi kod kuće.

"To je sada izvodljivo bez fizički velikog napora imajući u vidu da su to relativno male relacije. Od Skolja do Niša ima oko 120 kilometara", naveo je Stanić.

Ukazuje i da će zajedničko tržište rada privući kapitalne investitore koji neće gledati tri zemlje pojedinačno, već kao jedinstven tržišni potencijal.

"Investitori koji gledaju na prostor te tri zemlje kao na jedinstveno tržište rada više ne posmatraju 6,5 miliona stanovnika ili potrošača u Srbiji, ili dva miliona u Severnoj Makedoniji, ili 2,8 miliona u Albaniji, već će posmatrati nekih oko 11 miliona potrošača koji svakako imaju veću kupovnu moć za određene kompanije koje do sada nisu imale interesa da ovde investiraju", kazao je stručnjak.

Očekuje se, kako ističe, da određeni sektori ostvare već na početku ovog projekta benefite. Kada je reč o Srbiji, ističe, najveću korist od jedinstvenog tržišta rada imaće sektor građevinarstva budući da se zemlja priprema za održavanje svetske izložbe Ekspo 2027.

"Ono što je bitno kada govorimo o Srbiji, tu se pre svega misli na građevinarstvo. Imajući u vidu sada koncentraciju građevinske industrije na izgradnju Ekspoa 2027, imamo na raspolaganju neke dve do tri godine da se sve to sada privede nameni. Samim ti kada imate u tako relativno kratkom roku tu obavezu da ispoštujete standarde koje je svetska izložba propisala, vi apsolutno morate da se prilagoditi i pronaći dodatne firme, dodatne proizvođače građevinskog materijala i dodatne radnike", naveo je Stanić.

Ukazuje da kada zemlja ima manjak ranika, a potrebu za radnom snagom koja raste, mora podizati cenu rada, što može, kako naglašava, postati atraktivno za ljude koji dolaze iz Severne Makedonije i Albanije. 

To im, dodaje, u narednom srednjeročnom periodu priža mogućnost da pronađu posao koji je dobro plaćen u poređenju sa evropskim prosekom.

Kada je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, Stanić ocenjuje da će jedinstveno tržište rada donelti benefite sektoru ugostiteljstva.

"Dosta ljudi iz Srbije i Severne Makedonije idu privremeno da rade na hrvatsko primorje. Zbog veće tražnje na primorju Albanije ili negde u reonu Ohridskog jezera postoji mogućnost da se nadnice povećaju, onda svakako da bi se naši ljudi ipak odlučili da ove godine zamene hrvatsko primorje sa turističim destinacijama u ove druge dve zemlje okosnice inicijative", ukazao je Stanić.

Stanić pojašnjava da brzina dobijanja dozvola zavisi pre svega od samih građana tri zemlje i njihove otvorenosti prema novim prilikama. 

"Svakako se očekuje da se interesovanje postepeno povećava. Naravno zavisi i od administracija država koliko će usešno i efikasno voditi tu administraciju svih tih zahteva, a moraju da postoje i prilike, koje su dobro plaćene i perspektivne", istakao je on.

Konstatuje da je za zemlje Otvorenog Bakana važno da privuku kvalitetnu radnu snagu i da smanje zavisnost od uvoza radnika.

"Ono što je bitno, jedinstveno tržište rada jeste jedan korak koji treba da doprinese da budemo manje zavisni od uvoza radne snage", zaključio je Stanić.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu omogućava svakom državljaninu tri zemlje Otvorenog Balkana da ima isti pristup tržištu rada u bilo kojoj od zemalja kao lokalni državljanin.

Državljani, lica koja imaju državljanstvo jedne od strana potpisnica, imaju pravo da se kreću, ostaju i rade slobodno na teritoriji strana potpisnica tj. u okviru svih zemalja OB.

"Slobodan pristup tržištu rada ima za cilj da spreči dalji odliv mozgova iz regiona nudeći mogućnosti za zapošljavanje unutar regiona, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima kako iz lokalnih tako i iz međunarodnih kompanija koje posluju u regionu. Radnici imaju mogućnost da pronađu bolje plaćene poslove i poboljšaju svoje životne situacije kada se manje kontroliše njihovo kretanje", navode iz PKS.

U skladu sa protokolima potpisanim u Skoplju 21. januara 2024. godine, procedura za slobodan pristup tržištu rada podrazumeva da državljanin jedne od članica Inicijative Otvorenog Balkana, koji želi da se zaposli u nekoj od čalanica Inicijative ili je već pronašao poslodavca, treba da poseduje Indentifikacioni broj Otvorenog Balkana koji se dobija od lokalnih organa putem elektronske platforme eUprava.

Zainteresovani treba da popuni formular na platformi eUprava i priloži važeći biometrijski dokument. Na osnovu dostavljenih podataka, lokalni nadležni organi, preko platforme eUprava generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan (IDOB)

Nakon toga zainteresovani može da pristupi portalu eUprave odredišne zemlje i podnese zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Odredišna zemlja dozvoljava ili uskraćuje slobodan pristup tržištu rada zaintersovanom, na osnovu provera.

"Nakon dobijanja odobrenja zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državljanin zemlje, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole", navodi se u saopšenju.