Konferencija o migrantskoj krizi: Izazove niko ne može da reši sam, potreban konsenzus unutar Evrope

Pitanje migracija za sobom povlači i druga, poput ekonomskih i bezbednosnih, jer migracije utiču na sve sfere života - na kulturu i demografiju, ali ovo pitanje nije „hitan slučaj“, već globalni, dugoročni izazov za koji nema brzih rešenja, neke su od poruka koje su se čule na današnjoj konferenciji „Migrantska kriza: Evropske politike i Zapadni Balkan“, koja se održava u Beogradu.

Migracije su zajednički problem i zahtevaju partnerstvo EU sa Zapadnim Balkanom, takođe je rečeno na konferenciji koju su organizovali Centar za spoljnu politiku iz Beograda i Kancelarija Hans Sidel fondacije u Beogradu. 

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović navela je da migrantska kriza traje 15 godina i da je u poslednjih deset na tlo Evrope ušlo 29 miliona ilegalnih ili legalnih migranata. Prva zemlja koja je bila pod udarom migranata, kako je navela, bila je Italija 2010. godine, u koju su u to vreme migranti dolazili sa severa Afrike. 

„Zapadni Balkan je došao u središte kao tranzitna ruta ali ne i kao krajnja distanca, a Srbija je pokazala operabilnost da sa ovim problemom izađe na kraj na adekvatan način“, rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, 730.000 migranata je ušlo na tlo Velike Britanije i ta zemlja je pokušala da uspostavi sporazum sa Ruandom kao jedan vid rešenja za migrante, a Italija sa Albanijom kroz otvaranje centara za prihvat migranata, ali to, kako je konstatovala još nije zaživelo. 

„Politika otvorenih ruku prema migrantima, koja je često bila politika političkih elita i vlada, doprinela je tome da je došlo do jačanja ekstremne desnice, pa ovo pitanje postaje unutrašnji problem. Sa druge strane, Evropa je star kontinent, stari svakim danom i ukoliko ne budemo primali novo stanovništvo, mnoge zemlje će ući u problem u kontekstu radne snage koja im je potrebna“, istakla je Joksimović.

Regionalni direktor Hans Sidel fondacije za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger, rekao je da su većina zemalja na Zapadnom Balkanu tranzitne, ali da je Srbija za ljude iz Rusije zemlja destinacije.

On je naveo da se ulažu zajednički napori na pravnom nivou da se suzbije ilegalna migracija, ali da nedostaje jedinstvo i jednoglasnost i da treba ulagati zajedničke napore da bi se postigla zajednička rešenja.
„Ova kriza utiče na sve sfere života i na kulturu i na demografiju i na ekonomiju“, istakao je Fizinger.

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji, navela je da je pitanje migracija veliko i da za sobom povlači i druga, poput ekonomskih i bezbednosnih. 

„U Nemačkoj postoje kontrole na granicama, što se uvek radi u koordinaciji sa našim evropskim partnerima, ali treba videti koje mere će imati nova nemačka vlada. U treba ubrzati procedure za azil koje nekada traju po nekoliko godina“, rekla je Konrad.

Kao neke od mera nemačke vlade navela je odbijanje zahteva za azil ako je osoba koja ga traži azil zatražila i u nekoj drugoj zemlji, kao i proširivanje spiska bezbednih zemalja.

„Želimo da imamo pravičnu raspodelu obrade zahteva za azilom u čitavoj Evropi. Nastavićemo sa graničnim kontrolama dok ne vidimo da postoji stabilna zaštita granica EU. Ne može samo jedna zemlja da reši ovaj problem kroz neku inicijativu, već nam je potreban konsenzus unutar Evrope“, zaključila je Konrad.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson izneo je podatak da 21 odsto radne snage u toj zemlji nije rođeno u Ujedinjenom Kraljevstvu. 

„Migranti doprinose našem budžetu, plaćaju porez, nama su migranti potrebni. Oni će doprineti našem društvu, ali mi hoćemo da imamo legalne migracije, jer je pritisak na javni sektor veliki. U junu 2024. više od milion ljudi je došlo u Veliku Britaniju“, naveo je Ferguson i dodao da britanska laburistička vlada želi da se pozabavi pitanjima kriminala, odnosno onih koji krijumčare ljude i da je potrebna dobra saradnja sa međunarodnm partnerima kako bi se rešavao  problem ilegalnih migracija.

„Što se tiče Srbije, sa njom imamo blisku saradnju po ovoj temi. Bićemo ove godine domaćin Berlinskog procesa a tema samita biće rast i bezbednost i to će nam dati priliku da razmotrimo i pitanje migracija. Naša vlada je zainteresovana da upravlja ovim pitanjem u skladu sa međunarodnim pravom“, poručio je Ferguson.

Luka Gori, ambasador Italije u Srbiji istakao je da o migracijama ne može da govori kao da je to hitan slučaj, jer je to globalni dugoročni izazov za koji nema brzih rešenja.

„Suočavaćemo se i narednih decenija sa ovim problemom. Moramo da nađemo strategiju za suočavanje sa ovim megatrendom i da se pozabavimo samom srži problema. Naši građani od nas zahtevaju da upravljamo migrantima, da budemo otvoreni za one koji kod nas žele da dođu da rade ili da sudiraju, ali da se borimo protiv ilegalnih migracija“, naveo je Gori.

On je istakao da je u Italiji prošle godine dotok migranata iz Tunisa bio smanjen za više od 50 odsto i da Italija uspostavlja partnerske odnose, posebno sa afričkim zemljama po ovoj temi, kao i da se fokusira na politiku povratka migranata.

„Ako niste sposobni da vratite neke ljude onda niste kredibilni kao neko ko upravlja migrantskom politikom. U  centrima koje je Italija otvorila u Albaniji ima 40 osoba, ali to je proces koji traje. Model koji smo usvojili sa Albanijom zapravo je stvaranje odvraćajuće mere“, rekao je Gori.

Ričard Goldšmit, evropski oficir za vezu za migracije pri Delegaciji Evropske unije u Srbiji istakao je da su migracije  zajednički problem i da zahtevaju partnerstvo i sa Zapadnim Balkanom i sa Srbijom. Naveo je da procedure na granicaima moraju da budu bolje i da nova pravila EU daju alate zemljama članicama da zahtev za azilom može da se proglasi nevažećim ako tražilac azila može bezbedno da boravi u trećoj zemlji ili ako je poreklom iz zemlje koja se smatra bezbednom.

Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević je rekla da je svaki deseti stanovnik Srbije bio izbeglica ukoliko se sagleda celokupna populacija srpskog društva.

„Od 1992. do 1995. je u Srbiju došlo više od 600.000 Srba koji su izbegli iz BiH i Hrvatske. Nakon toga, od 1995. do 1997. je preko 400.000 ljudi primilo državljanstvo Srbije i to je bio najveći proces integracije izbeglica u Evropi posle Drugog svetskog rata. U Srbiji još uvek imamo oko 200.000 interno raseljenih Srba sa prostora AP Kosovo i Metohija“, rekla je Stanisavljević.

Ona je istakla da se Srbija, kao i Evropa, od 2015. susreću sa novom slikom migracija u kojima je za deset godina kroz Srbiju prošlo više od milion i po ljudi.

„Evropske države su imale humani pristup, ali se sve više pojavljuje slika da migracije sa sobom nose samo iregularne tokove. Moramo da podvučemo da migracije nisu loš proces i one postoje otkako postoji i svet, a na neki način su ga i oblikovale. Ipak, ono što je uvek potrebno jeste efikasno upravljanje samim migracijama“, rekla je ona.