Stanić: Radnici u regionu imaju veći izbor nego poslodavci

Položaj radnika u regionu Zapadnog Balkana danas je povoljniji nego ranije, ali tržište rada istovremeno opterećuju nedostatak radne snage, migracije i politička nestabilnost. Interesi radnika i poslodavaca na neki način jesu sukobljeni - privrednici žele niže troškove, radnici žele veću zaradu. Ali u tom odnosu mora da postoji razumevanje kako da obezbedimo optimalne uslove za funkcionisanje privrede, jer je to preduslov za razvoj celog društva, rekao je u podkastu KOntekst Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Navodi da su uslovi rada u regionu relativno bolji nego prethodnih decenija. U Srbiji se, kaže, to vidi kroz porast plata i rast minimalne zarade.

„Srbija ima najveće mogućnosti zapošljavanja, ali nama nikada nije bio interes u regionalnim integracijama da povlačimo ljude iz regiona. Radnik koji je došao iz Albanije u Srbiju doprinosi radnom potencijalu Srbije, ali je minus u radnom potencijalu Albanije“, naglašava Stanić.

Podseća da je ideja inicijativa poput Otvorenog Balkana ili Berlinskog procesa bila drugačija.

„Naravno da je jedan od stubova integracije slobodan protok ljudi, pored protoka robe, usluga i kapitala. Dakle zajedničko tržište koje bi snažnijim glasom došlo do evropskog tržišta. Ali istovremeno moramo voditi računa o ravnomernom razvoju“, objašnjava Stanić.

Hronični nedostatak radne snage

Jedan od najvećih izazova je, navodi, sistemski nedostatak radne snage.

„Mi u celom regionu imamo problem nedostatka radne snage. To nije pitanje samo građevinarstva, transporta ili ugostiteljstva, to je i prerađivačka industrija, pa i poljoprivreda“, upozorava Stanić.

Dodaje da bez uvoza radne snage mnogi sektori već sada ne bi mogli da funkcionišu.

„Ne bi bilo moguće održavati pojedine sisteme. Vidite i u bolnicama i u restoranima da rade ljudi iz vanevropskih zemalja, oni su postali neophodni“, kaže on.

Strani radnici kao nužnost i izazov

Stanić ukazuje da uvoz radne snage otvara i niz pitanja.

„Imate dve kategorije - privremene radnike, na primer u građevinarstvu, i one koji dolaze na duži rok, u IT sektoru, inženjerskim i menadžerskim poslovima. Problem je što veliki deo radnika iz azijskih zemalja nisu ovde značajni potrošači. Njihove zarade su u proseku skromne i često ih šalju porodicama“, objašnjava Stanić.

Poseban izazov vidi u integraciji.

„Na Zapadnom Balkanu institucije su slabije nego u razvijenim zemljama poput Nemačke, pa je integracija migranata teža - od učenja jezika do poštovanja normi. Zato bi veliki priliv mogao da predstavlja problem“, upozorava Stanić.

Zašto je domaći radnik ključan

Stanić naglašava značaj zadržavanja domaće radne snage.

„Naš radnik je dvostruko važan - i kao radnik i kao potrošač. Ako strani radnici novac šalju u svoje zemlje, onda moramo voditi računa o unutrašnjoj potrošnji. U tom smislu, nekada je potrebno odustati od maksimizacije profita ako to znači bolje uslove za domaće radnike, kako bi oni ostali ovde i trošili. Jedino tako možemo da se borimo sa ključnim rizikom za našu održivost, a to je negativan demografski trend“, rekao je gost KOnteksta.

Smatra da radnici iz regiona imaju sve manje razloga za odlazak u inostrastvo, kao i da teret poboljšanja uslova za rad moraju da snose država i privreda.

Politika kao kočnica razvoja

Ekonomske potencijale regiona često ograničava politika, smatra gost KOnteksta.

„Sukobi su odavno iza nas, ali mi i dalje gubimo vreme i ekonomske prilike koje bi svima donele korist. Visok politički rizik je često faktor koji opredeljuje da li će neki investitor doći. Neodgovorne izjave političara nekada nemaju utemeljenja u realnosti, ali investotor ne zna i ne ulazi dublje u analizu. Dovoljno je da region ima reputaciju nestabilnog i oni će odustati“, kaže Stanić.

Na pitanje kako smanjiti politički rizik odgovara da to nijedna država ne može sama. Zato je, navodi, važno nastaviti proces evrointegracija.

AI i budućnost rada

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, Stanić smatra da nema mesta panici.

„Strah od tehnoloških promena postoji oduvek - bio je prisutan i sa pojavom parne mašine, automobila, aviona. Ne vidim opasnost od masovnog otpuštanja, jer bez ljudi koji razumeju posao nema održivosti ni privrede ni pojedinačnih delatnosti“, ističe Stanić.

Zaključuje procenama međunarodnih agencija i institucija da će za pet do deset godina situacija biti gora po privredu i društvo, ali i da će zarade morati da rastu kako bi se sprečio odlazak stanovništva.

„Ranije je važilo - ako nećeš da radiš, ima ko hoće. Danas sve češće važi - ako ti nećeš da platiš, ima ko hoće“, zaključuje Stanić.

Celo gostovanje Bojana Stanića u podkastu KOntekst možete pogledati u video prilogu.