Analitičari: Stranke da se usredsrede na politiku buduće vlade, ne samo na podelu funkcija

Političkom debatom na Kosovu dominira pitanje izbora predsednika, dok izostaje rasprava o programima buduće vlade i reformama, ocenjuju poznavaoci političkih prilika i dodaju da bi partije trebalo da se usredsrede na postizanje kompromisa o politici buduće vlade, a ne samo na raspodelu funkcija, prenosi Ekonomija onlajn.

Profesor međunarodnih odnosa Dritero Arifi rekao je da su rezultati tri izborna procesa pokazali da građani očekuju širi politički i društveni kompromis, ali da partije nisu razgovarale o konkretnim politikama upravljanja.

„Građani su svakoj partiji pokazali gde se nalazi u pogledu političke snage. Pokazali su da traže kompromis i da je za svaku instituciju potreban širi društveni, politički i partijski kompromis kako bi se stiglo do konačnog cilja, odnosno izgradnje blagostanja. Međutim, primećuje se da političkim partijama to nije cilj. Ako, pogledamo period od februara prošle godine, zatim decembra, pa i sada, ja nisam video da su partije sele i razgovarale o sektorskim politikama. Dakle, ako želimo kompromis, o kojim politikama ćemo razgovarati, na primer, koje reforme ćemo sprovesti?“, istakao je Arifi za Ekonomiju onlajn.

Prema njegovim rečima, politička debata gotovo je u potpunosti usmerena na pitanje predsednika, dok je izostala rasprava o programskim sadržajima.

„Ono što smo videli jeste da partije razgovaraju samo o jednoj funkciji. O pitanju predsednika, što je apsurdno, jer svi znamo da predsednik nema izvršnu vlast, već je to više ustavna, ujedinjujuća funkcija, odnosno trebalo bi da bude, ali bez velike izvršne moći. Logika je, dakle, da partije ne žele da upravljaju, već na neki način samo da vladaju. Od februara 2025. godine imamo nelegitimisanu vlast. To je gruba reč, ali to je realnost“, rekao je Arifi.

Smatra da na Kosovu ne postoji stvarna i konkretna opozicija, pa se zato vlast ponaša na takav način.

„Sada smo ponovo došli do iste tačke, gde je vlast celokupnu debatu fokusirala samo na jednu temu – predsednika, što je po meni pogrešan pristup vladajuće partije, ali još pogrešniji pristup opozicionih stranaka, jer bi transparentnost trebalo da bude njihova snaga u demokratiji. Trebalo bi da razgovaramo o tim tačkama, a ne prvo o funkcijama. Najpre o politikama upravljanja, a potom dolaze funkcije. To bi bio sadržaj ako opozicija želi da pređe u ofanzivu, ako želi. Nažalost, došli smo u ovu situaciju“, poručio je Arifi.

Ističe i da nedostatak punopravnih i legitimnih institucija utiče i na integracione procese Kosova.

„Naravno da naši evropski i američki partneri žele da što pre imamo funkcionalniju državu, jer država trenutno nije funkcionalna u punom smislu te reči. Država postoji, ali nije funkcionalna, nema legitimne institucije koje mogu da donose odluke, veoma ozbiljne odluke, bilo u spoljnoj ili unutrašnjoj politici i tako dalje. Zato nepostojanje legitimnih institucija udaljava Kosovo i od članstva u Natou i u Evropskoj uniji, ali i od svakog daljeg razvoja društva. Tako smo došli do tačke kada će društvo postaviti pitanje: šta dalje? Dakle, šta dalje? Čak i ako izaberemo predsednika na arbitraran način, šta dalje? Nema sadržaja. Nažalost, idemo putem koji će ponovo proizvesti izbore, ukoliko se nastavi sa istim mentalitetom“, rekao je Arifi.

Politička analitičarka Aferdita Maljići ocenila je da i nakon završetka izbornog procesa glavni izazov ostaje izbor predsednika.

„Prema izbornom rezultatu, Samoopredeljenje je ponovo prva stranka i sa tim rezultatom može samo da formira vladu. Međutim, mi nismo išli na izbore zbog vlade, već zato što nije postojala politička volja i konsenzus za izbor novog predsednika zemlje. Ponovo će problem biti izbor predsednika države. Čula sam izjavu vršioca dužnosti premijera koji je rekao da političke partije koje su bile u opoziciji treba da promene pristup pitanju izbora predsednika države“, rekla je Maljići.

Ona smatra da bi pristup Pokreta Samoopredeljenje po ovom pitanju mogao ostati isti kao i u prethodnom sazivu.

„Dakle, vidi se da će Pokret Samoopredeljenje imati istu logiku i verovatno isti put kao nakon prethodnih izbora kada predsednik nije bio izabran. Pozivali su političke partije na sastanke, ali ti sastanci nisu doneli rešenje, jer druge političke partije nisu ozbiljno doživljavale ono što im je nuđeno, i to s pravom. S druge strane, Pokret Samoopredeljenje, odnosno vršilac dužnosti premijera, govorio je da političke partije nisu spremne da sarađuju ili da podrže ono što im Kurti nudi i tako smo došli do situacije u kojoj se sada nalazimo“, istakla je Maljići.

Dodala je da opozicione partije nisu dale nikakve signale da će promeniti svoje stavove u vezi sa izborom predsednika.

„Dakle, ponovo vidim isti scenario Pokreta Samoopredeljenje kada je reč o izboru predsednika, jer ako nekome kažete da treba da promeni pristup, onda mu zapravo poručujete da treba da se povinuje onome što vi predlažete, odnosno da prihvati ono što predlaže Kurti. Smatram da su druge partije već pokazale svoj pristup pitanju predsednika i jasno rekle šta su spremne da podrže, tako da ne verujem da su promenile stav. Razumem Demokratski savez Kosova, koji je sada u drugačijoj situaciji jer je imao kandidata za predsednika, ali nema dovoljno glasova čak ni da prikupi potpise za tog kandidata. Međutim, Demokratska partija Kosova i Alijansa ostale su na istim pozicijama“, rekla je Maljići.