Ambasadori u Savetu bezbednosti UN: Dijalog ključan, zabrinutost zbog pritiska na Srbe na Kosovu

Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o izveštaju Unmika o stanju na Kosovu, istaknuto je da je dijalog ključan i da se moraju primeniti do sada postignuti sporazumi, kao što se, uz izuzetke, mogla čuti i podrška Unmiku i nastavku mandata te misije UN.

Predstavnik Francuske podvukao je da ne postoji alternativa normalizaciji odnosa i da se status srpskih struktura mora rešiti kroz osnivanje Zajednice srpskih opština.

On je pozdravio održavanje prvog kruga lokalnih izbora na Kosovu, rekavši da Francuska posebno pozdravlja učešće Srba u izbornom procesu, te pozvao na miran prenos vlasti u opštinama na severu.

Naglasio je da ne postoji alternativa normalizaciji odnosa i da je u okviru dijaloga uz posredovanje EU moguće postići sporazum.

„Kako bi se postigla normalizacija, obe strane moraju poštovati obaveze koje su preuzele Briselskim i Ohridskim sporazumom", poručio je on.

Francuska, kaže, žali zbog zatvaranja srpskih struktura i posledice po svakodnevni život srpske zajednice.

„Status ovih struktura mora se rešiti kroz osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u okviru napora medijacije Evropske unije. Francuska takođe ohrabruje ponovno uspostavljanje aktivnog učešća Srba u lokalnom upravljanju, u održavanju javnog reda i u pravosudnom sistemu na severu Kosova“, dodao je on.

Istakao je i da je neprihvatljivo da počinioci napada u Banjskoj i dalje budu na slobodi – više od dve godine nakon tog događaja, kao i da je ključno da svi odgovorni budu privedeni pravdi.

Što se tiče mandata Unmika, Francuska smatra da treba da on bude produžen onoliko dugo koliko bude potrebno.

Predstavnik Kine rekao je da je neophodno očuvanje društvene stabilnosti, navodeći da su vlasti u Prištini prisilno zatvorile više institucija koje je otvorila srpska zajednica, sprovodile nasilne pretrese, pretnje i prinude nad Srbima, kao i nasilnu izgradnju i otvaranje mosta na reci Ibar.

„Ovi postupci narušavaju legitimna prava i interese Srba i izazivaju paniku i tenzije. Kina izražava duboku zabrinutost zbog ovih dešavanja. Pozivamo kosovske vlasti da obustave eskalacione jednostrane mere, da iskreno štite bezbednost, kao i legitimna prava i interese srpske zajednice, i da očuvaju mir i stabilnost na severu“, rekao je predstavnik Kine.

On je ukazao na potrebu za etničkim pomirenjem, podršku dijalogu pod pokroviteljstvom EU i važnu ulogu UN.

Predstavnik Rusije i predsedavajući SB UN Vasilj Nebenzja rekao je da izveštaj o radu Unmika jasno odražava trend ka značajnom pogoršavanju situacije na Kosovu, kao i da su glavni razlozi  ostali nepromenjeni, uključuju politiku mržnje Prištine prema srpskoj zajednici i njenu želju da nametne potpunu kontrolu nad severom pokrajine u dosluhu sa brojnim zapadnim zemljama.

On je podsetio na novu rundu prištinskih racija sa, kako je rekao, namerom da se eliminišu srpske strukture u pokrajini, na uzurpaciju komunalnih preduzeća i objekata socijalnih usluga i kulturnih i sportskih objekata.

„Postoje naznake da su u toku pripreme za zauzimanje obrazovnih institucija i bolnica. Masovno proterivanje Srba iz socijalnih stanova na severu Kosova je u toku. Planovi za eksproprijaciju srpskih crkava i manastira uključuju pokušaje osnivanja sopstvenih pravoslavnih crkava. Tempo erozije granica oko gusto naseljenog srpskog stanovništva na severu pokrajine je porastao“, kazao je Nebenzja.

Naglasio je da se Kosovske bezbednosne snage slobodno kreću u oklopnim vozilima u severnim opštinama zastrašujući lokalno stanovništvo i naveo je da su izgrađena dva nova mosta preko Ibra bez saglasnosti Srba, te da planovi vlade u Prištini uključuju zvanično proglašenje kosovskih Srba strancima.

„Kao rezultat, ljudi koji su vekovima živeli na njihovoj zemlji, na kojoj se nalaze grobovi mnogih generacija njihovih predaka, moraće da zatraže dokumenta o privremenom boravku“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Priština pokušava da primora Srbe da se prijave za „lokalno pseudo-državljanstvo“.

Nebenzja je istakao da Priština nije pokazala napredak u sprovođenju onoga na šta se obavezala Briselskim sporazumom, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.

„Brisel ovde nastavlja da celom svetu demonstrira svoju neadekvatnost kada je u pitanju spoljna politika. Nije bilo napretka ni u istrazi o napadu na člana osoblja Unmika, Mihaila Krasnaščukova, 28. maja 2019. godine, niti je dato bilo kakvo objašnjenje u vezi sa nelegitimnom izjavom člana osoblja misije, Andreja Antonova, 31. decembra 2021. godine“, dodao je on.

Ocenio je da Priština dobija pomoć u izgradnji sopstvene vojske.

„Dobro je poznato da, ako Aljbin Kurti zadrži vlast, namerava da poveća vojne rashode kako bi stvorio zajedničku vojnu jedinicu sa Albanijom i pokrenuo plan proizvodnje municije, kao i da sprovede veliku obuku dobrovoljnih rezervista kako bi im obezbedio oružje u slučaju mobilizacije. Pretnja koju takvi planovi predstavljaju za bezbednost u regionu je jasna“, zaključio je Nebenzja.

Predstavnik Evropske unije pri Un Stavros Lambrinidis kazao je da je napredak u dijalogu između Beograda i Prištine ključan za evropski put.

„Pozdravljamo činjenicu da su Srbija i Kosovo i dalje angažovani u dijalogu koji vodi visoka predstavnica (EU za spoljne poslove i bezbednost) Kaja Kalas, uz podršku specijalnog predstavnika Petera Sorensena“, dodao je on.

Istakao je važnost sprovođenja Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine, kao i svih prethodno dogovorenih obaveza. U tom kontekstu, pozvao je Prištinu da omogući reintegraciju sudija, tužilaca, policajaca i drugog osoblja koje je napustilo institucije 2022. godine.

Posebno je naglasio potrebu za uspostavljanjem funkcionalne saradnje između opštinskih i centralnih vlasti u skladu sa zakonima, prethodnim sporazumima i interesima lokalnih zajednica.

Takođe je istakao da je Evropska unija „duboko zabrinuta“ zbog bezbednosne situacije na severu Kosova.

EU je pozdravila održavanje opštinskih izbora 12. oktobra, ocenivši ih kao „pluralističke i mirne“, uz puno učešće svih zajednica.

Predstavnik SAD u UN pozvao je ponovo na povlačenje Unmika, ocenivši da na Kosovu ne postoji bezbednosna kriza i da Unmik više nema ulogu u upravljanju.

„Priznajemo napore Unmika u podsticanju dijaloga i pravnih reformi na Kosovu. To je korisno. Ali realnost je da je Unmik preobimna mirovna misija bez mirovnjaka, u kojoj se 81 odsto budžeta troši na plate osoblja, radeći na funkcijama koje bi trebalo da obavljaju druge organizacije. Vreme je da se započne važan proces prenošenja tih funkcija sa Unmika na agencije koje su bolje prilagođene tom zadatku, dok otpočinjemo proces postepenog zatvaranja misije“, rekao je američki diplomata.

Predstavnica Velike Britanije zatražila je reformu Unmika i dodala njena zemlja i dalje čvrsto podržava demokratski razvoj i evroatlantski put Kosova.

Ohrabrila je brz napredak ka formiranju vlade u Prišini sa jasnim parlamentarnim mandatom i pozdravila mirno sprovođenje nedavnih opštinskih izbora.

Izrazila je zabrinutost zbog nedavnih izjava koje mogu potkopati osnovne institucije, uključujući Ustavni sud.

Pozdravila je povratak srpskih gradonačelnika u većinski srpske opštine i pozvala sve strane da obezbede da se ta tranzicija sprovede sa punim poštovanjem vladavine prava.

„Dve godine nakon napada u Banjskoj, Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo poziva Srbiju da preuzme svoju ulogu u smanjenju tenzija i privođenju odgovornih pravdi, uključujući Milana Radoičića“, poručila je ona.

Diplomatska predstavnica Grčke naglasila je da njena zemlja podržava u potpunosti normalizaciju odnosa u okviru dijaloga.

Podvukla je da je imperativ da obe strane priđu na konstruktivan način postizanju pravno obavezujućeg sporazuma, koji bi bio od koristi za ceo region.

Takođe je podvukla da je neopnodno primeniti Briselski i Ohridski sporazum.

„Budućnost Srbije i Kosova je u EU. Od Solunske deklaracije Grčka neprestano pruža podršku obema stranama u ispunjavanju uslova“, podvukla je ona.

Istakla je da prava kosovskih Srba moraju biti poštovana i primenjena, uključujući i uključenje u lokalnu vlast, policiju i pravosuđe.

„Multietnički karakter Kosova mora biti očuvan. Situacija na severu ostaje krhka. Pozivamo na izbegavanje jednostranih mera, posebno zatvaranje institucija. Uspostavljanje ZSO bez preduslova ostaje ključno za stabilnost i prosperitet severa Kosova. To je ključni deo sporazuma koji mora biti primenjen“, podvukla je ona.

Istakla je da počionici napada u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi.

Kada je reč o Unmiku naglasila je da je on povezan sa Rezolucijom 1244, koji pruža pravni okvir za konačan dogovor i da Grčka u tom kontekstu podržava važnu ulogu Unmika i nastavak mandata koliko god bude potreban.

Predstavnik Slovenije u Savetu bezbednosti UN pozvao je danas Beograd i Prištinu na dijalog, uzdržanost od jednostranih poteza i štetnu retoriku, navodeći da je potrebna politička volja da se u potpunosti i bezuslovno sprovede Briselski sporazum, koji je posredovala EU, i Aneks iz Ohrida.

„Što se tiče Unmika, razmišljanje o prošlosti trebalo bi da nas informiše o budućnosti. Mnogo toga se promenilo na Kosovu od završetka sukoba“, rekao je on, navodeći da se situacija na Kosovu promenila u poslednjih 26 godina i da je potrebno da se Unmik tome prilagodi.

„Bezbednosna situacija na Kosovu ostaje stabilna. Pozdravljamo nedavno formiranje Skupštine Kosova, što vidimo kao važan korak u rešavanju institucionalne nesigurnosti. Ohrabreni smo uspešnim sprovođenjem lokalnih izbora uz učešće kosovskih Srba. Ovo predstavlja jedan od ključnih koraka ka inkluzivnoj, građanima orijentisanoj lokalnoj upravi, neophodnoj za dugoročnu stabilnost“, rekao je on.

Dodao je i da je pravedna zastupljenost nevećinskih zajednica u javnim institucijama, posebno u pravosuđu, policiji i lokalnoj administraciji od vitalnog značaja za izgradnju poverenja u upravljanje.