Arifi: Kosovska diplomatija - kolosalni neuspeh spoljne politike predsednice i Vlade

Kosovska diplomatija je na najslabijem nivou u poslednjih pet godina, saglasni su opozicioni poslanici i analitičari na Kosovu. Dok poslanica DPK Bljerta Deljiju-Kodra ocenjuje da je kosovska diplomatija na najnižem nivou ikada, a bivši ambasador u Londonu Muhamet Hamiti kaže da je aktuelni trenutak jedan od najštetnijih, nekadašnji pregovarač Kosova Avni Arifi ocenjuje da je kosovska diplomatija u „najdubljoj regresiji“, a analitičar Dritero Arifi opisuje to kao kolosalni neuspeh spoljne politike predsednice i Vlade Kosova.

„Ne verujem da je kosovska diplomatija ikada bio na slabijem nivou nego što smo videli u poslednjih pet godina. Regresija je ogromna“, izjavila je poslanica DPK Bljerta Deljiju-Kodra.

Podsetila je da nije samo EU uvela sankcije Kosovu, već su i SAD preduzele slične korake obustavljanjem strateškog dijaloga, ukazujući na istorijsku ulogu SAD u procesu izgradnje Kosova.

„SAD su bile garant izgradnje državnosti Kosova i našeg međunarodnog subjektiviteta, i sva naša priznanja su se dogodila uz garanciju SAD. Činjenica da je strateški dijalog sa SAD obustavljen pokazuje da Kosovo sve više stagnira svakog dana“, kazala je Deljiju-Kodra.

Izrazila je zabrinutost jer, kako kaže, Kosovo zaostaje na međunarodnoj sceni.

„Imamo zemlje u regionu koje svakog dana preduzimaju nove korake. Kosovo je ostalo daleko od svojih partnera“, zaključila je Deljiju-Kodra.

I bivši ambasador Kosova u Londonu Muhamet Hamiti kritikovao je stanje u kojem se nalazi kosovska spoljna politika u poslednjih pet godina, navodeći da je ovaj period jedan od najštetnijih u diplomatskom i međunarodnom smislu.

Prema njegovim rečima, Kosovo je pod strogim ekonomskim sankcijama Evropske unije od juna 2023. godine zbog politike „vlade Kurti-Gervala“.

„Kosovo je pod strogim ekonomskim sankcijama EU od juna 2023. godine zbog politike vlade Samoopredeljenja, koju predvode Kurti i Gervala. Kosovo je ostalo bez više od 600 miliona evra iz sredstava EU za vitalne projekte za građane. Pred svetom je označeno kao sankcionisana država“, rekao je Hamiti, uz podsećanje da se predstavnici EU ne sastaju sa vladinim zvaničnicima u kancelarijama kosovske vlade, jer premijer i ministar u tehničkom mandatu krše Ustav, budući da su i poslanici i ministri.

Deli zabrinutost zbog pogoršanja odnosa sa SAD.

„Odnosi Republike Kosovo sa SAD, istorijskim i sadašnjim podržavaocem naše države, na najnižoj su tački u vreme kada imamo Vjosu Osmani i Aljbina Kurtija kao lidere. Kosovo je dalje, a ne bliže, evroatlantskim integracijama sa njima na vlasti. Prošle godine nismo se pridružili Savetu Evrope, kada je članstvo izgledalo gotovo završena stvar. Kosovo je dobilo samo dva priznanja, od Kenije i Sudana, u ovih pet godina“, nabraja bivši ambasador.

Obećana promena se, kaže, dogovorila, ali ne na bolje.

„Na diplomatskom nivou, kao i u svim oblastima (društvenom, političkom, ekonomskom), Kosovo je u strmom padu sa sadašnjom vladom, sa izabranim zvaničnicima iz 2021. godine, koji su obećali promene. Promena se dogodila: ona je katastrofalna. Posledice ne trpe oni koji su odgovorni za ovu situaciju, politički lideri zemlje, već građani Kosova“, zaključuje bivši ambasador Hamiti.

Bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom Avni Arifi izjavio je da je kosovska diplomatija u „najdubljoj regresiji“ u poslednjih nekoliko decenija, kritikujući aktuelne zvaničnike zbog, kako je rekao, uništavanja međunarodnih odnosa izgrađenih velikim trudom.

„Neverovatno je koliko su mostova, izgrađenih uz veliki trud tokom mnogih godina, ovi ljudi uništili“, rekao je Arifi.

On je naglasio da međunarodni predstavnici izbegavaju sastanke sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Kosova, osim kada su na to obavezni iz službenih razloga.

I stručnjak za evropske integracije Dritero Arifi spoljnu politiku Kosova u poslednjih pet godina opisuje kao potpuni neuspeh institucija.

„U ovih pet godina, na Kosovu se sve dešavalo, ali nije bilo diplomatije ni spoljne politike. Nije bilo pozitivnog efekta za Kosovo“, rekao je Arifi.

Prema njegovim rečima, Kosovo je značajno stagniralo u međunarodnim integracionim procesima, zaostajući za svim zemljama u regionu.

„Kao društvo ili kao država, umesto da govorimo o tome na kom je nivou integracije ili članstva Kosovo u smislu Centralne i istočne Evrope, EU ili Natoa, danas ostajemo poslednja zemlja na Balkanu koja nema pomeranja ni u jednom pravcu“, naglasio je on, nazivajući ovu situaciju „kolosalnim neuspehom spoljne politike predsednice i Vlade Kosova“.

Arifi je naglasio značaj međunarodnog priznanja za napredak Kosova na međunarodnoj sceni, naglašavajući da predstoje i dalje ozbiljni izazovi.

„Moramo dati sve od sebe da dobijemo četiri priznanja od zemalja Natoa i pet priznanja od zemalja EU. Kako se to radi? Samom Kosovu je to nemoguće, ali ako bismo imali koordinaciju sa SAD i EU, to bi se moglo postići, ali bez koordinacije sa njima, to ne bi bilo moguće“, izjavio je Arifi.

Rekao je da bi sledeća vlada trebalo da ima jasan i strukturiran fokus na spoljnu politiku, fokusirajući se na konkretne akcije i strateške sporazume.

„Nova vlada treba da se fokusira na sporazume i strateške poteze“, zaključio je Dritero Arifi.