Ambasadori Rusije i Amerike o kosovskom problemu

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko i zamenik američkog ambasadora u Beogradu Gabrijel Eskobar u izjavama za Večernje novosti, usaglasili su se da rešenje kosovskog problema treba da pronađu dve strane, uz pomoć međunarodnih aktera.

Bocan-Harčenko navodi da kosovsko pitanje treba rešavati striktno u međunarodno-pravnom okviru, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali i da Rusija za sada ne vidi da su ispunjeni svi neophodni preduslovi za efikasne pregovore.

„Moskva bi mogla da učestvuje u tom procesu, ali samo ako budu postojali zainteresovanost i odgovarajući poziv Beograda”, kazao je ruski ambasador.

Zamenik američkog ambasadora u Beogradu Gabrijel Eskobar smatra da je bitno da dve strane preduzmu neophodne korake, kako bi se što pre vratile za pregovarački sto.

Eskobar dodaje da će obema stranama neizbežno biti potrebna podrška međunarodne zajednice da postignu željene ciljeve i da su SAD, zajedno sa evropskim partnerima, tu da im pruže podršku.

On između ostalog navodi i da je logično to što je Brisel preuzeo vodeću ulogu u dijalogu, s obzirom na to da je ulazak u EU cilj obeju strana.

Dodaje da i drugi koji žele da na otvoren i transparentan način podrže i poguraju taj proces takođe treba da pomognu u meri u kojoj pregovaračke strane žele njihovu pomoć.

„Ono što me brine jesu prave namere nekih koji sada nude pomoć. Da li je i njima stalo do toga da Srbija postigne svoj cilj i uđe u EU? Da li i oni uviđaju da je status kvo svojevrsna močvara zbog koje će se tragični odlazak mladih iz Srbije nastaviti unedogled? Ili možda u statusu kvo i regionalnoj nestabilnosti vide neke političke i ekonomske mogućnosti za sebe? Da li su spremni da zasuku rukave i daju sve od sebe da pomognu dvema stranama da postignu sporazum i napreduju u svojim evropskim stremljenjima“, upitao je Eskobar.

Bocan-Harčenko navodi i da za Rusiju ne može da postoji korekcija granica, jer ne priznaje Kosovo, kao i da je za njih „Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Srbije.”

Eskobar, pak tvrdi da je to pitanje za Beograd i Prištinu i ističe da će SAD ozbiljno sagledati svaki sporazum koji ispunjava uslove i utvrditi  da li je on sprovodiv i trajan i da li će proizvesti nestabilnost u zemlji i u regionu.

On dodaje da su SAD svesne da kompromisno rešenje nije lako postići.

„Suština kompromisa jeste da se nečeg odrekneš, ali i da nešto dobiješ. Kako predsednik Vučić često kaže, ne postoji druga razumna alternativa“, kaže Eskobar.

Na pitanje da li je nužno da Srbija prizna nezavisnost Kosova, Bocan-Harčenko ponavlja da će Moskva podržati svaku opciju o kojoj bi se dogovorili Beograd i Priština i podseća da Savet bezbednosti UN može da odobri samo kompromisno rešenje.

Eskobar podseća na stav američkog predsednika Donalda Trampa da bi „međusobno priznanje trebalo da bude u osnovi svakog sporazuma“.

On citira i izjavu Trampovog izaslanika Ričarda Grenela koji je jasno predočio da je Vašington usredsređen na to da pomogne regionu da oslobodi svoj ekonomski potencijal.

„Vodeći poslovni ljudi najveće privrede sveta nam ponavljaju da oklevaju da investiraju i dolaze na politički nestabilna područja. Zašto bi bilo ko od njih rizikovao da se upusti u hodanje po ledu zamrznutih konflikata?“, zaključuje Eskobar.