Ajvor Roberts: Stavovi Ališe Kerns podstiču Kurtija da veruje da ima međunarodnu podršku

Bivši britanski ambasador u Jugoslaviji Ajvor Roberts ocenio je da pristrasni stavovi poslanice britanskog parlamenta Ališe Kerns podstiču kosovskog premijera Aljbina Kurtija da veruje da ima međunarodnu podršku da se odupre postizanju kompromisa sa Srbijom.

Roberts je u autorskom tekstu za britanski Telegraf naveo da je "zapažanje Rebeke Vest o sklonosti Engleza da zauzmu stranu na Zapadnom Balkanu i dalje istinito i čini se da nema boljeg primera za to od Ališe Kerns, predsednice Komiteta za spoljne poslove".

Kako dodaje, Kerns koja je nedavno iznela optužbe da se oružje sanitetima iz centralne srpske švercuje u pravoslavne crkve na Kosovu, ima pravo na svoje mišljenje, ali ukazuje i da je druga stvar da li njeni pristrasni stavovi, kao nekoga ko ima važnu i uticajnu poziciju, podstiču Kurtija da veruje da ima međunarodnu podršku da se odupre kompromisu ili da čeka "bolji dogovor".

"Više pregovarača mi je reklo da je upravo to efekat koji imaju njene intervencije", naveo je Roberts.

Kako je dodao, iskusne diplomate i pregovarači imaju sve činjenice i informacije koje su im potrebne da pomognu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Kurtiju da postignu dogovor višedecenijskog problema.

Navodi i da razna mišljenja i emocije sa strane nisu od velike pomoći, kao ni mešanje Kremlja.

"Posle skoro četvrt veka nepopustljivosti i ćorsokaka, možda konačno stižemo do te tačke u dugotrajnom kosovskom sporu. Za one koji tada nisu rođeni, a takvih je mnogo, Kosovo je bilo deo Srbije koji je imao albansku većinu i borio se za svoju nezavisnost, što je kulminiralo intervencijom NATO-a 1999. Od tada su mnoge zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu, ali Srbija i drugi nisu i značajna srpska manjina ostaje na Kosovu. Decenijama pregovori nisu uspeli da postignu veliki napredak. Pa ipak, dok ne bude sporazuma, ni Srbija ni Kosovo neće moći da uđu u Evropsku uniju. Proteklih godinu dana i SAD, EU i Velika Britanija su činile usaglašene napore da ubede i nagovore dve strane da se slože oko rešenja. Postoji realna perspektiva da će njihovi napori biti nagrađeni i da će dvojica lidera, predsednik Srbije Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, pristati na neophodne bolne i politički teške kompromise. To je važan i istorijski trenutak", navodi Roberts.

Pregovore o rešavanju kosovskog pitanja uporedio je sa finalnim mečom na Vimbldonu između Novaka Đokovića i Karlosa Alkaraza. 

"Pošto serviraju za meč – a nagrada je ovde ogromna – ćutanje publike bi bilo prikladno", poručuje Roberts.

Primećuje da, nažalost, u publici ima ljudi koji prave galamu i odvraćaju pažnju.

"Najvažnija i najproblematičnija je rulja na 'ruskom kraju' stadiona. Rusija ne želi da vidi dogovor oko Kosova. Jedina uloga Rusije u regionu je da pokaže kako želi da se bore do kraja za odbranu udela Srbije na Kosovu. To nije zato što je Rusiji mnogo stalo do Srbije – istorija pokazuje da nije – već zato što je to važan front u njihovoj konfrontaciji sa Zapadom, konfrontaciji koju trenutno gube", navodi.

Roberts smatra da će kada Beograd i Priština postignu sporazum, uticaj Rusije u regionu biti gotov, a njen globalni status dodatno umanjen.

Stoga se, kako kaže, može očekivati da Rusija pravi provokacije i incidente koji će učiniti mir manje verovatnim.