Analitičari o stagnaciji u dijalogu: Lopta u dvorištu EU

Nakon 18 meseci bez sastanka na visokom nivou, dijalog Kosova i Srbije je u zastoju, a pošto su obe strane „upletene u domaće izazove“ konačni sporazum izgleda dalek. Analitičari kažu da je lopta u polju EU i da je vreme da se blok fokusira na jedan konkretan cilj, a to je međusobno priznanje, jer je to, po njihovom mišljenju, srž problema, piše Radio Slobodna Evropa.

Viši saradnik Londonske škole ekomonije Leon Hartvel smatra da je važno da se međusobno priznavanje stavi u prvi plan dijaloga, navodeći da je „ideja normalizacije nejasna“.

Dodaje da ukoliko nema jasnog cilja, znači da nema ni pokušaja da se postigne nešto konkretno.

„Dakle, mislim da Sorensen treba da postavi ovaj cilj unapred, kako bi mogao da pokrene strane u određenom pravcu i reši ovaj sukob jednom zauvek“, kaže Hartvel za RSE.

Tvrdi da bi Zajednica srpskih opština sa širokim ovlašćenjima dovela do„ rizika stvaranja Republike Srpske na Kosovu“.

„Postoji jaka percepcija da bi Asocijacija pomogla da se dijalog unapredi, ali ja sam veoma skeptičan u vezi sa tim. Jedna od opcija za Kosovo bi možda bila da uvede razvodnjenu verziju Asocijacije i da je, na neki način, primeni, samo da ućutka kritičare“, kaže Hartvel i dodaje da bi implementacija ZSO sa jakim izvršnim ovlašćenjima postala „prilično problematična za Kosovo“.

Kurt Basuener iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, kaže da je BiH zbog unutrašnjeg uređenja decenijama ostala otvoreno pitanje, a ne isključuje mogućnost da spor između Kosova i Srbije tako i ostane i predlaže da se sve strane vrate svom prvobitno zacrtanom cilju: međusobnom priznanju.

„Niko više ne govori o međusobnom priznanju. Svi govore o normalizaciji, a to nije u interesu Kosova, a rekao bih da nije ni u interesu demokratske Srbije“, kaže Basuener za RSE.

Dodaje da je, u jeku brzih geopolitičkih promena, Zapadni Balkan region u kome EU ima veliki potencijal da utiče na stabilizaciju situacije, a pitanje Kosova i Srbije, prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja za tu stabilnost.

„Nadam se da će doći do preispitivanja i reorganizacije politika od strane Evropske unije. Još ne vidim dokaze za to – ni u institucijama EU ni u državama članicama – iako će biti potrebno više vremena da se brod okrene u drugom pravcu. Razumljivo je da su fokusirani na to kako da pomognu Ukrajincima ako se Amerikanci povuku, kako da se legitimno brane... To su prioriteti, ali Zapadni Balkan je jedino mesto na svetu gde EU može da bude istinski odlučujuća“, navodi Basuener.

Analitičari smatraju da EU i dalje ima poluge nad Kosovom i Srbijom da ih pogura ka sporazumu, iako uslovljavanje njihovih evropskih integracija normalizacijom odnosa do sada nije dalo rezultate.

Hartvel kaže i da Zapad mora da ima jasan plan B ako dijalog ne uspe.

„Jedno rešenje bi moglo da bude da pet država koje još nisu priznale Kosovo priznaju. Jer, u tom slučaju Srbija ne može da kaže da je pitanje priznavanja Kosova još uvek u vazduhu. Morala bi da se bavi Kosovom koje priznaju sve zemlje članice EU. I, ako zaista želi da uđe u EU, Srbija će morati da radi u tim okvirima“, kaže Hartvel.