Analitičari: Ukoliko se ne usvoji ni privremeno finansiranje, od marta neizvesna isplata zarada i troškova u javnom sektoru Kosova

Stručnjak za ekonomska pitanja Adem Ćorli smatra da ako budžet za 2026. godinu ne bude usvojen u zakonskom roku, Kosovo rizikuje da se suoči sa direktnim i ozbiljnim posledicama po funkcionisanje javnih institucija i živote građana. Sa njim se slaže i izvršni direktor Udruženja kosovskih opština Sazan Ibrahimi, koji smatra da Kosovo rizikuje da ostane finansijski nefunkcionalno od 1. marta sledeće godine, prenosi Albanijan post.

Prema pisanju lista, Kosovo ima pet ključnih rokova za usvajanje budžeta za 2026. godinu. Do 30. aprila 2025. godine, Vlada je trebalo da završi glasanje o Srednjoročnom okviru rashoda, dok je do 15. maja trebalo da bude finalizovan Budžetski cirkular. Tokom septembra trebalo je da se održe budžetske rasprave sa organizacijama kako bi se odredile budžetske linije. O Nacrtu zakona o raspodeli budžetskih sredstava vlada treba da glasa do 31. oktobra i da ga pošalje Skupštini, gde zakon mora biti usvojen do 1. januara 2026. godine.

Ministarstvo finansija je u odgovoru Albanijan postu, saopštilo da ovo odeljenje trenutno sprovodi budžetske rasprave sa budžetskim organizacijama za nacrt budžeta za 2026. godinu.

U odgovoru se navodi da je ovo odeljenje takođe preduzelo neophodne korake, gde su pre izdavanja budžetskog cirkulara sprovedene relevantne analize, održane su diskusije sa budžetskim organizacijama, održana je Komisija za grantove za finansiranje opština i konsultacije sa opštinskim nivoom.

Očekuje se da će usvajanje Zakona o budžetu, prema Ministarstvu finansija, biti izvršeno u rokovima predviđenim zakonom.

Međutim, ako Skupština Kosova ne usvoji budžet do 1. januara 2026. godine, onda se aktivira privremeno finansiranje u skladu sa članom 24. Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti.

Prema privremenom finansiranju, ako su u poslednja četiri meseca (septembar-decembar) održani opšti izbori, onda se privremeno finansiranje vrši za dva meseca nove godine. Dodeljuje se samo dve dvanaestine budžeta prethodne godine.

Ako u poslednja četiri meseca nije bilo izbora, onda se dodeljuje samo dvanaesti deo prošlogodišnjeg budžeta.

U ovom slučaju, budžetske organizacije nemaju pravo da zaključuju nove ugovore za kapitalne rashode. Stoga će sredstva uglavnom morati da se koriste za plate i troškove iz postojećih ugovora.

Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti ne predviđa šta se dešava ako se ne glasa o produženju privremenog finansiranja.

U takvom scenariju, Trezor Ministarstva finansija ne bi imao zakonski osnov za nastavak isplate plata javnim službenicima, a računi za komunalne usluge (struja, voda, smeće) javnih institucija ne bi bili plaćeni.

Takođe ne bi bilo plaćanja po ugovorima o kapitalnim izdacima i ne bi bilo troškova za robu i usluge, uključujući naftu za vozila premijera, predsedništva, predsednika parlamenta, policijska vozila, vozila KBS-a, vatrogasaca, kola hitne pomoći.

Stručnjak za ekonomska pitanja Adem Ćoroli smatra da ako budžet ne bude usvojen, institucije neće imati pravo da izdvajaju sredstva za plate i operativne troškove. To bi uticalo na nastavnike, lekare i zdravstveno osoblje, policiju, javnu upravu i druge ključne sektore.

Bez usvojenog budžeta, procenjuje Ćoroli, čak bi i kapitalni projekti i javne investicije planirane za 2026. godinu ostali na čekanju.

„Ovo će direktno uticati na ekonomski razvoj, poboljšanje javne infrastrukture i stvaranje novih radnih mesta, usporavajući dinamiku razvoja zemlje“, kaže on za Albanijan post.

Neuspeh u usvajanju budžeta na vreme, smatra Ćoroli, takođe šalje negativne signale i unutar zemlje i međunarodnim partnerima.

„Država koja ne uspe da odobri budžet doživljava se kao institucionalno nestabilna, što narušava poverenje građana i investitora, a može uticati i na odnose sa donatorima i međunarodnim finansijskim organizacijama“, dodaje on.

U odsustvu budžeta, institucije, prema Ćoroliju, mogu biti prinuđene da preduzmu hitne mere kako bi pokrile osnovne troškove, što povećava rizik od netransparentnog donošenja odluka i zloupotrebe javnih sredstava.

Da bi se izbeglo pogoršanje situacije, prvi korak, prema Ćoroliju, ostaje brzo formiranje institucija – Skupštine i Vlade – kako bi se omogućilo usvajanje budžeta. Paralelno, Ministarstvo finansija može da izradi preliminarni nacrt budžeta, zasnovan na ekonomskim projekcijama i trenutnim parametrima, koji će poslužiti novoj vladi kao tehnička osnova.

„Zakon o upravljanju javnim finansijama može dozvoliti korišćenje oblika privremenog budžeta – obično 1/12 budžeta iz prethodne godine za svaki mesec – za pokrivanje osnovnih troškova. Ali ovo je hitno i privremeno rešenje, koje ne zamenjuje puni godišnji budžet“, kaže on.

Izvršni direktor Udruženja kosovskih opština Sazan Ibrahimi ističe da Kosovo rizikuje da ostane finansijski nefunkcionalno od 1. marta.

„Ako Skupština ne bude funkcionalna do kraja decembra, institucije će imati finansijska sredstva samo za januar, od 1. februara neće biti novca za plate. Ako budu centralni izbori u poslednja četiri meseca ove godine, onda će biti sredstava i za februar. Naprotiv, od 1. marta Kosovo neće imati sredstava, budžetske institucije neće imati novca za plate, robu i usluge, kapitalne investicije ili subvencije, tako da će biti potpuno blokirano“, rekao je on za Albanijan post.