Kosovska vlada spremna da razgovara sa Velikom Britanijom o centrima za migrante

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izrazio je spremnost da razgovara sa Ujedinjenim Kraljevstvom o predlogu o osnivanju „centara za povratak“ na Kosovu za tražioce azila koje je Velika Britanija odbila, piše Radio Slobodna Evropa.

Ova izjava usledila je nakon izveštaja da Ujedinjeno Kraljevstvo razmatra Kosovo kao jednu od mogućih mesta za smeštaj migranata koji su završili proces žalbe na azil u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Portparol kosovske vlade Perparim Krieziju  u izjavi za Radio Slobodna Evropa, rekao da Kosovo „želi da pomogne Ujedinjenom Kraljevstvu, prijatelju, partneru i savezniku, kao i njegovoj laburističkoj vladi“.

„Verujemo da je fer reći da možemo započeti diskusije o ovoj temi, ali sve naše državne institucije moraju biti uključene i onda će odluka zavisiti od njihovih preporuka. Na mnoga pitanja će morati biti odgovoreno unapred“, rekao je Krieziju.

Predlog za osnivanje centara za povratak deo je šire strategije Velike Britanije za rešavanje problema rastućeg broja migranata koji stižu na englesko ostrvo ilegalnim rutama.

Prema izveštajima britanskog lista „Tajms“, ovi centri bi služili za smeštaj tražilaca azila koji su završili proces žalbe i čekaju deportaciju.

Međutim, međunarodna organizacija „Human Rights Watch“ izrazila je zabrinutost da bi korišćenje balkanskih zemalja kao zemalja domaćina za migrante moglo da krši njihova prava i stvori nove izazove za zemlje domaćine.

Albanija već ima centre za povratak migranata koji se vraćaju iz Italije, dok je britanska vlada nedavno predstavila investicioni paket od šest milijardi evra u Severnoj Makedoniji.

Sama EU je u martu preduzela korake kako bi omogućila državama članicama da obrađuju zahteve migranata van granica bloka od 27 zemalja.

U međuvremenu, u sličnom sporazumu koji je takođe izazvao kritike, 2022. godine, Kosovo i Danska su se složile da zakupe 300 zatvorskih ćelija u Kazneno-popravnom zavodu u Gnjilanu za smeštaj stranih zatvorenika koji se očekuje da budu deportovani iz Danske nakon odsluženja kazne.

Zauzvrat, Kosovo će imati koristi od preko 200 miliona evra, koji će biti uloženi u Popravno-pravnu službu i projekte obnovljivih izvora energije.

Očekuje se da će prvi zatvorenici iz Danske stići na Kosovo u aprilu 2027. godine.

Ovaj sporazum je izazvao reakcije međunarodnih organizacija i civilnog društva, koje su izrazile zabrinutost zbog mogućnosti kršenja ljudskih prava i izazova koje bi upravljanje stranim zatvorenicima na Kosovu moglo da donese.

Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture (KRRT) izrazio je zabrinutost zbog uticaja koji ovaj sporazum može imati na prava zatvorenika na Kosovu.

Kosovo je ranije pružilo utočište oko 1.900 avganistanskih državljana, koji su evakuisani iz Avganistana nakon što su se talibani vratili na vlast 2021. godine.

Nakon dve godine rada, zatvoren je kamp „Lija“ u američkoj vojnoj bazi Bondstil u Uroševcu. Prema podacima kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova, većina Avganistanaca je već prebačena u zemlje domaćine, dok je mali broj još uvek ostao na Kosovu.

Prema sporazumu između Kosova i Sjedinjenih Država, Avganistanci bi ostali na Kosovu dok ne prođu proces provere za preseljenje u SAD ili neku drugu zapadnu zemlju.