Analitičari: Krhka vlada nesposobna da se bavi spoljnom politikom

Vlada Kosova po Ustavu ima puno ovlašćenje da deluje u spoljnoj politici, naročito u dijalogu sa Srbijom, ali njena krhkost je od početka pokazivala nesposobnost da se uspešno bavi, ne samo unutrašnjim problemima, već i sa spoljnom politikom, kažu stručnjaci za politička dešavanja, prenosi Kljan Kosova.

Prema njima, Vlada Kosova je često pokazivala svoju slabost i nije uspela da usvoji u Skupštini čak ni zakone za koje su potrebni glasovi proste većine, ili 61 poslanika od 120 koliko ih ima zakonodavna vlast.

Ova slabost vlade primećena je, kako kažu,  i u sporim pokušajima donošenja velikih odluka, bilo da se tiču pandemije koronavirusa, bilo ekonomskim reformama, a nemoć trenutne vlade naročito se vidi na međunarodnom planu i razgovorima sa Srbijom.

Analitičar Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova kaže za Radio Slobodna Evropa da je usled političkih sukoba vlada znatno ospabila, posebno u procesu dijaloga sa Srbijom.

"Partneri vladajuće koalicije često su se sukobljavali oko pitanja dijaloga, odnosno njegovog formata, liderstva i ko treba da posreduje u ovom procesu -  da li moramo ići sa procesom koji vodi Vašington ili sa onim koji vodi Brisel. To je učinilo vladu slabom u izvršavanju svojih ovlašćenja, jer pored toga što nije bila u stanju da osigura unutrašnji konsenzus, tj. ni unutar same vladajuće koalicije, nije uspela da nađe potreban politički konsenzus kako bi se eventualni sporazum između strana mogao potvrditi neophodnim glasovima", naglasio je Cakoli.

Posle 20-mesečnog zastoja, u Briselu je nastavljen dijalog između Kosova i Srbije. Premijer Kosova, Abdulah Hoti i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić rekli su da su razgovarali o pitanju nestalih, raseljenih i ekonomskim pitanjima.

U međuvremenu, 14. avgusta, izaslanik Bele kuće za dijalog između Kosova i Srbije, Ričard Grenel, rekao je da će se strane sastati u Vašingtonu 2. septembra. Nakon ove najave, Hoti i Vučić su potvrdili svoje učešće na sastanku.

Analitičar Artan Muhadźiri, govoreći za Radio Slobodna Evropa, kaže da aktuelna vlada stagnira i održava negativan "status quo", uz činjenicu da je moć stranaka vladajuće koalicije u parlamentu minimalna za donošenje glavnih odluka.

Prema njegovim rečima, partnerske i savezničke zemlje Kosova svesne su nemoći aktuelne vlade i to se odrazilo na napredak dijaloga između Kosova i Srbije.

„Dakle, postalo je jasno da ova vlada može biti samo neka vrsta formalnog predstavnika u tim razgovorima, a ne postoji čak ni minimalna šansa da se donese vitalna odluka za budućnost Kosova. Sve su indikacije da je međunarodna zajednica takođe svesna stvarne moći ove vlade i da neće konkretno insistirati na konkretnom sporazumu, jer je jasno da ova vlada neće moći da  realizuje to u konkretnom pogledu", naglasio je Muhadžiri.

Dodao je da saveznici na Kosovu održavaju neku vrstu inercije dijaloga, kako je rekao, "radi reda", ali da sada ne mogu dobiti efikasan sporazum.

Analitičar Cakoli kaže da bi trenutna vlada zbog svoje slabosti mogla pretrpeti istu sudbinu kao i neke od  vlada u prošlosti.

Prema njegovim rečima, nemogućnost postizanja neophodnog konsenzusa za usvajanje međunarodnih sporazuma, posebno onih koji su proistekli iz dijaloga između Kosova i Srbije, karakterisala je političku scenu u poslednjih deset godina, kad god je postojala slaba vlada.

Takve situacije su, prema njegovim rečima, izazvale političke sukobe između različitih političkih aktera, što je dovelo do rušenja slabih vlada.

"S obzirom na to da su, bar, poslednje tri vlade, direktno ili indirektno, pale zbog  dijaloga, verujem da se i trenutna vlada suočava sa rizikom  kolapsa, ustvari raspadom vladajuće koalicije, zbog neslaganja, a do toga može doći, posebno u vezi sa vođenjem ovog procesa, koji je premijer (Avdulah) Hoti poverio tehničkoj ličnosti, poput Skendera Hisenija, i za njegovo imenovanje je rečeno da nema dogovora čak ni unutar same vladajuće koalicije ", rekao je Cakoli.

Muhadžiri ocenjuje da je, s druge strane, moć predsednika Srbije Aleksandra Vučića veoma velika u srpskoj politici  za razliku od Vlade Kosova koju predvodi premijer Avdulah Hoti, i on se želi nametnuti kao faktor donošenja odluka i kao ličnost koja lako može unaprediti međunarodne programe.

"I Kosovu i Srbiji su potrebne vlade koje mogu donositi odluke, tako dijalog ima smisla, a to znači i napredak ka evropskim integracijama i za Kosovo i za Srbiju", rekao je Muhadžiri.

Stručnjaci za politička kretanja procenili su da je potencijal za preoblikovanje ili rekonfigurisanje trenutne vlade mali. Takođe,prema njima, postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije, u kratkom roku, izgleda malo verovatno.

Dijalog između Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, počeo je 2011. godine. Ali, ovaj proces je zaustavljen krajem 2018. godine, nakon što su vlasti u Prištini uvele porez na srpski uvoz. Porez je tada zamenjen reciprocitetom. Ali vlada premijera Avdulaha Hotija ukinula je mere reciprociteta rekavši da ukidanje ove mere daje šansu za nastavak procesa dijaloga.