Albanski analitičari: Dijalog nakon formiranja vlade, premijer jedini lider

Nastavak dijaloga između Kosova i Srbije nije moguć pre stvaranja nove vlade, jer je prema mišljenju stručnjaka za politička dešavanja nastavljanje ovog procesa sada besmisleno, piše dnevnik Zeri.

Prema njihovom mišljenju ostavka Ramuša Haradinaja sa mesta premijera uticala je na proces dijaloga, jer kažu da ova vlada više nema zakonsku nadležnost niti politički legitimitet, dok sada samo nova Vlada može da odlučuje o sporazumu između Kosova i Srbije.

Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta za Kosovo (KDI) rekla je za Economia Online da je jedina institucija koja je ostala operativna nakon ostavke premijera predsedništvo.

„Trenutni proces apsolutno utiče na proces dijaloga između Kosova i Srbije, jer vidimo da ustavne institucije ne funkcionišu u potpunosti, tako da nisu u mogućnosti da vrše svoje pune ustavne i pravne funkcije. Uticaj će biti direktan jer kada imamo prevremene izbore nemamo funkcionalnu Skupštinu i imamo Vladu koja nema svoje pune funkcije da izvršava svoje ustavne i zakonske obaveze i jedina je funkcionalna institucija u državi ostaje institucija Predsednika”, nevela je ona.

Krasnići je napomenula da bi u nastavku dijaloga trebalo da glavnu ulogu ima premijer u konsultacijama sa predsednikom i uz nadzor Skupštine Kosova.

„Mi smo nakon presude Ustavnog suda kao KDI tražili da premijer bude taj koji će da vodi dijalog u konsultacijama sa predsednikom i pod nadzorom Skupštine Republike Kosovo, zasnivajući to na presudi Suda, ali i u Ustavu Kosova. Skupština mora da bude prisutna u svakom trenutku da nadgleda ovaj proces ", precizirala je Krasnići.

Iako smatra da je podrška SAD-a procesu dijaloga pozitivna, ona smatra da je na pregovračkom stolu za Kosovo potrebno izgradnja unutrašnjeg dogovora i jedinstvenog državnog stava prema Srbiji.

"Uprkos podršci koju smo dobili od EU i SAD-a, videli smo da u poslednjih nekoliko godina nismo uspeli da izgradimo jedinstvenu poziciju države, gde su različite institucije gurale različita pitanja. Recimo predsednik je za korigovanje granica, premijer je bio protiv toga kao i širi politički spektar. Iako pozdravljamo podršku naših međunarodnih partnera, na nama je da ispunimo svoju primarnu obavezu kao ozbiljne i demokratske države za koju tvrdimo da je i moramo graditi jedinstven pristup dijaloškom procesu i zatim lobiranje s tim državam ", pojašnjava ona.

Čak i Perparim Krieziu iz Grupe za pravne i političke studije (GLSP) kaže da se sporazum između Kosova i Srbije može postići tek kada glavne institucije imaju pune funkcije, prenosi Ekonomia Online.

„Konačni dogovor između dveju država trebalo bi da se postigne i to tek kada glavne institucije u potpunosti rade i postoji sinhronizacija između njih. Nadalje, imajući u vidu okolnosti koje sugerišu da će biti novih izbora, uzmite u obzir da bi sve uključene stranke trebale insistirati na pridržavanju navike stvorene ranijim praksama koje pokazuju da dijalog uvek prestaje u vrijeme izbora, do formiranja nove vlade ”, dodao je on.

Što se tiče sporazuma u toku ove godine, Krieziu nije baš optimističan, jer je prema njegovim rečima, razvoj događaja u okviru Evropske unije (EU) skrenuo pažnju sa dijaloga dveju susednih država.