U švajcarskom parlamentu pokrenuto pitanje zaštite prava Srba na Kosovu

U švajcarskom parlamentu je tokom rasprave o produženju mandata švajcarskom kontingentu u okviru Kfora pokrenuto pitanje zaštite prava srpske zajednice na Kosovu, tokom koje su poslanici ukazivali na kršenje ljudskih prava Srba od strane većinske albanske zajednice i zatražili odgovor od nadležnih vlasti šta čini Švajcarska s tim u vezi.

Prvi put je na sednici švajcarskog parlamenta otvoreno pitanje položaja Srba na Kosovu.

Iako je većina poslanika podržala nastavak švajcarskog vojnog angažmana u Kforu, debatu je obeležilo insistiranje poslanika Narodne partije Švajcarske da se ne može govoriti o stabilizaciji prilika na Kosovu bez otvorenog razgovora o ugroženosti srpske zajednice.

Narodna partija se u načelu zalagala za što brži povratak švajcarskih vojnika kući, uz protivljenje dugoročnom, praktično otvorenom angažmanu švajcarske vojske u inostranstvu. Međutim, tokom rasprave poslanici te stranke su naglasili da je mogućnost smanjenja ili okončanja prisustva Kfora direktno uslovljena stvarnim napretkom u bezbednosti i zaštiti ljudskih prava, posebno kada je reč o srpskoj zajednici na Kosovu.

Poslanici Narodne partije, ukazujući na kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu, tražili su od ministra odbrane Martina Pfistera i predstavnika nadležnog parlamentarnog odbora da objasne šta Švajcarska konkretno preduzima u vezi s tim.

Pitanje položaja srpske zajednice najdirektnije su u raspravi otvorili poslanici Kristijan Imark, Roland Rino Bihel i Andreas Glarner.

Imark je, u obraćanju izvestiocu Odbora za bezbednosnu politiku Andrei Krid, ukazao da postoji duga lista kršenja ljudskih prava nad srpskom manjinom na Kosovu, koju su dokumentovale i Ujedinjene nacije. On je zatražio odgovor da li je to pitanje bilo predmet rasprave u nadležnom odboru i kako komisija ocenjuje stanje ljudskih prava na Kosovu.

Roland Rino Bihel je potom zatražio da se rasprava ne zadrži na opštim ocenama, već da se jasno kaže šta je Švajcarska do sada konkretno uradila u toj situaciji.

U odgovoru je naglašena uloga švajcarskih vojnika na terenu, njihov blizak kontakt sa lokalnim stanovništvom i činjenica da uživaju poverenje i poštovanje u okviru mirovne misije.

Kristijan Imark je, obraćajući se ministru odbrane Martinu Pfisteru, podsetio da je prethodne nedelje dostavio spisak dokumentovanih kršenja ljudskih prava na Kosovu i naglasio da se ne radi samo o apstraktnim „tenzijama između etničkih grupa“, već o konkretnim kršenjima prava koja kosovske vlasti vrše nad srpskom manjinom.

„Posle 27 godina međunarodnog prisustva, šta se konkretno čini da se takve nepravilnosti i kršenja prava spreče?, upitao je Imark.

Ministar Pfister je odgovorio da Švajcarska deluje u dva pravca. Prvi je spoljnopolitički, kroz intenzivne napore da se unapredi stanje ljudskih prava na Kosovu, uključujući i Soloturnski proces, koji treba da doprinese konkretnom napretku.

Drugi, dodao je, jeste delovanje trupa na terenu, naglasivši da pripadnici švajcarske vojske u Kforu ne zastupaju ni kosovsku, ni srpsku stranu, već sprovode mandat Ujedinjenih nacija, koji predviđa unapređenje ljudskih prava i očuvanje bezbednosti.

Andreas Glarner je ocenio da objašnjenja o „praćenju“ stanja ljudskih prava nisu dovoljno konkretna i zatražio je odgovor šta se zaista preduzima kako bi se sprečilo uznemiravanje i maltretiranje manjinskih zajednica.

Pfister je kazao da postoji niz spoljnopolitičkih mera o kojima ne može detaljno da govori, jer nisu u njegovoj nadležnosti, ali je naglasio da samo prisustvo Kfora predstavlja važan preduslov za unapređenje stanja ljudskih prava i poštovanje garancija prema svim zajednicama.

Na taj način je rasprava dobila jasnu političku dimenziju, jer su upravo kršenja prava srpske manjine i nestabilnost na terenu postali jedan od argumenata za nastavak prisustva Kfora, ali i za pitanje šta Švajcarska konkretno radi kako bi se stvorili uslovi da se to prisustvo jednog dana smanji ili okonča.

Podizanju ove teme u parlamentu doprineo je i pripremni radni ručak Grupe prijateljstva Švajcarska–Srbija, održan dva dana ranije, kojem je prisustvovalo 14 članova švajcarskog parlamenta. Na tom sastanku je, u razgovoru sa predstavnicima Ambasade Srbije i gostima koji su govorili o stanju na terenu, posebna pažnja posvećena položaju srpske zajednice na Kosovu, bezbednosti manjina i pitanju kako stvoriti uslove da prisustvo Kfora jednog dana više ne bude neophodno.

Produžen mandat švajcarskim vojnicima u Kforu

Švajcarski parlament je, nakon rasprave, podržao produžetak mandata Sviskoja do 2029. godine. Za vladin predlog glasala je većina poslanika, dok su protiv bili poslanici Narodne partije.

Vlada Švajcarske tvrdi da je nastavak prisustva u Kforu neophodan jer je situacija na Kosovu i dalje nestabilna, naročito na severu.

Kao razloge za nastavak misije navodi očuvanje mira i stabilnosti, sprečavanje pogoršanja prilika koje bi moglo imati posledice i po Švajcarsku, kao i značaj međunarodnih mirovnih misija za švajcarsku bezbednosnu politiku.

Narodna partija, s druge strane, smatra da švajcarski vojnici ne treba da ostanu u inostranstvu bez jasnog vremenskog okvira i da se mora postaviti pitanje troškova i svrhe tako dugog angažmana.

U debati o Kforu više nije bilo reči samo o tome da li švajcarski vojnici treba da ostanu ili da se vrate kući, već je otvoreno i pitanje šta treba učiniti da bi njihov povratak uopšte bio moguć: zaustavljanje pritisaka na srpsku zajednicu, poštovanje ljudskih prava, bezbednost manjina i deeskalacija na terenu.

Ambasada Srbije u Bernu objavila je, na mreži „X“ da su pojedini poslanici ukazivali na kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu.

„Tokom današnje rasprave u švajcarskom parlamentu o produženju mandata švajcarskom kontingentu Sviskoj u okviru misije Kfor, po prvi put je pokrenuto pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Pojedini poslanici ukazali su na dokumentovane probleme u oblasti ljudskih prava i zapitali se šta je konkretno učinjeno na njihovom rešavanju nakon skoro tri decenije međunarodnog prisustva“, navodi se u objavi ambasade na društvenoj mreži „X“.

Dodaje se je debata, iako je većina poslanika podržala nastavak misije, pokazala da pitanje zaštite prava srpske zajednice ostaje važna tema i u švajcarskom parlamentu.

Raspravu su sa galerije pratili ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović i prvi savetnik Bojan Stojanović,