Izbor zanimanja - mladi u regionu prate tržište rada, ne žele zanate, već usklađenost sa privatnim životom

Mladi na Zapadnom Balkanu prilikom izbora profesije prate trendove na tržištu rada, biraju informatičke, tehnološke, kao i građevinske, arhitektonske, te medicinske fakultele, ali zanimljivo im je i srednje stručno obrazovanje jer je povezano sa privredom. Zanati ih slabo zanimaju, a osim dobre zarade sve im je važnije da postoji ravnoteža između posla i privatnog života – tako, kada se „ukrste“ podaci i iskustva iz regiona, razmišljaju nove generacije koje sada biraju svoj profesionalni put.

Piše: Darko Savanović

U vrhu liste poželjnih fakulteta primat drže nove tehnologije, slede inženjerska, pa medicinska struka. Sve su popularnije profesije koje se tiču ljudskih resursa, pa su studije psihologije poslednjih godina među traženijima.

Zanimljivo im je i srednje stručno obrazovanje, jer je povezano sa privredom. Zanatlije fale u celom regionu, pa su i njihova primanja uglavnom iznad proseka. Ipak, mladima zanat nije toliko privlačan. Privlačnije im je nešto drugo – balans između privatnog i poslovnog života.

Nove generacije donele nešto novo na tržište rada

Nove generacije u Srbiji donele su mnogo toga novog na tržište rada, konstatuje Tatjana Vidaković iz Infostuda, dodajuću da mladi itekako prate trendove i ono što poslodavci traže.

„Po tome vidimo interesovanje za informacione tehnologije, za upis na tehničke fakultete. Sve više su u usponu profesije koje se tiču ljudskih resursa, tako da imamo veliko interesovanje poslednjih godina i za studije psihologije. Medicina i stomatologija su uvek u vrhu interesovanja, kao i ekonomija, pravo. Isto tako Arhitektonski fakultet. To su fakulteti koji već u prvim upisnim rokovima vrlo brzo popune svoje kvote“, rekla je Vidaković za Kosovo onlajn.

Sa druge strane, ukazuje da se na tržištu rada oseća ogroman deficit zanatlija, ali da mladi nisu toliko zainteresovani za takve poslove iako su zarade višestruko veće od republičkog proseka.

Mladi žele da usklade posao sa privatnim životom, a pored solidne zarade, važna im je i društvena odgovornost i imidž kompanije.

„Izuzetno je važan balans između posla i privatnog života. I odatle, često se opredeljuju za kompanije koje nude ili neku mogućnost rada od kuće ili hibridnog rada, znači malo sa radnog mesta, malo od kuće. Izuzetno im je bitan i način na koji će trošiti i koristiti slobodno vreme“, kazala je Vidaković.

Prema njenim rečima, iako je u uslovima ekonomske krize finansijski efekat dominantan, nove generacije kod izbora posla zanimaju međuljudski odnosi, kakva je kompanija, kakva je njena kultura, na kakvim projektima će raditi, čime će se baviti i kakve su im mogućnosti za napredovanje.

Balans između privatnog života i posla važan je i mladim Makedoncima.

Prema rečima karijernog savetnika Katerine Zlatanovske Popove nove generacije u Severnoj Makedoniji menjaju razmišljanje prilikom izbora profesije i radnog mesta, a sve su više otvoreni da razmotre mogućnosti da žive u svojoj zemlji, ali da rade za poslodavce u inostranstvu.

„Razmišljanje mladih se menja i sada se interesuju za to gde će imati bolji život, ali ne da bi se iselili iz zemlje, već bolji život sveukupno posmatrano. Koja će im to profesija i struka omogućiti da imaju balans između posla i privatnog života. Novim generacijama to zaista mnogo znači“, rekla je Zlatanovska Popova za Kosovo onlajn.

Ukazuje i da su mladi sve više otvoreni da razmotre mogućnost da u svojoj zemlji žive i rade ali – za poslodavca iz inostranstva.

„Počinju da uviđaju mogućnost ili benefit od toga da ipak ostanu ovde gde su njihovi prijatelji, porodice, a da sagledaju mogućnosti i opcije kako da rade za klijente i poslodavce koji su van države. Nove generacije imaju privilegiju da razmatraju takve mogućnosti umesto da se isele – da žive u Makedoniji, rade za inostranstvo i zarađuju veće plate“, rekla je Zlatanovska Popova.

Na pitanje da li su potrebe tržišta usklađene sa ponudom škola, odnosno sa obrazovnim profilima, odgovorila je da tu postoji veliki napredak, te primećuje pozitivan trend u odnosu na stručno obrazovanje, ali da tu treba još mnogo da se radi.

Čovek treba da ide na posao sa zadovoljstvom

Ni mladi u Albaniji nisu izuzetak. U najvećoj meri žele da studiraju nove tehologije, ali ne zaostaju ni medicinske nauke.

„Znamo da je danas tehnologija prioritet, jer pruža velike mogućnosti zapošljavanja, pa na tržištu rada postoji velika potražnja. To podstiče mlade ljude da biraju ovaj smer. Međutim, ne zaostaju ni grane medicinskih nauka“, rekla je profesorka Univerziteta u Tirani Arjana Mučaj za Kosovo onlajn.

Napomenula je da, ipak, statistika govori da je u Albaniji sve manje lekara, jer mnogi od njih napuštaju zemlju, uz evidentan manjak medicinskih sestara.

„Potražnja na tržištu, u zemlji i van nje, stalno raste. To su dve glavne grane u kojima je popunjeno 100 odsto kvota na univerzitetima, a potražnja je veoma velika. Takođe, tražena je i stomatologija”,  rekla je Mučaj.

Povećanje interesovanja se, prema njenim rečima, primećuje u inženjerskim granama, pa je građevinsko inženjerstvo sve atraktivnije zbog  „građevinskog buma“ u Albaniji. Sa druge strane, društvene nauke koje su donedavno bile popularne kod mladih, sada su „u padu“, osim ekonomije i prava za koje je potražnja i dalje velika. 

Ukazala je, ipak, da u Albaniji država prioritet daje stručnim školama kako bi se nove generacije brže izvele na tržište rada, ali da  tu postoji manjak interesovanja zbog plata, ali i lošeg odnosa poslodavaca.

Kao primer je navela turuzam.

„Vidimo da postoje nedostaci kod vlasnika preduzeća u oblasti turizma u načinu na koji se odnose prema zaposlenima, u svim aspektima. Uslovi rada nisu zadovoljavajući. Rekla bih da zanimanja u turizmu nisu baš popularna kod mladih, uprkos činjenici da je njihova želja za radom velika“, konstatuje Mučaj.

Prema njenim rečima, većina mladih koji stiču obrazovanje u albanskim stručnim školama za turizam sklonija su odlasku u susednu Grčku.

„Grčka ima tradiciju u turizmu. Zbog toga mladi odlaze nakon završetka stručnih škola. Tačno je da danas govorimo o visokim platama u turizmu, ali eksploatacija nad mladima u ovim poslovima takođe donosi nezadovoljstvo. Čovek treba da ide na posao sa zadovoljstvom, a na to utiče plata, ali i drugi uslovi rada“, zakjučila je Mučaj.

Na kosovskom tržištu rada i dalje je najveća potražnja upravo za osobama sa srednjim stručnim obrazovanjem, kaže Špetim Kaludra iz Agencije za zapošljavanje Kosova.

„Ukupan broj onih koji traže posao registrovanih kod javnih službi za zapošljavanje do kraja prošle godine bio je 65.488. Od tog broja, 33.954 su žene, dok je 31.534 muškraca, što odražava veće učešće žena u strukturi nezaposlenih“, rekao je Kaludra za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, podaci za prošlu godinu pokazuju da je najveća potražnja na tržištu rada i dalje za osobama sa srednjim stručnim obrazovanjem.

„Ova kategorija beleži povećanje od 6,8 odsto u odnosu na 2024. godinu, što odražava orijentaciju tržišta ka tehničkim i stručnim profilima. Što se tiče stope zaposlenosti, najviši nivo je zabeležen u kategorijama mastera (8,2 odsto) i diploma osnovnih studija (7,7 odsto), kao i kod osoba sa srednjom školom (6,9 odsto), dok je  najniža stopa zaposlenosti kod nekvalifikovanih (2,2 odsto)“, rekao je Kaludra.

Dodao je da u potrazi za poslom poteškoće uglavnom imaju oni sa nižim kvalifikacijama. Što su stručne veštine i sposobnosti veće – lakše je zaposlenje i obrnuto, konstatuje.

Kaludra je naveo i da je Agencija za zapošljavanje uglavnom sarađuje sa Ministarstvom prosvete, a manje sa školama.