Savet bezbednosti UN raspravljao o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra na sednici izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu Unmika. Srbiju na sednici predstavlja šef diplomatije Marko Đurić, a Kosovo ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donika Gervala. Zamenik šefa Unmika Milbert Dongdžon Šin, predstavljajući izveštaj, ukazao je da 1. novembra počinje primena novog Zakona o strancima, što bi moglo da donese nove probleme pripadnicima iz manjinskih zajednica. Pozvao je obe strane da izbegnu mere koje bi mogle poljuljati poverenje i da se posvete rešavanju problema u okviru dijaloga pod posredovanjem specijalnog izaslanika EU.

Šin je čestitao građanima Kosova na mirnim izborima održanim 12. oktobra i pozvao sve strane da zadrže tu mirnu atmosferu i za drugi krug 9. novembra.

Istakao je da je u izbornom procesu važnu ulogu imao Panel za žalbe, te naglasio da Unmik očekuje poštovanje izbornih zakona i odluke ovog tela.

Odluke Panela, kako je rekao, pojačale su pravne garancije o inkluzivnosti i integritetu izbora.

Pohvalivši veći broj žena kandidatkinja na ovogodišnjim opštinskim izborima, napomenuo je da će samo jednu od 38 opština na Kosovu voditi žena.

Šin je izrazio nadu da će doći do blagovremenog formiranja lokalnih vlasti, bez problema.

„Opštinske vlasti su najbliža veza sa zajednicama. Njihovo pravilno funkcionisanje pomaže da se glasovi ljudi pretvore u akcije koje oblikuju njihov svakodnevni život“, rekao je on.

Šin je podsetio da su od parlamentarnih izbora u februaru podele među političkim strankama sprečile konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade, što je dovelo do ograničenog funkcionisanja centralnih institucija.

Ukazao je da je Skupština konstituisana 10. oktobra, ali da je devet članova srpske zajednice pred Ustavnim sudom osporilo konstituisanje.

„Sa finalnom odlukom Suda nadamo se da će podele biti prevaziđene“, podvukao je Šin.

Takođe je pozdravio nedavne sastanke između Beograda i Prištine u okviru dijaloga kojim posreduje EU, ali je ponovio zabrinutost zbog zatvaranja objekata, posebno onih koji utiču na zdravstvene, obrazovne i kulturne usluge.

„Važno je da vlasti u Prištini istinski angažuju sve zainteresovane zajednice, pre nego što sprovedu odluke koje utiču na svakodnevni život. I da traže održive alternative kako bi izbegle ili umanjile negativne uticaje“, naglasio je Šin.

Ukazao je da prištinske vlasti zatvaranje objekata pravdaju administrativnim problemima, ali je dodao da se sve strane moraju uključiti u rešavanje ovog pitanja koji utiče na svakodnevni život kako bi se smanjio negativan uticaj.

Preneo je da je u razgovorima sa političkim, verskim, lokalnim liderima i predstavnicima civilnog društva isticana važnost dijaloga za izgradnju poverenja i rešavanju ovih pitanja.

Takođe Šin je pozvao obe strane na preduzimanju transparetnih koraka kako bi se izveli pred lice pravde počinioci incidenta u Banjskoj, i ustanovila puna odgovornost za napad na kanal Ibar-Lepenac.

Pozvao je obe strane da izbegnu mere koje bi mogle poljuljati poverenje i da se posvete rešavanju problema u okviru dijaloga pod posredovanjem specijalnog izaslanika EU.

Pozdravio je sastanak Radne grupe za nestala lica, podvukavši da se radi o humanitarnom naporu da se reši sudbina nestalih.

Šin je rekao da je ove godine zabeležen problem oko statusa građana sa srpskim dokumentima, te pozvao prištinske vlasti da omoguće bolju registraciju i pristup dokumentima, kako bi građani i dalje imali pristup svim uslugama.

„Od 1.novembra treba da krene primena novog zakona o strancima, koji može da donese probleme kod zapošljavanja, u zdravstu manjinskim zajednicama koje se suočavaju sa problemom dokumenata. Treba naći rešenje za ove probleme“, naglasio je on.

On se osvrnuo i na sve veći broj izveštaja o policijskim hapšenjima u vezi sa prikazivanjem kulturnih, nacionalnih ili verskih simbola i zabrinutost u vezi sa bezbednošću i nezavisnošću medija.

„Dinamični građanski prostor Kosova ostaje jedna od njegovih najvećih prednosti. Pa ipak, nedavni pritisci na civilno društvo zahtevaju veliku pažnju“, naglasio je Šin.

On je pozvao kosovske Srbe na povratak u institucije i podvukao da je Kosovo živo multietničko društvo što mora da se odrazi u institucijama.

Kritikovao je i nedavne pritiske na građansko društvo, rekavši da mora biti prekinuto, kao i pritisak na slobodu govora.

Šin je ukazao da je Udruženje novinara Kosova ukazivalo na napade na medije, a i javni servis je prijavio pritisak na nezavisnost.

Osvrćući se na rad koji obavlja Misija istakao je program liderstva koji je Misija podržala za 60 političkih i predstavnika civilnog društva; 7-u po redu održanu Skupštinu mladih Ujedinjenih nacija u junu ove godine sa više od 130 lidera sa Kosova i Zapadnog Balkana; kao i Centar Barabar koji podržava UNMIK, a koji je bio domaćin više od 220 multietničkih događaja i više od 17 učesnika.

„Unmik ponovo ističe važnost izgradnje poverenja među zajednicama i stoga, uprkos finansijskim ograničenjima, nastavlja da promoviše poverenje i društvenu koheziju“, zaključio je on.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra danas na sednici šestomesečni izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu Unmika. Srbiju u Njujorku predstavlja šef diplomatije Marko Đurić, a Kosovo ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donika Gervala. Izveštaj predstavlja zamenik šefa Unmika Milbert Šin, s obzirom na to da je dosadašnjoj šefici te misije Karolin Zijade mandat istekao krajem avgusta.

U izveštaju, koji obuhvata period od 16. marta do 15. septembra, između ostalog se navodi da je postignut mali napredak u sprovođenju sporazuma kojima je posredovala EU, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji iz februara 2023. i da su tenzije između Beograda i Prištine i dalje prisutne.

Sednicu je zakazala Rusija koja je 1. oktobra preuzela rotirajuće jednomesečno predsedavanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prethodna sednica SB UN o šestomesečnom izveštaju o radu Unmika održana je 8. aprila. 

Đurić: Prava Srba na Kosovu uništavaju se deo po deo, podrška radu Unmika

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je danas, na sednici Saveta bezbednosti UN, da se osnovna prava Srba na Kosovu ne samo zanemaruju, već se sistematski uništavaju, deo po deo. Upozorio je i da su etnički napadi na Kosovu, usmereni protiv Srba – postali rutina. Đurić je pozvao članice Saveta bezbednosti da podrže rad Unmika, kako bi se zaštitila osnovna prava Srba, ali i branilo međunarodno pravo kao temelj bezbednosti.

„Prava Srba na Kosovu i Metohiji ne samo da se zanemaruju, već se sistematski uništavaju, deo po deo. To nije apstraktvo, to je borba za dostojanstvo, bezbednost i opstanak“, rekao je Đurić.

Izrazio je zahvalnost generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i zameniku šefa Unmika Milbertu Dongdžonu Šinu na izveštaju i posvećenosti sprovođenju mandata Unmika u skladu sa Rezolucijom SBUN 1244.

„Zahvalni smo članovima Unmika što uprkos teškim okolnostima, ograničenim resursima, i neprijateljskom okruženju neumorno čuvaju ljudska prava i bezbednost na KiM“, rekao je Đurić i zahvalio doskorašnjoj šefici Unmika Karolin Zijade.

Ukazao je i da se na Kosovu vrše etnički napadi, sistematski progoni i hapšenja, nasilje nad Srbima, što je, kaže, direktan izazov principima na kojima su EU zasnovane.

Zato je naveo da izveštaj ipak ne odražava u potpunosti razmere tragedije kroz koje prolazi srpski narod.

Podsetio je da je režim Aljbina Kurtija zatvorio 128 ključnih institucija u opštinama sa srpskom većinom – obrazovne, zdravstvene, socijalne, pošte, PIO fond, službu za zapošljavanje, pa čak i Crveni krst.

„Izveštaj beleži da su kosovske vlasti nastavile da zatvaraju institucije koje funkcionišu u sistemu Srbije, uključujući gradsku biblioteku, muzej, sprotku halu… Navodi i da su međunarodni akteri kritikovali te poteze kao prepreku pristupu osnovnim uslugama, što utiče na socijalna, ekonomska i kulturna prava građana“, skrenuo je pažnju ministar Đurić.

Upozorio je da su, što je još i gore, etnički motivisani napadi postali rutina, dok srpska deca prolaze najgore, navodeći da je zabeleženo 37 napada prošle godine, a da je srpska devojčica nedavno jedva izbegla otmicu, dok su napadači i dalje na slobodi, nekažnjeni.

„To je jeziva poruka Srbima, da je njihov život potrošan. Ako ste Srbin, ni mladost, ranjivost, nevinost, ništa vas ne štiti. Obeleženi ste što ste Srbi, što postojite. To je i moralni neuspeh međunarodne zajednice. Kakva budućnost čeka decu koja od rođenja uče da kriju svoj jezik?“, zapitao je šef srpske diplomatije.

Ukazao je da svi ti užasi nisu slučajni, već su rezultat negovanja politike mržnje oličene u Kurtijevoj doktrini sporog etničkog čišćenja. Dodao je da je Kurtijev cilj da protera Srbe iz njihovih kuća, od njihovih svetinja, sa zemlje njihovih predaka.

To se, napomenuo je, dodatno pogoršava zabrinjavajućom militarizacijom Kosova kroz ubrzano naoružavnje KBS-a i isporuku dronova iz Turske.

„Takav razvoj ugrožava krhku bezbednost u regionu, koja se sa mukom održava. Mir se ne može graditi naoružavanjem jedne, a zanemarivanjem legitimne zabrinutosti druge strane“, podvukao je Đurić. 

Gervala: Srbija je pretnja za region, zatvoriti Unmik

Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova u tehničkom mandatu Donika Gervala-Švarc, u obraćanju pred Savetom bezbednosti UN, optužila je Srbiju da je pretnja za region i da sprema vojnu agresiju, a Unmik za jednostrano izveštavanje, te upozorila da posvećenost pogrešnim pitanjima umesto pravim pretnjama može dovesti do rizika izbijanja novog rata na Balkanu.

Gervala je naglasila da ne postoji Kosovo i Metohija, već da je to naziv koji izražava srpske hegemonističe ambicije.

„Da budem jasna nema Kosova i Metohije, to ne postoji. Kosovo i Metohija je izraz hegomonističkih ambicija Srbije nad Kosovom. To je stari jezik Slobodana Miloševića i onih koji ga i dalje slede. Kosovo je prava zapadna demokratija na Zapadnom Balkanu“, rekla je ona podsećajući da je najveća podrška Natou i SAD na Kosovu.

Optužila je Srbiju da je pretnja za region i da sprema vojnu agresiju na Kosovo.

„Ne govorimo o istoriji, već ssadašnjosti, a u sadašnjosti Srbija je pretnja regionu. Prisustvujemo svakodnevnoj medijskoj kampanji koja truje srpsko društvo, i sistematskom širenju propagadne koja priprema vojnu agresiju na našu zemlju. Širom Srbije možete videti grafite i murale sa natpisom „Kada se vojska na Kosovo vrati“. Ne stoji ako se vrati, već kada. Oni ne kriju svoje ciljeve, jasnu su o njima, samo ostvaljaju otvorene vremenske rokove“, naglasila je Gervala.

Tvrdi da je Kosovo za dijalog, dodajući da specijalni izaslanik EU pokušava da nađe načine da se dođe do dobrog rezultata i pored odbijanja Srbije.

„Potreban je pravi dijalog, a ne Vučićeva strategija izdaje prema EU, i prema susedima strategija hibridnog rata i paravojne agresije. Nama je interes smanjenje tenzija sa agresivnim susedom, koji ima vojnu mašineriju opremljenu od Rusije i Kine. Po prvi put sproveli su vojnu vežbu u Kini sa kineskom vojskom pre par nedelja. To je realnost. Zato moramo biti jasni i ovom telu, čija je obaveza iz Povelje očuvanje mira“, podvukla je Gervala.

Ona je kazala da Vučić u svojim namerama može biti samo sprečen.

Pomenula je Banjsku, tvrdeći da je Srbija sprovela vojni napad na Kosovu, slanjem paravojvnih snaga, sa sofisticiranim oružjem i planom da otcepi nasilno sever.

„Komandant je bio desna ruka Vučića za Kosovu. Međunarodna zajednica mora izvršiti pritisak, jer ako nema posledica za Banjsku situacija će zbog nekažnjivosti eskalirati dalje. Ministar Đurić dobro poznaje te ubice, nema problem sa njima i nasiljem. On ima blag glas, ali posle Banjske sedeo je na kafi sa Radoičićem“, rekla je Gervala.

Ona je istakla da su kosovske vlasti oslobodile građane od tih kriminalaca.

„Nažalost to nećete pročitati u Unmikovom izveštaju. Kosovo nije zemlja opisana u ovom pristrasnom i nekompletnom izveštaju. Ruska i srpska propagandna mašinerija investira puno kako bi prikazala proterivanje srpskih građana. Ali da iko zna neku državu koja investira milione za otvaranje radnih mesta za 30.000 ljudi i koja isplaćuje socijalne usluge onima koje proteruje? Mi smo protiv svake diskriminacije, ali nećemo tolerisati povratak strahota prošlosti. Borimo se za vladavinu prava kao svaka normalna evropska zemlja, ssto Srbija nije“, istakla je Gervala.

Ona je ukazala da je Srbija pre par meseci uhapsila bivšeg policajca Arbora Spahijua po optužbom da se borio protiv napadača u Banjskoj.

„To pokazuje jasnu umešanost Srbije u slučaj Banjske. Pozivam Srbiju da pod hitno na slobodu pusti Spahijua“, rekla je ona.

Gervala je istakla da situacija na Balkanu nije komplikovana, da se ne radi o tenzijama, etničkim podelama, ili istoriji, već o aktuelnim pretnjama.

„Ako izuzmete Vučića iz svih računica na Balkanu imamo mir i saradnju. Svi delimo iste evropsku i evroaltanstku sudbinu, izuzev Srbije. Srpski rezzim konstantno pokušava da se meš u stvari Kosova, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije. Opasno je tražiti reženje umirivajućem pristupu prema srpksom režimu. To ne funkcioniše za Kosovo, ni za BiH. Srbiju s pravom zovu „mala Rusija“, jer je Rusija prisutna u Srbiji u svim sektorima. Ne radi se o četiri male opštine, već o Rusiji i njenoj progapadni“, ukazala je ona.

Gervala je ocenila da Unmik treba da se zatvori, jer njegovo postojanje predstavlja samo nepotrebno trošenje novca UN i nema nikakvu svrhu.

„Ako bi Unmik sutra nestao ništa se ne bi promenilo na Kosovu. Potrebno je naći geopolitičko odgovor na Srbiju, Rusiju i Kinu koji hoće kontrolu nad ovim delom Evrope. Naše upozorenje je jasno - ne čekajte predugo, ne rizikujte novi rat na Balkanu posvećujući se pogrešnim pitanjima, umesto suočavanja sa pravim pretnjama“, zaključila je Gervala.