Aljović Mihajlović: Čak 54 odsto žena na Kosovu doživelo neki oblik uznemiravanja

Čak 54 odsto žena na Kosovu suočilo se sa seksualnim nasiljem ili uznemiravanjem, ali je broj prijavljenih slučajeva daleko manji zbog velikog nepoverenja u institucije, izjavila je programska menadžerka u Nevladinoj organizaciji Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) iz Severne Mitrovice Ines Aljović Mihajlović, navodeći da se broj incidenata na severu Kosova smanjio od implementacije novih policijskih programa za zaštitu i povratka srpskih zvaničnika u institucije.

„U odnosu na period od pre dve do dve i po godine, situacija se poboljšala u znatnom procentu, i to naročito nakon što je zamenik regionalne policijske stanice u Severnoj Mitrovici Veton Eljšani pre nekoliko meseci izašao sa određenim operativnim planom, koji je podrazumevao postavljanje dodatnih službenika koji bi pratili eventualno uznemiravanje od strane grupa koje su dolazile iz Južne Mitrovice. S obzirom da se o tome razgovaralo u javnosti, verujem da je to bila naznaka upravo tim grupama da smanje, koliko je to moguće, kretanje na nivou sever-jug. Broj slučajeva je opao“, rekla je Aljović-Mihajlović za Kosovo onlajn.

Ističe, ipak, da slučajeva i dalje ima, a da ih je ACDC dokumentovao više od 150, uključujući i iskustva žena koje su doživele direktno nasilje.

„Naravno, i dalje toga ima, ali u mnogo manjoj meri nego što je to bilo ranije. Dakle, ranije su žene sa severa smatrale da se to dešava na nivou incidenta, a onda su sele sve zajedno i u međusobnom razgovoru shvatile da postoji određeni trend rasta ovakvih slučajeva. U jednom momentu ih je zaista bilo previše. Mi neformalno imamo dokumentovano više od 150 različitih priča žena koje su doživele neki vid seksualnog uznemiravanja. Neke žene doživele i direktan, fizički kontakt sa prestupnicima“, ukazala je Aljović-Mihajlović.

Upozorava da i dalje postoji zabrinutost da bi uznemiravanje koje dolazi od strane određenih grupa sa juga moglo da se ponovi, te da se dokumentovanje slučajeva vrši upravo zbog dodatnih preventivnih mera.

„Svakako, ovo i dalje ne znači da ne postoji prostor koji bi takvim grupacijama omogućio da ponovo čine isto, odnosno mi nemamo nikakvu potvrdu da se ovo iznova neće desiti. Baš iz tog razloga smo imali potrebu da, u sklopu projekta koji je finansiran od strane kanadskog Fonda za lokalne inicijative, te kanadske ambasade, dokumentujemo sve ovo i da imamo fizički, opipljiv materijal koji bi ubuduće mogao da posluži za neke inicijative i dalje razgovore i projekte, koji bi mogli da se implementiraju“, navela je Aljović-Mihajlović.

Govoreći o iskustvima žena iz većinskih srpskih opština, kaže da se one koje žive južno od Ibra dugo suočavaju sa seksualnim uznemiravanjem, a da su se ti incidenti na severu povećali nakon što su srpski predstavnici napustili institucije 2022. godine.

„Mi smo dve, dve i po godine unazad, otkada žene intenzivno izlaze u javnost i dele svoje priče, imale prostora da međusobno razmenjujemo iskustva, u ovom slučaju nažalost loša, ali da imamo interkaciju. U skladu sa tim, moram da kažem da žene u većinski srpskim opštinama južno od Ibra imaju problem mnogo duže, ovaj problem je počeo da se javlja u tim opštinama mnogo ranije. Zvuči grubo, ali su navikle da se bore sa ovim problemom kako znaju. To je nama na severu bilo čudno, s obzirom da mi nismo imale iskustva sa tim. Verujem da to ima veze sa tim što su se mahom službenici iz redova nevećinskih zajednica nalazili u institucijama. Shodno tome, nismo imale previše interakcija sa pripadnicima većinske zajednice do 2022, kada naši službenici napuštaju institucije. To ima određeni uticaj na ovu problematiku“, rekla je ona.

Na severu Kosova, kaže Aljović Mihajlović, među ženama postoji izraženo nepoverenje u policiju, od koje žrtve često doživljavaju sekundarnu viktimizaciju. Ukazuje takođe da sekundarna viktimizacija nije problem samo na Kosovu, već na čitavom Balkanu.

„Još jedan od velikih problema žena na severu je nepoverenje u institucije, posebno u policiju. Ukoliko vama osoba, koja bi u tom trenutku trebalo da bude neko na koga možete da se oslonite, kada se odlučite da prijavite neki vid uznemiravanja ili rodno zasnovanog nasilja, ne pruža dovoljnu sigurnost, svakako da se nećete usuditi da tako nešto kako ne biste doživeli sekundarnu viktimizaciju. Ovo je problem, verujem, koji je vrlo veliki na čitavom Balkanu, ne samo na Kosovu“, napomenula je Aljović Mihajlović.

Prema njenim rečima, žene na Balkanu žive u patrijarhalnom sistemu i brojnim preprekama koje on donosi, a nasilje ne prijavljuju, posebno kada se radi o seksualnom nasilju.

„Verujem da je ista situacija u regionu. Naše istraživanje je pokazalo da je čak 54 odsto žena (na Kosovu) doživelo neki vid uznemiravanja, a mnogo manji postotak, negde oko 14 procenata je problem prijavilo. To nam jasno govori da mi svi, na Balkanu generalno, mislim na žene, živimo u jednom patrijarhalnom društvu, imamo previše barijera, previše stega i kakav god problem da imamo, posebno ako je problem ove vrste, odlučujemo se da to čuvamo u krugu porodice, prijatelja, poznanika i vrlo retko se usuđujemo da o tome govorimo javno“, pojasnila je Aljović Mihajlović.